Lipomi su benigni tumori masnog tkiva, koji mogu biti pojedinačni ili multipli. Tačnije, mogu biti lokalizovani svuda gde ima masnog tkiva a najčešće u potkožnom masnom tkivu vrata, trupa, natkolenice, nadlaktice i trbušnog zida. Retko se pojavljuju u grudnom košu, trbuhu ili mišićima.
Mogu da budu jajolikog, okruglastog ili diskoidnog oblika. Koža koja ih pokriva je normalne boje. Veličine su od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Tipični lipomi nisu bolni na dodir i ne uzrokuju ikakve tegobe, osim ako ne pritiskaju neki nerv i tada izazivaju osećaj trnjenja i bola. Veliki lipomi mogu da pritiskaju krvne sudove i na taj način dovedu do poremećaja cirkulacije.
Zašto dolazi do razvoja lipoma?
Nije poznato zašto dolazi do razvoja tumora, ali se pretpostavlja da mehanička trauma u tome ima udela. Takođe zapažena je genetska predispozicija, pa se često mogu videti kod više članova iste porodice. Povećan rizik za pojavu lipoma predstavljaju gojaznost, šećerna bolest i povišen nivo holesterola u krvi.
Koliko su lipomi česti?
Lipomi mogu da nastanu na bilo kom delu tela gde se nalazi masno tkivo. Sem neposredno ispod površine kože, tumori se mogu videti i na unutrašnjim organima (gastrointestinalnom traktu). U opštoj populaciji se javljaju kod 1% populacije, i to kod ljudi srednje i starije životne dobi, mada se mogu videti kod dece što je u praksi redak slučaj.
Tumor se sastoji od masnih ćelija, grupisanih u režnjeve oblikovanih u kapsulu od vezivnog tkiva. Ako je tumor pretežno građen od vezivnog tkiva onda je to fibrom koji je na dodir tvrđi.
Diferencijalno dijagnostički treba razlikovati lipome od epidermalnih cisti, ateroma, fibroma, panekulitisa, kao i metastaze. Pri kliničkom pregledu uoačavamo ograničene, kružne čvorove boje kože, bezbolne, mekše na dodir, lokalizovane obično na vratu, ramenima, podlakticama. Vremenom mogu da narastu i do više cm (mada sporo rastu), kada pritiskaju usled lokalizacije nerve i tada se savetuje uklanjanje.
Lipomi se lako kreću pod kožom pri dodiru, i javljaju se kako kod ljudi normalne telesne mase tako i kod gojaznih.
Benigna lipomatoza
Benigna lipomatoza se karakteriše većim masnim naslagama na vratu, potiljku, ramenima, kod kojih tumorske mase zauzimaju veće površine i viđa se češće kod žena. Veliki je estetski problem naših pacijenata.
Multipli lipoma sindrom se javlja češće kod muškaraca u dobi od 40 do 60 godina starosti, karakteriše se pojavom velikog broja lipoma na vratu, ekstremitetima, koji ako narastu vrše pritisak i ometaju disanje, kretanje.
Lipomi su uvek benignog karaktera, mada se u literaturi spominje liposarkom koji se u praksi ne viđa. Dakle, maligno ne alterišu i imaju dobru prognozu.
Često se viđaju udruženi u sklopu drugih hroničnih odbolenja kao što je diabetes mellitus, hiperlipoproteinemija, hronični alkoholizam. Kod alkoholičara se spominje zastupljenost čak 48%.
Lipomi su u praksi estetski problem naših pacijenata i ne savetuje se uklanjanje sem u određenim situacijama, kada su podložni iritaciji, inflamaciji, te mogu da narastu i bole. Lečenje je isključivo hirurško, u lokalnoj anesteziji kada se vrši ekscizija tumora. Nakon operacije, pojava tumora na istom mestu je retka i dešava se kod oko 1-2% pacijenata. Kod osoba koje imaju sklonost ka razvoju lipoma, postoji šansa da se oni jave na bilo kom drugom mestu.
Kontrola manjih lipoma preporučuje se na godinu dana, a za veće, koji se približavaju granici od 10 cm, na tri do šest meseci, uz preporuku da se operišu.
