Vaginalne infekcije su čest medicinski problem svake žene. Ukoliko se ne leče, komplikacije mogu biti jako ozbiljne pogotovu u slučaju trudnica. Najčešće vaginalne infekcije su: bakterijska vaginoza, vulvovaginalna kandidijaza, trichomonas vaginalis i aerobni vaginitis odnosno infekcije mešovitog tipa.
Bakterijsku vaginozu ima približno 10% ginekoloških pacijentkinja. Najčešće su kod žena u reproduktivnom periodu. Prisutna je kod 15-29% trudnica dok je kod žena u postmenopauzi retka.
Razvoju infekcije pogoduju mnogi endogeni faktori kao i stil života. U endogene faktore spadaju: hormonske promene, menstruacija, diabetes mellitus, imunosupresija (AIDS), ozbiljna opšta oboljenja, psihološki faktori. Takođe stil života koji podrazumeva, upotrebu kontraceptiva, česte seksualne odnose bez zaštite, veći broj seksualnih partnera, kupanje na bazenu i nošenje sintetičkog rublja doprinose povećanoj sklonosti razvoju infekcija.
Bakterijska vaginoza skoro da je redovan pratilac upotrebe nekih lekova: antibiotici, antiseptici, antimikotici, kortikosteroidi, citostatici, imunosupersivi, radioterapija.
Za bakterijsku vaginozu je karakterističan polimikrobni biofilm koga karakteriše smanjen broj lactobacila i povećan broj anaerobnih bakterija kao što su Gardnerella vaginalis i Atopobium vaginae.
Prisustvo Gardnerella i Atopobium rodova u biofilmu se smatra jednim od najčešćih uzroka za pojavu recidiva bakterijske vaginoze.
Simptomi infekcije su sivkasto-beo, tanak, homogen sekret i karakterističan miris na ribu. Crvenila i znaka zapaljenja nema. Lečenje se sprovodi antibioticima (metronidazol, klindamicin, dekvalinium hlorida) a preporučuje se i restauracija narušenog vaginalnog ekosistema. Ponovno pojavljivanje infekcije odnosno recidivi nisu retkost.
Za komplikacije infekcije smatra se da je odgovorna Atopobium vaginae, bakterija koja je relativno skoro otkrivena i važna je komponenta abnormalne flore kod bakterijske vaginoze. Ova bakterija zajedno sa Gardnerella vaginalis može igrati značajnu ulogu u pojavi recidiva.
Recidivi su prisutni u oko 15-30% slučajeva posle 1-3 meseca.
Razlog je nedovoljna eradikacija patogena izazivača bolesti i neobnavljanje vaginalne flore.
AEROBNI VAGINITIS
Aerobni vaginitis je patološko stanje vaginalne flore kod koga se ne može utvrditi specifična vaginalna infekcija niti se može postaviti dijagnoza bakterijske vaginoze. To je zapaljenje vagine izazvano razmožavanjem aerobnih mikroorganizama, ponajviše streptokokom grupe B, bakterijom E. coli, ali i sfafilokokom i enterokokom.
Manifestuje se gustim, kremastim, žućkastim sekretom neugodnog mirisa. Prisutni su još i crvenilo i otečenost vaginalne sluznice uz smanjenu kiselost.
Može se javiti bez obzira na starost a češći je kod mladih devojaka i žena nakon menopauze. Aerobni vaginitis često prisutan u sklopu infekcije nekim drugim patogenom npr trihomonasom, čineći takozvanu mešanu infekciju. Češće pojavljivanje aerobnog vaginitisa primećeno je i nakon lečenja bakterijske vaginoze metronidazolom. Objašnjenje leži u činjenici da metronidazol ne deluje na streptokoke i u uslovima narušenog vaginalnog ekosistema omogućava se njihovo razmnožavanje.
Terapija aerobnog vaginitisa nije jasno definisana. Koristi se antibiotik širokog spektra kako bi se uništili prisutni patogeni i preparati niskih doza vaginalnog estrogena (E3) uz lactobacile. Recidivi su jako česti i lečenje može biti dugotrajno pa se zato posebna pažnja poklanja preventivi gde je akcenat na održavanju zdravog vaginalnog ekosistema i izbegavanju svega što bi ovaj osetljivi sistem poremetilo.
Lečenje aerobnog vaginitisa je značajno kod trudnica jer se smatra da može imati veću ulogu u razvoju mogućih komplikacija posebno prevremenog porođaja i manje porođajne težine u odnosu na bakterijsku vaginozu.
VULVOVAGINALNA KANDIDIJAZA (VVC)
Vulvovaginalna kandidijaza je gljivična infekcija izazvana gljivicama iz roda Candida (90% C. albicans). Međutim, prisustvo ove gljivice, ne podrazumeva uvek bolest. Candida albicans je fakultativni patogen i prisutan je u crevnom traktu (50%) prisutna i u normalnoj, zdravoj vaginalnoj flori (kod 20% žena).
Informacije vezane za incidencu i prevalencu VVC su nekompletne.
- Infekcija se javlja kod 70-75% žena bar jednom tokom života, posebno kod mlađih žena u reproduktivnom periodu.
- Kod 15-30% žena sa simptomima u svakodnevnoj ginekološkoj praksi se dijagnostikuje VVC.
- Kod oko 50% žena se javlja recidiv VVC.
Faktori koji doprinose razvoju vulvovaginalne kandidijaze su sva stanja i bolesti usled koji dolazi do smanjenja imuniteta: trudnoća, korišćenje oralnih kontraceptiva, terapija kortikosteroidima i antibioticima, dijabetes itd.
Vulvovaginalna kandidijaza manifestuje se žućkasto belim sirastim sekretom, osećajem žerenja i bola prilikom mokrenja, učestalo mokrenje u malim količinama, bolan seksualni odnos (dispareunia). Takođe, prisutni su i osetljivost vaginalne sluznice, bol na dodir, crvenilo.
Lečenje vulvovaginalne kandidijaze sastoji se u primeni lekova protiv gljivica i restauraciji poremećenog balansa vaginalnog eko sistema. Veliki problem u lečenju su recidivi odnosno ponovna pojava infekcije nakon završenog lečenja.
Terapija vaginalnih infekcija primenom antiinfektivnih lekova pokazuje kratkoročnu efikasnost, ali relapsi, rezistencija i sistemska izloženost leku, predstavljaju nedostatke.
Terapija dekvalinijum hloridom predstavlja dobru terapijsku opciju.
- Lek ima veoma širok spektar dejstva pa se može primenjivati za lečenje i bakterijskih i gljivičnih vaginalnih infekcija.
- Rezistencija na lek nije zabeležena.
- Dekvalinijum hlorid je bezbedan za primenu kod trudnica i doilja.
- Efikasan je protiv Atopobium vaginae koji igra značajnu ulogu u patofiziologiji bakterijskih vaginoza, i smatra se da je jedan od čestih uzročnika komplikacija, kao što je prerani porođaj.
Primenjuje se jedna vaginalna tableta dnevno, šest dana. Ovaj lek se našem tržištu može kupiti bez lekarskog recepta.
