Aspirin, nove terapijske miogućnosti

aspirin

Još 400. godine p.n.e. Hipokrat je koristio fermentisano lišće breze kod porođajnih bolova i preporučivao žvakanje kore breze za ublažavanje drugih bolova. Današnji aspirin, acetilsalicilnu kiselinu, je sintetisao 1897. godine Felix Hoffman, nemački naučnik iz farmaceutske kompanije Bayer, a njeno analgetsko dejstvo je objašnjeno tek 1982. godine, za šta je prof. John Vane dobio Nobelovu nagradu.


Danas se ovaj lek koristi za ublažavanje bolova u mišićima i zglobovima, menstrualnog bola,  zubobolje, ali se obim savremene potrošnje ovog analgetika znatno više pripisuje nekim drugim oblastima primene. 1980-tih je velikom meta-analizom pokazano da aspirin izaziva statistički značajno smanjenje glavnih kardiovaskularnih događaja, što je dovelo do njegove široke upotrebe u prevenciji srčanog udara.

Šta je novo? 

Postoje mnoge druge indikacije koje su još uvek u fazi validacije putem kontinuiranih istraživanja. Žene koje su uzimale 3 ili više doza nisko-doznog aspirina nedeljno imale su manji rizik od razvoja karcinoma dojke, posebno HER2 negativnog podtipa, dok smanjenje nije primećeno kod ostalih podtipova. Mehanizam je nepoznat, ali postoji hipoteza da smanjenjem aktivnosti COX-2 i prostaglandina dolazi do inhibicije stvaranja DNK malignih ćelija, uz inhibiciju angiogeneze i stimulaciju apoptoze.

Upotreba aspirina je povezana i sa smanjenjem rizika od kolorektalnog karcinoma. Uzimanje 325 mg aspirina dnevno smanjuje rizik za 20% u poređenju sa uzimanjen 75 mg aspirina dnevno koji smanjuje rizik za 10%. Studija je dalje pokazala da uzimanje aspirina 7 puta nedeljno smanjuje rizik za 18% u poređenju sa smanjenjem od 8% kada se aspirin uzima 2 puta nedeljno. Ponovo napominjemo da mehanizam nije u potpunosti jasan, ali se smatra da aspirin postiže ove efekte uvećanjem apoptoze malignih ćelija.

Dalje, skorašnje studije su pokazale i da aspirin 81 mg smanjuje rizik od zadnje subkapsularne katarakte. Istraživači veruju da bi mehanizam mogao da se zasniva na inhibiciji enzima unutar sočiva.

U velikoj multicentričnoj studiji aspirin 30 mg dnevno je pokazao značajno smanjenje rizika od prevremenog porođaja usled preeklampsije kod žena sa ovim rizikom. Trudnice koje su uzimale aspirin imale su 14% manje šansi da se porode pre 37. nedelje.

Šta aspirin ne može?

Jasno je na koji način aspirin može pomoći širokoj populaciji pacijenata, ali ima i mnogo “indikacija” koje su u stvari mit. Direktna aplikacija na bolno mesto kod zubobolje? To možda zvuči kao dobra ideja, ali da bi ispoljio svoje dejstvo aspirin mora da dospe u krvotok, a i topikalna primena može da dovede do iritacije desni. Žvakanje aspirina kod bolova u grlu nema nikakav efekat, kao ni pretvaranje u prašak koji se nanosi direktno na akne. Iako je sličan salicilnoj kiselini, aspirin primenjen direktno na lice, kao i u slučaju žvakanja, može dovesti do iritacije.

Umesto zaključka

Internet pretraga aspirina daje veliki broj članaka, od onih objavljenih u medicinskim časopisima do diskusija na blogovima. Aspirin ima dugu istoriju kao analgetik, a nove studije proširuju njegovu upotrebu na kardioprotekciju do moguće prevencije karcinoma. Koliko god široka njegova upotreba bila ne smemo zaboraviti rizike koje ona nosi: mučnina i povraćanje, gastrointestinalne ulceracije, glavobolja i krvarenja i zbog toga njegova upotreba treba da bude specifična za svakog pacijenta. Još od prve upotrebe kore breze aspirin je imao budućnost koja obećava, a izgleda da je ima i dan-danas.

Komentari

Podeli