Koksaki virus: simptomi, lečenje i preventiva. Koliko traje koksaki virus kod dece i odraslih?

U svetu mikroorganizama, postoji jedan mali, ali veoma značajan igrač koji često ostaje skriven od našeg oka - koksaki virus. Ova grupa enterovirusa može izazvati raznolike simptome, od blagih prehlada do ozbiljnih oblika bolesti. Kroz ovaj članak, istražićemo osnove koksaki virusa, uključujući načine prenosa, simptome, dijagnozu, i tretman. Upoznaćemo se sa ovim nevidljivim neprijateljem i saznati kako se možemo zaštititi od njegovog uticaja.
koksaki virus
Sadržaj teksta

Koksaki virus (Coxsackie) se najčešće povezuje sa zapaljenjem srčanog mišića odnosno miokarditisom. Međutim, ovi virusi pripadaju porodici enterovirusa što znači da prvi znaci infekcije mogu biti povraćanje i proliv. Infekcija ovim virusom može biti od sasvim blage do životno ugrožavajuće. Ne postoji vakcina, a ni specifičan antivirusni lek. Osnova prevencije je dobro pranje ruku i, ruka na usta kod kašljanja i kijanja.

Koksaki virus šta je

Koksaki virus je dobio naziv po mestu Koksaki (engl. Coxsackie) u SAD. 1948. godine tamo su izolovana dva soja ovog virusa iz stolice dva dečaka obolela od paralitičkog poliomijelitisa. Kasnije su otkriveni i drugi sojevi virusa. Koksaki virusi spadaju u familiju enterovirusa, malih virusa sastavljenih od jednog lanca ribonukleinske kiseline (RNK).

Postoje 2 tipa koksaki virusa: Koksaki virus tip A uzrokuje herpanginu i bolest šaka, stopala i usta i Koksaki virus B koji  uzrokuje epidemijsku pleurodiniju i zapaljenja u sredogruđu. Oba tipa virusa mogu biti uzročnici meningitisa (upala mozga), miokarditisa i perikarditisa (zapaljenje srčanog mišića). Smatra se da mogu imati ulogu u nastanku juvenilnog (tipa 1) dijabetesa. Unutar ova dva tipa postoji još mnogo različitih sojeva tako da vakcina protiv Koksaki virusa za sada ne postoji.

koksaki virus

Koksaki virus prenošenje

Koksaki virus je prisutan u sekretima i telesnim tečnostima inficirane osobe. Osobe su najzaraznije u prvoj nedelji bolesti, a virus može biti prisutan i do nedelju dana nakon povlačenja simptoma kod odraslih, a kod dece i duže. Najčešće se  prenosi je kontaktom sa inficiranim osobama ili kontaminiranim materijalima.

  1. Direktan kontakt: Prenos se najčešće događa kroz direktni kontakt sa sekretima ili izlučevinama zaražene osobe, kao što su slina, suze, sekreti iz nosa i grla, stolica, urin, krv i izlučevine iz osipa. Dodirivanjem ovih telesnih tečnosti i nakon toga dodirivanjem nosa, očiju ili usta, osoba može postati inficirana.
  2. Kapljični prenos: Koksaki virus se takođe može preneti kapljičnim putem kada inficirana osoba kija ili kašlje, što stvara kapljice koje sadrže virus. Zdrava osoba koja udahne ove kapljice može postati inficirana.
  3. Fekalno-oralni prenos: Koksaki virusi se nalaze u stolici zaraženih osoba, pa može doći do prenosa putem kontaminirane hrane, vode ili površina ako se osoba ne pridržava odgovarajuće higijene ruku nakon odlaska u toalet. Želudačna kiselina ne uništava virus.
  4. Prenos putem kontaminiranih površina: Koksaki virusi mogu ostati na površinama kao što su ručice, kvake, igračke i površine u javnim prostorima. Ako osoba dodirne takvu kontaminiranu površinu, a zatim dodirne svoje nos, usta ili oči, može se inficirati virusom.
  5. Sa majke na dete: Kod novorođenčadi, koksaki virus se može preneti sa majke na dete tokom porođaja ili tokom dojenja, ukoliko je majka inficirana virusom.

Važno je pridržavati se osnovnih higijenskih mera kako biste smanjili rizik od infekcije koksaki virusom, uključujući često pranje ruku sapunom i vodom, izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje su bolesne, i održavanje higijene u toaletima i kuhinji kako biste sprečili fekalno-oralni prenos.

Koksaki virus inkubacija

Inkubacioni period tj. vreme od infekcije do ispoljavanja simptoma je najčešće dan ili dva ali može biti i duži.

Tokom inkubacionog perioda, osoba može biti zarazna i prenositi virus drugima. To je razlog zašto je važno pridržavati se mera higijene i preduzimati preventivne mere kako bi se smanjio rizik od širenja virusa.

Koksaki virus simptomi kod odraslih i dece?

Većina infekcija koksaki virusom je blaga i prolazi bez simptoma. Najčešće se manifestuje simptomima prehlade ili gripa i osipom posebno u toplijim mesecima. Može se javiti i proliv i zapaljenje grla. Teže bolesti uzrokovane Koksaki virusima su retke.

Bolesti disajnih puteva. Koksaki virus može biti uzročnik infekcija gornjih disajnih puteva praćenih temperaturom, bolom u grlu i curenjem nosa. Kašalj koji se može javiti podseća na kašalj koji nastaje usled bronhitisa. Ređe se može razviti i zapaljenje pluća.

Osip. Kod nekih osoba kao posledica koksaki virusa može se pojaviti osip. To je nespecifičan, generalizovan osip crvene boje. Osip se pojavljuje po povlačenju ostalih simptoma infekcije, podseća na blage opekotine od sunca, ali se ne ljušti. Virus tipa A uzrokuje tzv. bolest šaka, stopala i usta.

Bolest šaka, stopala i usta uglavnom se javlja kod dece mlađe od 10 godina. Pojavljuju se mali mehurići i crvene tačkice na šakama, stopalima i u ustima. U ustima se javljaju na jeziku, desnima i sluzokoži obraza. Mogu se javiti bol u grlu i povećana temperatura. Najčešće je blagog toka i prolazi spontano.

Herpangina. Mehurići u ustima su jedan od simptoma herpangine koju takođe uzrokuje ovaj virus. Za herpanginu je karakteristična i povišena temperatura i bol u grlu. Najčešće se javlja leti i kod dece mlađe od 10 godina.

Infekcije oka. Može se javiti akutni hemoragijski konjunktivitis praćen otokom i crvenilom beonjača. Infekcija se najčešće proširi na oba oka. Kod većine osoba prolazi bez posledica za nedelju dana.

Meningitis. Uzročnici meningitisa su najčešće virusi tipa B. Bolest počinje simptomima kao što su povišena temperatura, glavobolja i ukočenost vrata, a može se pojaviti i ospa. Kod dece su simptomi manje specifični i mogu se ispoljti kao letargija ili febrilne konvulzije. Kod male dece se često javlja u formi meningoencefalitisa.

Slabost i paraliza. Retko se mogu javiti slabost ili delimična paraliza ruke ili noge. Prolaskom infekcije prolaze i ovi simptomi.

Pleurodinija. Pleurodinija je zapaljenje mišića gudnog koša. Počinje kao oštar bol u grudima i pojačava se pri udisaju. Bol se može širiti i u abdomen. Bol dolazi i odlazi u talasima. Pleurodinija uglavnom prolazi za nekoliko dana.

Mioperikaditis. Miokarditis je zapaljenje srčanog mišića i srčanih omotača. Najčešče se javlja kod mladih, aktivnih osoba. Simptomi uključuju kratak dah, bol u grudima, osećanje iscrpljenosti i oticanje nogu. Može se komplikovati srčanom slabošću ili infarktom srca. Oštećenje srca može biti prolazno, a može i ostaviti trajne posledice.

 

koksaki virus kod odraslih

Kako se postavlja dijagnoza infekcije?

Dijagnoza infekcije postavlja se na osnovu kliničke slike i utvrđivanja prisustva antitela na Koksaki virus u krvi. Ova vrsta testova su serološki testovi. Utvrđivanje prisustva IgM antitela na Koksaki virus ukazuje na akutnu ili nedavnu infekciju. Prisustvo IgG antitela ukazuje na preležanu infekciju.

Ovi testovi se koriste i da bi se bolje razumela priroda infekcije, da bi se isključile druge moguće bolesti, i da bi se pratilo kako telo reaguje na infekciju. Normalno je da nivo IgG antitela raste kako se infekcija završava. U zavisnosti od rezultata ovih analiza i kliničke slike lekar će propisati odgovarajuću terapiju.

Pored seroloških testova za procenu stanja bolesnika i terapijski pristup lekaru može od velike koristi biti i analiza krvi koja obuhvata:

  1. Kompletna krvna slika (KKS): Ovaj test pruža informacije o broju crvenih i belih krvnih zrnaca, kao i nivoima hemoglobina i hematokrita. Promene u broju belih krvnih zrnaca (uključujući leukocitozu) mogu ukazivati na prisustvo infekcije.
  2. Biohemijski testovi: Ovi testovi mogu uključivati merenje nivoa jetrenih enzima i drugih hemijskih parametara u krvi. Povećanje nivoa jetrenih enzima može ukazivati na oštećenje jetre, što se može dogoditi u ozbiljnijim slučajevima koksaki virusnih infekcija.
  3. Sedimentacija eritrocita (SE): Ovaj test meri brzinu kojom se crvena krvna zrnca talože u epruveti. Povećanje brzine sedimentacije može ukazivati na prisustvo upalnog procesa u organizmu.

Većina infekcija koksaki virusom je blaga, podseća na prehladu i grip po simptomima. Spontano se završava i ne zahteva posebnu dijagnostiku kao ni lečenje. Međutim, izražen osip, povišena temperatura, febrilne konvulzije, kočenje vrata, bol u grudima i osećanje kratkog daha zahtevaju detaljniji klinički pregled i dijagnostiku.

Koksaki virus lečenje

Ne postoji ciljana antivirusna terapija. U velikoj većini slučajeva imuni sistem se sam izbori s virusom.

Dovoljno tečnosti i odmora, kvalitetna ishrana bogata voćem i povrćem doprineće bržem oporavku od koksaki virusa kod odraslih i dece. Od pomoći su analgoantipiretici tj. lekovi protiv bolova i povišene temperature. U zavisnosti od simptoma korisni su i dekongestivi za nos, sirupi protiv kašlja.

Kod zapaljenja srčanog mišića tj. miokarditisa primenjuju se suportivne mere u održavanju srčane funkcije do oporavka srčanog mišića.

Koksaki virus koliko traje infekcija?

Trajanje koksaki infekcije može značajno varirati u zavisnosti od tipa virusa, ozbiljnosti infekcije i individualnih faktora. Obično, blage infekcije koksaki virusima traju od 7 do 10 dana i spontano se povlače. Međutim, ozbiljniji oblci koksaki infekcija, kao što su miokarditis (upala srčanog mišića) ili meningitis (upala moždane ovojnice), zahtevaju duže vreme oporavka i dodatnu medicinsku negu.

Generalno, većina ljudi se oporavi od blage koksaki infekcije u roku od nekoliko nedelja, dok ozbiljne komplikacije mogu zahtevati duži period oporavka i specifičnije tretmane.

Ako imate simptome koksaki infekcije neophodno je javiti se lekaru kako biste dobili tačnu dijagnozu i uputstva za lečenje, posebno ako imate simptome ozbiljne infekcije ili komplikacije. Lekar će vam moći pružiti odgovarajuće smernice za upravljanje infekcijom i pratiti vaše stanje tokom oporavka.

Kako da izbegnemo koksaki virus?

Kao i kod svake infekcije preventiva je najbolji lek. Prevencija infekcije Koksaki virusom uključuje pridržavanje osnovnih higijenskih mera, izbegavanje bliskog kontakta sa inficiranim osobama, i unos čiste i bezbedne hrane i vode.

  • Neophodno je redovno i temeljno pranje ruku kako obolelih tako i onih u njihovoj okolini. Dovoljan je sapun i obična voda.
  • Osobe koje kašlju i kijaju treba da nos i usta pokriju maramicom da bi se sprečilo širenje bolesti respiratornim kapljicama.
  • Toalete treba često dezinfikovati ukoliko obolela osoba ima dijareju.
  • Oboleli ne treba da idu u kolektiv da bi se sprečilo dalje širenje infekcije.

Da li ovaj virus živi u klima uređajima?

Mnogo je polemike u popularnoj i stručnoj literaturi nalazi li se ovaj virus u klima uređajima i ventilacionim sistemima. U svakom slučaju, prventiva je i ovde najbolji lek. Redovno čišćenje i održavanje klima uređaja i provetravanje prostorija smanjiće rizik od infekcije ne samo koksaki virusom, na najmanju moguću meru.

Da li se Coxsackie virus trajno zadržava u organizmu ili nestaje nakon preležane infekcije?

Nakon što se infekcija završi Koksaki virusi obično ne ostaju trajno prisutni u organizmu. Većina ljudi će se potpuno oporaviti od akutne koksaki virusne infekcije i neće imati virus prisutan u organizmu nakon što simptomi prođu.

Međutim, kod nekih ljudi, koksaki virusi mogu ostati latentni u organizmu. To znači da virus ostaje skriven i neaktiviran u telu, i može se ponovno aktivirati u određenim situacijama. Ovo je posebno važno u slučajevima tipova koksaki virusa koji mogu uzrokovati hronične bolesti kao što je miokarditis (upala srčanog mišića) ili miozitis (upala mišića).

Koksaki virusi mogu takođe ostati prisutni u organizmu novorođenčadi koje su bile izložene infekciji tokom trudnoće ili porođaja, i kod njih virus može izazvati različite komplikacije.

Da li se posle završene infekcije stvara trajan imunitet? Da li ponovo mogu da se razbolim?

Nakon što osoba preleži Koksaki virusnu infekciju, stvaraju se antitela koja štite organizam od ikada dođe u kontakt sa istim tipom koksaki virusa u budućnosti. Ovaj imunološki odgovor pruža dugotrajni imunitet na taj specifični tip virusa.

Međutim, kao što smo na početku ovog teksta napomenuli postoji više tipova Koksaki virusa i u okviru njih mnogo različitih sojeva tako da Imunitet stvoren protiv jednog tipa ili soja Koksaki virusa ne pruža nužno zaštitu od svih drugih tipova ili sojeva. To znači da, iako osoba razvije imunitet na određeni tip koksaki virusa nakon preležane infekcije, ostaje mogućnost infekcije drugim tipovima koksaki virusa.

U svakom slučaju, rizik od ponovne infekcije koksaki virusom obično je manji kod osoba koje su već preležale infekciju, ali nije potpuno isključen, posebno ako su izloženi drugim tipovima virusa ili su u okruženju gde su koksaki virusi široko rasprostranjeni.

Koksaki virus ishrana

Ukoliko se suočavate sa koksaki infekcijom pomozite svom organizmu da se laše izbori tako što ćete se brižljivije hraniti. Preporučuje se:

  1. Voće i povrće: Voće i povrće su bogati vitaminima, mineralima i antioksidansima koji mogu podržati imunološki sistem i pomoći u bržem oporavku. Posebno se preporučuju citrusi poput narandži, limuna i grejpfruta koji su bogati vitaminom C, kao i zeleno lisnato povrće, crvena paprika, brokoli i jagode.
  2. Proteini: Proteini su važni za oporavak i obnovu tkiva. Preporučuju se: piletina, riba, jaja, mahunarke i orašasti plodovi.
  3. Integralne žitarice: izvor su složenih ugljenih hidrata koji obezbeđuju energiju. Birajte integralne žitarice poput smeđeg pirinča, kinoe, ovsenih pahuljica i integralnog hleba.
  4. Probiotička hrana: Probiotici mogu pomoći u obnavljanju crevne flore i podržati zdravlje sistema za varenje. Unosite fermentisanu hranu poput jogurta, kefira, kiselog kupusa i kimčija.
  5. Med: Med je poznat po svojim antibakterijskim svojstvima, daje snagu i energiju.
  6. Tečnost: Obezbedite svom organizmu dovoljno tečnosti posebno ukoliko imate povišenu temperaturu ili groznicu. Voda je prvi izbor.

Važno je takođe izbegavati hranu koja može pogoršati simptome ili iritirati sistem za varenje, poput masne, pržene ili začinjene hrane, kao i šećera i rafinisanih ugljenih hidrata koji mogu smanjiti imunološki odgovor.

Suplementacija – koksaki virus vitamini

Ne postoji specifičan vitamin ili mineral koji bi se preporučiovao za ovu infekciju. Generalna preporuka je koristiti vitamine koji imaju antioksidantna svojstva kao npr vitamin C. Od pomoći može biti i uzimanje koenzima Q10. Koenzim Q10 igra važnu ulogu u proizvodnji energije u ćelijama i takođe deluje kao antioksidans. Ima niz potencijalnih koristi za zdravlje srca i podršci opštem imunološkom sistemu.

Da li postoji sličnost infekcije koksaki virusom sa COVID-19?

Sličnost infekcije koksaki virusom sa koronavirusnom infekcijom postoji. Oba virusa mogu uzrokovati zapljenje srčanog mišića tj miokarditis. Sličnost je i u tome da se simptomi koji ukazuju na postojanje zapaljenja srčanog mišića poput umora, kratkog daha, zamora čak i pri malim fizičkim aktivnostima, probadanje u grudima pojavljuju najčešće nakon preležane infekcije.

Terapija se propisuje u zavisnosti od težine kliničke slike. Zajedeničko je i da se preporučuje mirovanje i uzdržavanje od fizičkih napora čak i nekoliko meseci nakon preležane virusne infekcije.

Testa je prvi put objavljen 15.7.2014. godine. Usklađen je sa novim medicinskim saznanjima 4.11.2020.

Updated on: Oct 15, 2023 at 23:30

NAJNOVIJI TEKSTOVI
kids2-696x696
CG-19-INSTA-696x696
05-300x300