Masna jetra

Uprkos činjenici da se u jetri odvijaju mnogi životno važni procesi, kao i da se bolesti jetre nalaze na desetom mestu uzroka smrti, o jetri odnosno njenim oboljenjima se malo govori. Uzrok možemo naći u nedovoljnom poznavanju funkcija jetre kao i u činjenici da su simptomi bolesti nespecifični i vrlo često izostaju.


Jetra je najveća žlezda a drugi organ po veličini u ljudskom organizmu. Zbog prisustva velikog broja različitih enzima predstavlja skoro savršenu laboratoriju u kojoj se odvijaju različiti procesi neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Da bi zadovoljila potrebe organizma zdrava jetra radi sa 1/3 svojih kapaciteta, što znači da čak i kada je 2/3 jetre oštećeno ona funkcionalno može da zadovolji potrebe organizma. Bolesnik u najvećm broju slučajeva ne oseća tegobe a laboratorijski nalazi su uredni. Upravo zato se za jetru kaže da je podmukao organ.

Osnovna gradivna jedinica jetre jesu hepatociti. Jetra sadrži više od 300 milijardi ovih ćelija koje zajedno sa drugim strukturama jetre obavljaju oko 500 različitih fizioloških funkcija. Jetra ima vrlo specifičan, dvosturuki krvotok. Hepatička arterija ishranjuje jetru, jer joj doprema hranu i kiseonik, a portalnim krvotokom u jetru dospevaju većinom sastojci koji se tu metabolišu. Jetra prihvata i deponuje hranljive sastojke apsorbovane u digestivnom traktu (ugljeni hidrati, masne kiseline, aminokiseline, holesterol, vitamini A, D, E i B12 i gvožđe). Po potrebi metabolite ovih jedinjenja jetra predaje drugim organima. Međutim, putem krvi u jetru dospevaju i mnoge nepotrebne i toksične supstance. U jetri one bivaju podvrgnute različitim procesima kako bi se omogućilo njihovo eliminisanje putem bubrega ili žuči. Putem žuči iz organizma se eliminiše i holesterol. Holesterol je materija koja je nerastvorljiva u vodi. U žuči je rastvorljiva zahvaljujući žučnim solima. Žuč se izlučuje u duodenum u količini od 1l dnevno.

Jetra  ima veoma značajnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i belančevina kao i u prometu vode, elektrolita i vitamina. Smatra se odgovornom za sintezu čak 11 proteina koji imaju važnu ulogu u procesima koagulacije.
Bolesti jetre prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, spadaju u deset najčešćih uzroka smrti u svetu. Ove bolesti su rasprostranjene na svim kontinentima i neke su učestalije u razvijenim dok su druge prisutnije u zemljama nižeg ekonomskog standarda. Bolesti jetre mogu biti infektivne, najčešće se radi o virusnim hepatitisima, i neinfektivne: steatoza (masna jetra), toksična oštećenja, ciroza, karcinom.

Masna jetra ili steatoza jetre je patološko nagomilavanje masti u ćeijama jetre, u tolikoj meri da mast čini više od 5% jetrenog tkiva. Jetra može biti blago do umereno uvećana. Masna jetra uglavnom se javlja kod alkoholičara ali sve češće se dijagnostikuje i kod onih koji ne konzumiraju alkohol ili ga uzimaju u malim količinama. U tim slučajevima govorimo o nealkoholnom steatohepatitisu. Kod ovih ljudi masna jetra može biti posledica gojaznosti, dijabetesa, izloženosti nekim hemijskim agensima, upotrebe lekova, pothranjenosti, kao i usled različitih poremećaja metabolizma masti stečenih ili urođenih. Masna jetra se dugo smatrala benignim skoro bezopasnim stanjem koje ne napreduje u bolest, međutim nova saznanja pokazuju da ona može biti vrlo ozbiljna i ukoliko se zapusti može dovesti i do ciroze jetre.

Masna jetra je najčešće asiptomatska pa je samim tim i dijagnostikovanje otežano. U najvećem broju slučajeva masna jetra se otkriva slučajno, rutinskim pregledima. Nekada se javljaju tišteći bol ispod desnog rebarnog luka i lake tegobe sa varenjem.

U dijagnostičke svrhe kao i za  procenu jetrenih funkcija i stanja jetre u svakodnevnoj praksi na prvom mestu je određivanje laboratorijskih parametara:

specifični jetreni enzimi (transferaze AST i ALT; GGT, ALP, bilirubin), određuju se masnoće u krvi (lipidogram), markeri na hepatirtis A, B, i C kako bi se isključio infektivni uzrok bolesti kao i ispitivanja vezana za gvožđe.

Najčešće su vrednosti ALT-a i AST-a blago do višestruko povišenje dok povišene vrednosti ostalih enzima jetre nisu tipične. Moramo naglasiti da postoje slučajevi gde postoje promene na jetri a i ALT i AST su u granicama normale. Vrednosti ALT-a i AST-a su dobar pokazatelj i etiologije masne jetre. Ukoliko je AST dva puta veći od ALT-a verovatno je reč o alkoholnoj jetri a ukoliko je ovaj odnos manji od 1, radi se o nekoj drugoj etiologiji.

Laboratorijski pokazatelji nisu dovoljni da se dijagnoza postavi. Metode poput ultrazvuka, skenera i magnetne rezonance takođe se koriste u dijagnostičke svrhe. Ultrazvučnim pregledom vidi se uvećana jetra, svetle skoro bele boje. Međutim, dešava se da su promene žarišne pa se ni posle ultrazvučnog pregleda ne može sa sigurnošću postaviti dijagnoza. Neophodno je uraditi i snimanje skenerom i magnetnom rezonancom. Ovim slikovnim metodama detektuju se masne promene u jetri, ali se njima ne može utvrditi da li je reč o nealkoholnom steatohepatitisu ili alkoholnoj masnoj jetri pa je zato u pojedinim slučajevima biopsija, iako invazivna metoda, neophodna.

U budućnosti, kombinacija serumskih markera i radioloških tehnika, moguće uz upotrebu ultrazvučnih kontrasta, mogla bi kod većine bolesnika da ukine potrebu za izvođenjem biopsije jetre radi postavljanja dijagnoze i evaluacije bolesti.

Terapija masne jetre zavisi pre svega od uzroka koji je do ovog stanja doveo. Ukoliko je to alkohol, rešenje je apstinencija. Jetra je jedini organ koji ima sposobnost regeneracije pa tako kada se uzrok koji je do promena na jetri doveo, otkloni i ukoliko nije došlo do ciroze, promene mogu da se skoro potpuno povuku i vrednosti enzima jetre se vrate u normalu.
Neke specifične terapije nema, akcenat je na promeni načina života i ishrane, kao i na izbegavanju kontakta sa onim supstancama koje imaju potencijalno hepatotoksično dejstvo.

Gojaznost je veliki faktor rizika za oboljevanje. Kod 80% gojaznih pacijenata dijagnostikuje se masna jetra. Preporučuje se restriktivna dijeta, sa smanjenim unosom masti i ugljenih hidrata kao i veća fizička aktivnost. Važno je i voditi računa o lekovima koje uzimamo, izbegavati one koji mogu dovesti do oštećenja jetre. Preporuka je da se kontrolni pregled obavi 6-8 nedelja od početka dijete odnosno apstinencije od alkohola. Ako se vrednosti enzima vrate na normalne ili pokazuju trend pada treba nastaviti sa takvim režimom života a ukoliko i pored pridržavanja određenih mera, nema pada vrednosti jetrenih enzima pacijent se šalje gastroenterologu-hepatologu radi daljeg lečenja.

Masna jetra se može u potpunosti izlečiti ukoliko se na vreme dijagnostikuje i ukoliko se bolesnik pridržava lečenja koje mu je lekar propisao. Masna jetra nije, kako se ranije mislilo bezazleno stanje već može da napreduje i izazove druge vrlo ozbiljne bolesti. U prilog tome govori i podatak da oko 30% bolesnika sa nealkoholnom masnim jetrom progedira do ciroze u periodu od 10 godina. Ciroza je hronična, dugotrajna bolest. U uznapredovalim stadijumima dovodi do odumiranja ćelija jetre, usled čega se jetra smanjuje i gubi svoju funkciju. Ciroza postepeno dovodi do smrti.

Komentari

Podeli