Urasla dlaka, od dijagnoze do lečenja

Urasla dlaka (pilonidalna bolest ili pilonidalni sinus) je hronična infekcija kože koja nastaje kada se dlačice predela trtice zabadaju u mekano tkivo ovog područja. Klinički se prezentira kao drenirajući sinus ili akutna gnojna kolekcija. U osnovi, radi se o cisti u kojoj se nalazi gomila dlaka.

autor: dr sci.med. Aleksandar Đoković, Hirurgija dr Đoković


U preko 90 % slučajeva obolevaju muškarci, a posebno je učestala kod onih sa izraženom dlakavošću na interglutealnoj brazdi u trtičnom delu leđa. Bolest se obično prvi put javi u pubertetu kada se rast dlaka i aktivnost lojnih žlezda pojačavaju. Obično je asimptomatska, dok se ne razvije infekcija.

Mišljenja o poreklu pilonidalnih cista su podeljena. Većina stručnjaka je mišljenja da su stečene a ne urođene, jer u većini slučajeva, uzrok gnojenja je iritacija i urastanje dlake u duboke strukture s posledičnom infekcijom.

Klinička slika

Pilonidalna cista je obično asimptomatska sve dok se ne inficira i zagnoji.

Kada se jave, simptomi su slični znacima akutnog apscesa, odnosno lokalizovane gnojne infekcije. Koža je otečena, crvena i bolna na dodir. Često se javlja i sekrecija koja može biti bistra, zamućena ili sukrvičava. Infekcija se može završiti spontanim probojem gnoja kroz kožu a ukoliko do ovoga ne dođe neophodna je hirurška intervencija (incizija i drenaža). Posle hirurške obrade u velikom broju slučajeva ne dolazi do potpunog prestanka gnojenja već se ono povremeno javlja i drenira (curi) kroz sinusne otvore.

Dijagnoza je jasna – očevidna. Postoje, doduše, klinička stanja koja liče na ovu bolest, ali ih je lako isključiti. Preporučuje se sinusografija – rendgensko snimanje šupljine ciste da bi se ocenila ekstenzivnost procesa i eventualna komunikacija s okolnim organima, prvenstveno debelim crevom, što značajno menja dijagnozu, lečenje i prognozu.

Urasla dlaka-komplikacije i lečenje

Nelečene pilonidalne infekcije mogu se razviti u višestruke, dugotrajno drenirajuće sinuse, a izuzetno retko nastaju maligne promene. U akutnoj fazi lečenje se sastoji u ambulantnoj drenaži nakon hirurške incizije. Dakle, cilj je sanirati gnojni proces i često sondom izvaditi uzrok upale – urasle dlake koje delujući kao strano telo održavaju infekciju.

Postoji više vrsta hirurških metoda lečenja, a suština je da se obolelo tkivo mora odstraniti uz, koliko je moguće, poštedu same kože. Ukoliko postoji komunikacija sinusa i debelog creva onda je operacija teža i komplikovanija. Podrazumeva fistulektomiju tj. nalaženje i podvezivanje kanala koji povezuje debelo crevo sa sinusom. Ukoliko komunikacija ne postoji, operacija je mnogo lakša i podrazumeva exciziju tj. hirurško isecanje bolesnog, upaljenog tkiva. Posle uklanjanja obolelog tkiva može se rana ostaviti otvorenom kako bi spontano zarasla (ovo je tzv. otvorena metoda) ili se može ušiti (zatvorena metoda).

Obe metode imaju svoje prednosti i nedostatke. Nakon otvorene metode pacijent dolazi na svakodnevna previjanja dvadesetak dana dok nakon zatvorene metode rana mnogo brže zaraste, ali je mogućnost recidiva tj. povratka bolesti veća. Posle zarastanja, koža na mestu sinusa mora da bude čista i bez dlaka što se može postići nekom od metoda depilacije.

Komentari

Podeli