Alergija na hladnoću, prepoznajte simptome i utoplite se

alergija na hladnoću

Alergija na hladnoću nije česta pojava. Procenjuje se da je prisutna kod oko 5% ljudi koji inače pate od neke alergijske bolesti. Zastupljenija je kod žena a najčešće se prvi put manifestuje već u ranom detinjstvu.


Alergija na hladnoću nastaje kada je koža izložena delovanju hladnog vazduha, vetra, vode ili je u kontaktu sa nekim hladnim predmetom. Nekoliko minuta nakon izlaganja hladnoći pojavljuju se osip praćen svrabom (koprivnjača), crvenilo i otok izložene kože. U težim slučajevima može doći do razvoja sistemske reakcije što se manifestuje otokom usana, otežanim disanjem, ubrzanim radom srca, padom pritiska i gubitkom svesti.

Najčešće se alergija na hladnoću javlja na temperaturama nižim od 4-5C a pogoduju joj i vlažno i vetrovito vreme.

U zimskom periodu najčešće se alergija na hladnoću javlja na otkrivenim delovima tela kao što su lice i šake.

Alergija na hladnoću nije rezervisana samo za hladniji period godine. Ona se može javiti i u toku leta npr. otok usana prilikom ispijanja hladnih napitaka ili konzumiranja hladne hrane. Za osobe koje imaju alergiju na hladnoću posebno je opasno kupanje u hladnoj vodi. Zbog izloženosti kože čitavog tela hladnoći i oslobađanja histamina u organizmu se pokreće čitav niz reakcija koje kao ishod imaju pad krvnog pritiska i gubitak svesti što se može završti utapanjem.

Simptomi urtikarije na hladnoću počinju  2 do 5 minuta nakon izlaganja hladnoći i mogu trajati 1 do 2 sata. Brzo nestanu čim se osoba utopli.

Kako posumnjati na alergiju na hladnoću?

Alergija na hladnoću se može dijagnostikovati jednostavnim testom. Kockica leda se nekoliko minuta prisloni na kožu. Kod osoba koje nemaju alergiju, taj deo kože pocrveni i posle nekoliko minuta poprimi normalan izgled. Kod alergičnih osoba umesto da se promena povuče, ona se širi.

Alergija na hladnoću može da bude primarna kada se ne zna uzrok i nema neke druge bolesti u pozadini ili sekundarna, kada je povezana sa drugim bolestima (hronična limfocitna leukemija, krioglobulinemija, limfosarkom, virusne bolesti: virusni hepatitis, mononukleoza).

Preventiva i lečenje

Kao i kod drugih vrsta alergije i u ovom slučaju najbolje rešenje je preventiva, odnosno izbegavanje okidača. Preporučuje se utopljavanje, izbegavanje dodirivanja hladnih predmeta, hladna hrana posebno sladoled i drugi hladni deserti.

U zimskom periodu, pored utopljavanja savetuje se i upotreba krema za zaštitu usana, lica i ruku. Kupanje u hladnoj vodi je zabranjeno!

Ukoliko ove preventivne mere nisu dovoljne, indikovana je terapija lekovima.

Za sada ne postoji specifičan lek za lečenje alergije na hladnoću. Preporučuje se uzimanje antihistaminika kako bi se sprečilo oslobađanje histamina i pojava simptoma. Ukoliko je u pozadini alergije neka druga sistemska bolest neophodno je njeno lečenje.

U težim slučajevima (generalizovane alergije), indikovana je primena kortikosteroida a u slučaju anafilaktičkog šoka, anti šok terapija.

Kada je neophodna pomoć lekara?

Čak iako su simptomi blagi i ne predstavljaju veliki problem, savetuje se poseta lekaru kako bi se isključile druge sistemske bolesti koje se mogu manifestovati na ovaj način.

Hitnu pomoć neophodno je potražiti u slučaju da se nakon izlaganja hladnoći pojavila nesvestica, vrtoglavica, smetnje sa disanjem, gušenje, oticanje grla, pad pritiska.

Da li je alergija na hladnoću doživotna?

Ozbiljnost simptoma kod alergije na hladnoću varira. Neki ljudi imaju manje reakcije na hladno, dok su kod ostalih reakcije ozbiljnije. Takođe, nemoguće je reći da li će u toku kratkog vremena doći spontano do poboljšanja. U nekim slučajevima, urtikarija na hladnoću može da se potpuno povuče nakon nekoliko meseci dok kod nekih osoba traje mnogo godina.

Savet dijetologa

Pod uticajem hladnoće iz mastocita se oslobađa histamin koji je glavni pokretač alergijske reakcije. Za ublažavanju koprivnjače od značaja može biti i ishrana.

Osobe sklone koprivnjači iz ishrane treba da izbace namirnice koje dugo stoje, kao i podgrejana jela sa mesom, jer sadrže velike količine histamina koji može pojačati reakciju organizma. Neophodno je izbegavati sireve, plavu ribu (skuša, sardela, haringa), konzervisane namirnice i suhomesnate proizvode.

 

Komentari

Podeli