Naučnici tvrde da su još jedan korak bliži testiranju vakcine protiv heroina i drugih opioida na ljudima i nadaju se da će to biti još jedno dodatno oružje u borbi protiv prave opioidne epidemije koja vlada.
Istraživači sa Instituta Skrips u Kaliforniji su razvili eksperimentalnu vakcinu koja se pokazala bezbednom i efikasnom na miševima. Pored toga je i praktična, jer ima dug rok trajanja, pa naučnici smatraju da je skoro spremna za testiranje na ljudima.
“Dok se ne ispita na ljudima, niko ne može znati koje efekte ona zaista može da proizvede,” kaže Sandra Komer, profesor na Kolumbija univerzitetu i naučnica sa Državnog instituta za psihijatriju u Njujorku, koja inače nije učestvovala u ovom istraživanju. “Ali, gledajući pretklinička istraživanja na životinjama, ova vakcina zaista obećava.”
Rezultati studije su objavljeni 8. februara u časopisu Molecular Pharmaceutics i dolaze praktično usred vesti o opioidnoj epidemiji u SAD-u. Opioidi obuhvataju određene lekove protiv bolova koji se propisuju na lekarski recept, ali i nezakonite droge poput heroina i ilegalne verzije fentanila.
Nedavna istraživanja pokazuju da je zloupotreba opioida dobijenih na recept u porastu, kao i smrtnost usled predoziranja. Prošle godine je jedan izveštaj američke vlade pokazao koliki danak heroin zaista uzima. U periodu 2002-2016. je godišnja smrtnost usled uzimanja heroina porasla za 533%, sa ispod 2,100 na preko 13,200 smrtnih slučajeva godišnje.
U ovom trenutku se u terapiji opioidne zavisnosti koristi nekoliko lekova. Metadon i buprenorfin deluju na iste receptore u mozgu kao opioidi i suprimiraju želju za uzimanjem droge, dok naltrekson blokira efekte opioida u mozgu.
“Ideja koja stoji iza eksperimentalne vakcine je da se istrenira imuni sistem da prepozna molekule heroina, veže ih i na taj način spreči da stignu do mozga,“ kaže Kendi Hvang, vodeći istraživač na studii.
Sandra Komer, koja takođe radi na eksperimentalnoj opioidnoj vakcini, kaže da ovakav pristup ima nekoliko prednosti:
- Buprenorfin i metadon imaju visok potencijal za zloupotrebu, dok to ne bi bio slučaj sa vakcinom.
- Dalje, pacijenti ne bi morali da prolaze kroz proces detoksikacije pre dobijanja vakcije, što je neophodno u slučaju korišćenja naltreksona u terapiji odvikavanja.
- Vakcina bi potencijalno mogla da se daje i ljudima koji su na postojećoj terapiji. Ako prekinu tretman, što se često događa, vakcina bi sprečavala da se ponovo intoksiraju, što bi im omogućilo da se vrate na terapiju.
Istraživači sa Skripsa su nekoliko godina radili na ovoj vakcini. Raniju formulaciju su testirali 2013. godine i ona je bila bezbedna i efikasna na glodarima i primatima. Ipak, stručnjaci naglašavaju da studije na životinjama često ne daje iste rezultate na ljudima.
Prema istraživačima, molekuli heroina sami po sebi nisu okidači imunog odgovora i da bi bilo koja vakcina bila efikasna, potrebno je da ima tzv. “proteinski nosač” koji bi bio okidač. Vakcina takođe treba da ima i adjuvans, sastojak koji pojačava imuni odgovor organizma na proteinski nosač. Tim sa Skripsa je napravio formulaciju koja štiti laboratorijske miševe od fatalnog predoziranja heroinom, stabilna je 30 dana na sobnoj temperaturi i kao adjuvans koristi supstancu već odobrenu od strane FDA.
“Trenutna medikacija pomaže velikom broju ljudi da se izbore za zavisnošću od opioida, ali postoji jasna potreba za novim opcijama,” kaže Čarls Neibors, direktor istraživanja zdravstvenih usluga pri Nacionalnom centru za kontrolu zavisnosti i zloupotrebe supstanci u Njujorku.
“Mnogi pacijenti prolaze kroz cikluse; budu na terapiji, pa se zatim vrate opioidima, pa ponovo nazad na terapiju. Međutim, mnogim osobama ni trenutna terapija nije dostupna.” Neibors ukazuje na prepreke, poput opiranja lokalne zajednice postojanju metadonskih klinika, a postoji i potreba za lekarima koji će biti sertifikovani za propisivanje buprenorfina.
Naučni dokazi nedvosmisleno pokazuju da bez medikamentozne terapije većina osoba sa značajnim nivoom zavisnosti od opioida nije u stanju da postigne trajni oporavak.
