Celijakija, intolerancija glutena

celijakija
Na jednog dijagnostikovanog postoji čak sedam nedijagnostikovanih bolesnika.

Celijakija odnosno intolerancija glutena je jedna od najčešćih gastroenteroloških bolesti danas, prisutna i u pedijatrijskoj i odrasloj populaciji. Celijakija se karakteriše doživotnom nepodnošljivošću glutena, različitim stepenom oštećenja sluznice tankog creva kao i širokim spektrom simptoma od kojih neki nastaju kao posledica nedovoljne iskoristljivosti hrane (malapsorpcija) dok neki nisu vezani za sistem organa za varenje.


Prema nedavno objavljenim podacima učestalost celijakije među stanovništvom zapadne Evrope i SAD-a kreće se oko 1:150. Uprkos sve boljem poznavanju bolesti i dostupnosti dijagnostičkih testova mnogi slučajevi ostaju neprepoznati.

Zabrinjavajuće je da na jednog dijagnostikovanog postoji čak sedam nedijagnostikovanih bolesnika i da je vremenski interval od pojave simptoma do postavljanja dijagnoze u odrasloj populaciji od 11 do 19 godina.

Isto tako, zbog naizgled jednostavne terapije dobar deo tih bolesnika ne smatra se “ozbiljno” bolesnim, te se često njihovi simptomi ignorišu i ne vrše adekvatne kontrole.

Celijakija je prvi put jasno opisana posle drugog svetskog rada iako prvi opisi datiraju još iz vremena Stare Grčke. U ovom periodu bile su česte nestašice hrane pa je jasno primećen nestanak odnosno pojava tegoba, prvenstveno proliva, uzrokovanih unosnom žitarica. Kasnije je jasno definisana grupa žitarica koje su odgovorne.

ZAŠTO NASTAJE CELIJAKIJA?

Celijakija je multisistemska i doživotna bolest autoimune etiologije koja se javlja u genetski predisponiranih osoba.

Proteini uneti hranom koji su odgovorni za razvoj celijakije nazivaju se prolamini. Uključuju:

  • glijadin-prisutan u pšenici,
  • hordein-prisutan u ječmu,
  • sekalin-prisutan u raži i,
  • avenin-koga sadrži zob.

Uloga glijadina najbolje je izučena u razvoju celijakije, hordein i sekalin takođe mogu uzrokovati bolest dok je uloga avenina kontraverzna.

Postoje teorije da crevne infekcije posebno rotavirusima odnosno adenovirusima mogu biti okidači za razvoj bolesti kod genetski predisponiranih osoba.

Rezultati nekih istraživanja upućuju na mogući protektivni uticaj pušenja na razvoj celijakije kod odraslih osoba. Takođe, rezultati studija iz 2005. godine pokazali su da rano uvođenje žitarica u ishranu dece (u prva tri meseca života) petostruko povećava rizik od razvoja celijakije u odnosu na decu kojoj su žitarice uvedene kanije (u uzrasu id 4-6 meseca). Smatra se da dojenje smanjuje rizik od razvoja bolesti.

MANIFESTACIJE BOLESTI:

Klasični simptomi celijakije su masni proliv, nadutost, gorušica, pad telesne težine, atrofija mišića, umor, poremećaj menstrualnog ciklusa, pojava edema, bledilo kože i sluznica.

Međutim, postoje i pacijenti sa atipičnom bolešću odnosno koji nemaju izražene gastrointerstinalne simptome i znake.

Najčešće se ovi pacijenati obrađuju zbog sideropenične anemije, oštećenja zubne gleđi, osteoporoze, artritisa, povećanih transaminaza, neuroloških simptoma i neplodnosti.

Takođe, postoje i pacijenti koji imaju tihu bolest odnosno bez ikakvih simptoma i koja se slučajno otkriva.

DIJAGNOSTIKOVANJE BOLESTI:

Kada lekar posumnja da pacijent ima celijakiju upućuje ga u zavisnoti od starosne dobi, pedijatru ili gastroenterologu. Inicijalno rade se serološka ispitivanja.

Ukoliko se dobije pozitivan rezultat savet je, ne uvoditi odmah bezglutensku dijetu već uraditi biopsiju sluznice tankog creva.

Konačna dijagnoza postavlja se na osnovu kliničke slike, seroloških testova, nalaza biopsije sluznice i pozitivnog odgovora na uvođenje bezglutenske dijete.

Testiranjem iz krvi odnosno serološkim testovima se sa velikom sigurnošću može postaviti dijagnoza ali je važno napomenuti da negativni test ne isključuje celijakiju sa potpunom sigurnošću!

LEČENJE CELIJAKIJE:

Svim bolesnicima bez obzira da li imaju klasičan, atipičan ili asimptomatski (tihi) oblik bolesti savetuje se doživotna bezglutenska dijeta.

To znači da treba izbegavati sve namirnice koje sadrže pšenicu, raž i ječam. Avenin, prolamin koji je prisutan u zobi, se ne smatra odgovornim za izazivanje celijakije ali kako je u proizvodnji zob najčešće kontaminirana drugim žitaricama savetuje se konzumiranje sa posebnom opreznošću i u malim količinama.

Od alkoholnih pića treba izbegavati pivo, viski, i određene vrste votke. Vino, sirće kao i drugi alkoholni proizvodi na bazi vinove loze smeju se konzumirati.

Kada se započinje sa bezglutenskom dijetom, treba iz ishrane isključiti i mleko i mlečne proizvode jer pacijenti koji ne podnose gluten često ne podnose ni lakotozu. Nakon dva meseca može se pokušati sa postepenim ponovnim uvođenjem mlečnih proizvoda u ishranu.

Pridržavanje bezglutenskom ražimu ishrane traba da bude beskrompromisno kako bi se sprečili nutritivni deficiti (nedostatak hranljivih i gradivnih materija u organizmu) koji mogu kao posledicu imati razvoj anemije, osteoporoze i drugih bolesti.

Potencijalno prisustvo mikro koncentracija glutena u industrijskim proizvodima koji nose oznaku „gluten free” neće dovesti do pogoršanja bolesti.

Uvođenje stroge bezglutenske dijete je velika promena u životu pacijenta pa neophodna edukacija i pomoć nutricioniste kako bi plan ishrane bio što lakše prihvaćen.

KADA OČEKIVATI POBOLJŠANJE?

Već nakon dve nedelje od uvođenja bezglutenske dijete pacijent se oseća bolje.

Nakon 6-8 nedelja mogu se videti poboljšanja u kompletnoj krvnoj slici, vrednostima gvožđa, vitamina B12 i folata.

Česta je pojava da, u prva tri meseca bezglutenske dijete, žene imaju povećanu osetljivot dojki. Ukoliko nema dodatnih problema prva kontrola se preporučuje nakon 6 meseci a zatim na godinu dana.

Pacijenti često pitanju da li postoji neka minimalna količina glutena koju smeju da unesu i koja neće dovesti do oštećenja sluznice tankog creva. Istraživanja su pokazala da čak 1/48 deo kriške hleba sadrži dovoljno glutena da pokrene autoimuni proces pa se zato treba „držati” proizvoda koji su deklarisani kao gluten free.

Komentari

Podeli