Semaglutid, lek koji značajno smanjuje telesnu težinu

Semaglutid

Semaglutid je novi lek za terapiju dijabetesa koji je razvila danska farmaceutska kompanija Novo Nordisc. Prema najnovijoj studiji objavljenoj u časopisu “Dijabetes, gojaznost i metabolizam” lek koji “gađa” sistem za kontrolu apetita u mozgu bi mogao da dovede do značajnog gubitka težine kod osoba sa kliničkom gojaznošću.


U periodu od 12 nedelja uzimanja semaglutida, supstance koja se trenutno razvija za terapiju dijabetesa, ljudi su u proseku gubili 5 kg.

Nakon pregleda i analize efikasnosti ove supstance, istraživači sa Univerziteta u Lidsu su utvrdili da je ovo smanjenje telesne težine najvećim delom proizašlo iz redukcije telesnih masti. Lek je smanjio želju za hranom, a sve posmatrane osobe su svesno odabrale da jedu manje obroke i smanje unos visoko-kalorične hrane. Studija je doprinela i razumevanju na koji način terapija lekovima može biti od koristi u suzbijanju gojaznosti. Po prvi put naučnici su uvideli prednosti ovog specifičnog targetiranja receptora, tj. senzora koji bi mogli da utiču na više komponenti sistema za kontrolu apetita u mozgu.

Džon Blandel, profesor psiho-biologije na univerzitetu u Lidsu i  glavni istraživač kaže:

“Ono što je bilo upečatljivo je potencijal dejstva samog leka. Za 12 nedelja smo videli rezultate za koje bi sa drugim lekovima protiv gojaznosti bilo potrebno 6 meseci. Lek je smanjio osećaj gladi, ali i žudnju za hranom i osećaj želje za hranom – a to su tačke za koje se ranije mislilo da se razvijaju u različitim delovima mozga.”

Semaglutid je novi lek za terapiju dijabetesa koji je razvila danska farmaceutska kompanija Novo Nordisc. Njegova hemijska struktira je veoma slična hormonu GLP-1 za koji se smatra da deluje na kontrolu apetita u hipotalamusu i smanjuje osećaj gladi. Obzirom na ovu  sličnost studija je postavljena tako da istraži da li bi lek mogao da se koristi i za smanjenje gojaznosti tako što bi delovao na receptore za kontrolu apetita u mozgu.

U studiju je bilo uključeno 28 osoba sa vrednostima BMI između 30 i 45 kg/m2, što znači da se radi o izrazito gojaznim osobama sa dosta telesnih masti. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe, pri čemu je prva polovina dobijala semaglutid, a druga placebo tokom 12 nedelja. Nijedna grupa nije znala da li dobija lek ili placebo. Na kraju 12. nedelje pozvani su u istraživački centar, ponuđeni su im ručak i večera i rečeno im je da jedu koliko god žele dok ne budu “prijatno najedeni”. Tom prilikom je zabeleženo šta su jeli i koliko, kakve senzacije po pitanju hrane su imali, zabeležena je njihova telesna težina i procenat masti.  Zatim su ponovili proces, ali tako da su učesnici koji su dobijali semaglutid ovog puta dobijali placebo i obrnuto.

Nakon što su upoređeni rezultati istraživački tim je utvrdio da je prosečni dnevni energetski unos, kao mera količine konzumirane hrane bio 24% niži sa semaglutidom. Još jedna od karakteristika studije je bila da je izmereni bazalni metabolizam (energija koje se troši u stanju mirovanja za održavanje vitalnih procesa) ostao skoro isti tokom celog eksperimenta što sugeriše da gubitak težine nije bio posledica ubrzanja metabolizma. Gubitak masti pod dejstvom leka bi se mogao pripisati boljoj kontroli apetita.

Profesor Blandel još dodaje: “Lek koji smanjuje dnevni unos hrane za ¼ sa značajnim smanjenjem telesnih masti će pomoći nekih osobama da steknu osećaj kontrole nad svojim životom i da pomogne u prevenciji zdravstvenih komplikacija koje gojaznost nosi sa sobom.” Semaglutid se nalazi u kasnim fazama razvoja, ali još uvek nije prisutan na tržištu.

 

Komentari

Podeli