IMUNITET- važna strana kvalitetnog života

Po definiciji: Imunitet je medicinski pojam kojim se označava sposobnost organizma da se odupre i odbrani od infekcija, bolesti ili neke druge biološke ili hemijske opasnosti. Imunitet uspostavlja barijere protiv patogena (virusi, bakterije, paraziti), kancerogenih ćelija, štetnih molekula i otrova. Dati mehanizam odbrane organizma zovemo imuni sistem.

autor: Doc. dr. farm. tehnologije Marija Radojković


Imuni sistem čoveka još uvek je predmet naučnih istraživanja. Sa sigurnošću se ne može reći zašto nekada radi besprekorno a nekada zataji.

Isto tako, ne postoji jedna analiza ili parametar na osnovu koga se može proceniti stanje imunog sistema. Imuni sistem nije zaseban, nezavisan deo organizma, već svi procesi koji se u organizmu dešavaju utiču i na stanje imunog sistema.

Znak da imuni sistem ne radi kako treba je učestalost infekcija kao i pojava alergija.

Ishrana i konzumiranje nutritivno vrednih namirnica mogu doprineti poboljšanju imuniteta.

BOBIČASTO VOĆE

Bobičasto voće je bogato vlaknima i esencijalnim vitaminima i mineralima. Predstavlja značajan izvor fitohemikalija, koje imaju određenu biološku aktivnost i potencijalne doprinose zdravstvenom stanju. Pozitivni efekti su dokazani tokom oksidativnih oštećenja, na enzime za detoksifikaciju, imuni sistem, krvni pritisak, a takođe imaju i antiinflamatorno, antibakterijsko i antivirusno dejstvo.

Istraživanja objavljena u internacionalnim časopisima poslednje dve decenije dokazuju da unos 240g svežih jagoda ili 100g smrznutih borovnica dnevno, povećava antioksidativni kapacitet krvne plazme za 14 – 30%. Takođe, konzumiranje 330ml soka od bobičastog voća dnevno u toku 2 nedelje povećava odgovor limfocita na aktivaciju mitogena i povećava imune funkcije. Epidemiološke studije ukazuju na zaštitno dejstvo ekstrakata bobičastog voća na gubitak moždanih funkcija izazvanih starenjem, kao što su pamćenje, učenje, motorika i neurološka transdukcija signala.

IMUNITET- važna strana kvalitetnog života

Bobice borovnice (Vaccinium myrtillus L.) sadrže u sebi organske kiseline, šećer (do 30%), vitamin C (oko 6%), tanine, kompleks B vitamina, karoten (oko 1%), masne kiseline (oko 30%), proteine (oko 18%). U lekovite svrhe se upotrebljava sveža i suva bobica, sok iz zrelih bobica, sirup i vino. Zbog visokog sadržaja tanina i pektina borovnica deluje kao blago sredstvo protiv dijareja, katara creva i raznih upala sluznice. Iz zrelih plodova borovnice pravi se ekstrakt, i od njega se izrađuju dražeje za jačanje očnog vida, jer povoljno deluje na vidni purpur. Zrele bobice se koriste kao dijetetsko sredstvo za jačanje, protiv dečijih proliva i akutnog enterokolita odraslih.

Brusnica, kao i ostalo bobičasto voće, komple­ksnog je sastava zahvaljujući kome ispoljava pozitivne efekte na zdravlje. Posebno se ističu antibakterijsko delovanje (zahvaljujući sposobnosti vezivanja za receptore u urinarnom traktu) i ntioksidativno delovanje sa izraženim benefitima na kardiovaskularni sistem. Klinička istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnice uništavaju i Helicobacter pylori, koji je uzročnik čira na želucu. Osim toga, brusnica uništava i bakterije koje su naseljene u ustima i koje vremenom dovode do raznih bolesti zuba i desni.

Šipak (Rosa canina L.) je lekovita biljka koja, uz crnu ribizlu, ima najviše vitamina C (400 – 1400 mg/100 g). Pored toga sadrži dosta vitamina P, karotena (provitamin A), vitamina B2 i E kao i 40 bioloških jedinica vitamina K po gramu. Šipak sadrži i flavonoide, tanine, limunsku i jabučnu kiselinu, pektin, šećere (saharozu i invertni), malo neutralnih lipida i etarskog ulja, od koga potiče prijatan miris čaja, i preparata u čijoj se osnovi nalazi šipak. Plod pored specifičnog mirisa ima i slatko-kiseli ukus. Od plodova se može praviti lekovito vino koje predstavlja odličan vitaminski napitak. Ipak, najčešće se koristi kao čaj za uživanje i osveženje koji povoljno deluje na rad srca i bubrega.

Visok sadržaj nutritivno vrednih jedinjenja sadrže i kupina, malina, ribizla, crna ribizla, aronija, crni i beli dud, jagoda, šumska jagoda, glog, trnjina itd. Najbolje je konzumirati mešavinu bobičastog voća, jer se na taj način unose različita jedinjenja koja služe poboljšanju ili održavanju rada imunog sistema.

IMUNITET- važna strana kvalitetnog životaCITRUSI

Citrusi, agrumi tj. južno voće predstavlja široku grupu različitih biljaka. Nama najdostupniji su limun, pomorandža, mandarina, grejpfrut, sve popularnija limeta, kukuvat.

Citrusi su značajni za poboljšanja imuniteta zbog visokog sadržaja vitamina, mikro i makroelemenata; posebno vitamina C, A, B1, B6, kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, fosfora.

U 100g pomorandže, na primer, ima 50mg vitamina C, a istoj količini grejpa 40mg.

Poznato je da vitamin C ne može sprečiti nastanak bolesti, ali može smanjiti jačinu i trajanje simptoma. Vitamin C i konzumiranje voća i povrća sa visokim sadržajem vitamina C, doprinose boljoj apsorpciji biološki važnih jedinjenja i minerala (npr. gvožđa) pa se preporučuju kao pomoć u terapiji kompleksijih oboljenja.

Kivi koji bazično ne pripada ovoj grupi voća je takođe bogat vitaminom C, kao i paprika, brokoli itd.

Ove namirnice najbolje je konzumirati u formi u kojoj se najmanje narušava njihova delotvornost, u svežem i/ili ceđenom obliku. Takođe, preporuka je da pri uzimanju prođe što kraće vreme od „ceđenja” do konzumacije.

IMUNITET- važna strana kvalitetnog života

PROPOLIS

Propolis je složene hemijske strukture i čine ga najviše polifenolna jedinjenja, različiti tipovi voskova, terpenska jedinjenja, lipidi i mikro i makroelementi. Uticaj na imuni sistem se ogleda kroz sprečavanje rasta i razmnožavanja bakterija. Propolis in vivo (u organizmu) podstiče imuni sistem na proizvodnju specifičnih i nespecifičnih jedinjenja iz makrofaga koji zausta­vljaju bolest, čak u slučajevima kada in vitro propolis na neke bakterije ne deluje.

Upotreba propolisa preporučuje se u slučajevima bakterijskih infekcija zajedno sa antibioticima. Kod virusnih infekcija, dejstvo se ispoljava zaustavljanjem razmnožavanja virusa, a istovremeno podstiče se imuni sistem na ubrzanu proizvodnju antitela. Propolis se može konzumirati zajedno sa medom, u kombinaciji sa belim lukom i medom ili u mešavini sa biljkama.

Za koji god način konzumiranja da se osoba opredeli, doneće poboljšnju zdravstvenog stanja.

PEČURKE

Zbog visokog sadržaja β- glukana medicinske pečurke su poslednje dve decenija, privukle pažnju velikog broja naučnih-istraživačkih grupa. β- glukani su imunomodulatori i njihova aktivnost se razlikuje od agenasa koji stimulišu imunitet. Agensi koji stimulišu imunitet mogu dovesti i do preterane stimulacije, i u tom slučaju imuni sistem se okreće protiv ćelija sopstvenog organizma.

Primena ovih agenasa je kontraindikovani kod osoba s autoimunim oboljenjima, alergijama ili gljivičnim infekcijama. Imunomodulatori, međutim, dovode aktivnost imunog sistema na nivo koji je za organizam najoptimalniji pa ako je imuni sistem smanjene aktivnosti, pojačavaju je a ako radi prekomerno, smanjuju.

Agense sa imunomodulatornim dejstvom mogu koristiti i osobe koje imaju alergije, autoimune bolesti itd. Pored toga što pospešuju aktivnost fagocita, β- glukani utiču na sniženje nivoa LDL holesterola, pomažu zaceljivanje rana, pomažu sprečavanje infekcija, pospešuju funkciju ćelija prirodnih ubica, i pomažu u prevenciji i lečenju raka. Medicinskih gljiva ima veći broj, a danas su na našem tržištu dostupne i favorizovane: Cordyceps Sinensis, Ganoderma Lucidum, Lentinus Edodes (šitake), Agaricus Blazei Murill, Coriolus versicolor (ćuranov rep), Grifola Frondosa (zec gljiva), Inonotus Obliquus i dr.

imunitet-1

Pored ovih, postoji još čitav niz nutritivno bogatih namirnica: cvekla, spanać, beli luk, đumbir, batat, raznovrsno lekovito bilje i sl., kojedokazano utiču na poboljšanje opšteg stanja organizima. Važno je obogatiti svoju svakodnevnu ishranu nekom od ovih namirnica i na stanje svog imunog sistema misliti tokom cele godine.

Epidemiološke studije ukazuju na zaštitno dejstvo ekstrakata bobičastog voća na gubitak moždanih funkcija izazvanih starenjem, kao što su pamćenje, učenje, motorika i neurološka transdukcija signala.
Ishrana i konzumiranje nutritivno vrednih namirnica mogu doprineti poboljšanju imuniteta.

MALI RECEPT ZA POBOLJŠANJE IMUNITETA:

200 gr meda, 200 g suvih šljiva,
1 limun (iscediti), 2 veze lista peršuna,
1 šargarepa (oko 100 gr), 200 gr šumskog voća (kupina, malina, borovnica, bilo koje bobičasto voće), 1 jabuka (oko 100 gr) sve se sjedini u blenderu ili mašini za meso i konzumiraju se 3-4 kašike dnevno.

Komentari