Hlamidija, ostavlja posledice

Hlamidija (Chlamydia trachomatis) je izazivač jedne od najčešće zastupljenih seksualno prenosivih bolesti. Za infekciju hlamidijom se često kaže da je „tiha’’ bolest, zato što tri četvrtine žena i oko polovine inficiranih muškaraca nema jasne simptome bolesti a posledice ukoliko se ne leči mogu biti opasne.

Ukoliko se ne leči može dovesti do trajnog oštećenja reproduktivnog trakta kako žene tako i muškarca i izazove sterilitet. Prvi simptomi se mogu javiti tek 1-3 nedelje od infekcije, za to vreme onaj ko je inficiran to i ne zna pa je potencijano veoma opasan kao prenosilac.

Koji su osnovni simptomi bolesti?

Osnovni simptomi kod žena i muškaraca se razlikuju. Istraživanja su pokazala da je u 70-80% slučajeva infekcija kod žena asimptomatska dok je kod muškaraca ovaj procenat nešto niži i kreće se od 25-50%.

Ukoliko se kod žena simptomi jave to su najčešće:

• Pojačani vaginalni iscedak koji može imati neprijatan miris
• Krvarenje između ciklusa
• Bolni ciklusi
• Abdominalni bolovi ponekad praćeni temperaturom
• Bol prilikom seksualnih odnosa
• Osećaj svraba i peckanja oko vagine
• Bol prilikom mokrenja
Simptomi koji se javljaju kod muškaraca su:
• Bolno mokrenje
• Mala količina bistrog ili mutnog iscedka
• Svrab i peckanje na vrhu polnog organa
• Bol ili otok oko testisa

Kako se dijagnostikuje?

Iako na osnovu simptoma možete i sami posumnjati da ste inficirani hlamidijom jedino odgovarajućim testovima se njeno prisustvo sa sigurnošću može utvrditi. Testira se bris uzet iz cerviksa ili iz uretera kod muškarca.

Kako dolazi do infekcije hlamidijom?

Hlamidija je bolest koja se prenosi vaginalnim, analnim ili oralnim seksualnim odnosima. Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti hlamidiju. Što je veći broj seksualnih partnera, veći je rizik od infekcije. Inkubacioni period traje 1-3 nedelje. Hlamidija i gonoreja imaju slične simptome, a mogu imati i slične komplikacije ako se ne leče, pa se hlamidija ponekad pogrešno dijagnostikuje kao gonoreja, i obrnuto. Ovo je loše, jer se lečenje ove dve polne bolesti razlikuje. Nema govora o tome da se bolest prenosi preko nehigijenskog sanitarnog čvora.
Bolest se takođe može preneti sa inficirane majke na novorođenče u toku vaginalnog porođaja.

Hlamidija i trudnoća

Ukoliko trudnica ima hlamidiju veće su šanse za infekciju vodenjaka (amniona) i plodove vode, što može da izazove prevremeno pucanje vodenjaka i prevremeni porođaj. Blagovremena terapija može da smanji rizik od nastanka ovih problema. Ne postoji jasna povezanost hlamidije i pobačaja. Neke studije su povezale hlamidiju sa pobačajem, dok nekim drugim studijama ova veza nije mogla da bude potvrđena.

Tokom vaginalnog porođaja hlamidija se lako prenosi na bebu. Kao posledica ove infekcije kod određenog broja beba (između 25 i 50 %) će se razviti konjuktivitis (infekcija očiju), a 5 – 20 % beba će dobiti upalu pluća nekoliko nedelja ili nekoliko meseci nakon rođenja.
Iako ove infekcije mogu biti veoma ozbiljne, bebe koje se blagovremeno leče antibioticima uglavnom „prolaze“ dobro. Naravno, bolje je da se trudnica izleči za vreme trudnoće i tako spreči da se beba uopšte zarazi.

Kako se leči hlamidija?

Hlamidija se leči upotrebom oralnih antibiotika pre svega azitromicina ili doksiciklina. Lečenju treba da budu podvrgnuta oba partnera da ne bi došlo do reinfekcije. Tretman traje obično dve nedelje, ukoliko je bolest uznapredovala može se preporučiti bolničko lečenje uz upotrebu intravenskih antibiotika. Terapija se nikako ne sme prekidati i skraćivati iako su se simptomi možda povukli. Terapija se mora sprovesti do kraja. Posle uzimanja antibiotika potrebno je da se uradi ponovno testiranje da bi bili sigurni da je terapija uspešna. Ne preporučuju se seksualni odnosi dok nema potvrde o potpunom izlečenju.

Komplikacije?

Nelečena bolest može dovesti do kratkoročnih i dugoročnih posledica po reproduktivno zdravlje. Kod žena (40% nelečenih žena) dovodi do pelvične inflamatorne bolesti. To je oboljenje koje izaziva hroničnu upalu jajovoda, materice i okolnog tkiva koja je praćena hroničnim bolom u karlici, a potencijalni je faktor nastanka steriliteta ili vanmaterične trudnoće. Komplikacije kod muškaraca su ređe a podrazumevaju: bol, groznicu, a ponekad i sterilitet.

Prevencija?

Obzirom na činjenicu da bolest egzistira a da zaražena osoba nije čak i po nekoliko nedelja svesna da može biti prenosilac, velika pažnja u svetu se poklanja prevenciji bolesti. U skladu sa ovim usvojene su mere prevencije širenja bolesti:

• Upotreba kondoma prilikom svakog seksualnog odnosa
• Apstinencija, ako postoji sumnja da ste zaraženi
• Obavestiti partnera da ste inficirani da bi i on mogao da se uključi u lečenje
• Ne upražnjavati seksualne odnose sa partnerom u toku lečenja i posle toga dok se retestiranjem ne utvrdi da su oba parnera izlečena da ne bi došlo do ping-pong efekta
• Smanjenje broja seksualnih partnera

U nekim razvijenim zemljama preporuka je da se jedanput godišnje testiraju sve seksualno aktivne žene do 25-te godine, žene preko 25-te ukoliko imaju novog partnera ili više njih kao i trudnice.

napisala: mr ph.spec. Lucija Đoković
 

Komentari

Podeli