Anemija i nedostatak gvožđa

Nedostatak gvožđa je najčešći prehrambeni defocit pa ne čudi da je i sideropenična anemija najčešći tip anemije. Nedostatak gvožđa u organizmu može da nastane usled nedovoljnog unosa hranom, poremećaja apsorpcije gvožđa i/ili gubitka krvi u slučaju nekih poremećaja i bolesti (obilna menstrualna krvarenja, bolesti bubrega, zapaljenja creva, divertikuloze, parazitarne bolesti itd). Nedostatak može biti različitog intenziteta.


U početnom stadijumu prvo se smanjuju zalihe gvožđa u njegovim prirodnim skladištima (ćelije jetre, slezine i koštane srži) dok nivo gvožđa u serumu i visina hemoglobina ostaju u referentnim vrednostima. Vrednost feritina (protein koji u ćelijama jetre vezuje gvožđe i tako ga skladišti) je snižen, a vrednosti transferina (protein koji služi kao nosač u plazmi) je povećan.

Kako se anemija razvija, vrednosti serumskog gvožđa (u krvi) padaju, i u uznapredovaloj bolesti su snižene i u serumu i u zalihama. Eritrociti su manji nego obično, „beli“ zbog smanjene količine hemoglobina i promenjenog oblika. Povećan je kapacitet vezivanja gvožđa u serumu (UIBC) i ukupni kapacitet vezivanja gvožđa (TIBC).

DIJAGNOSTIKOVANJE ANEMIJE

 

images_fotografije_Broj49_anemija5

Za dijagnostikovanje sideropenične anemije potrebno je uraditi osnovne laboratorijske analize krvi tzv. crvenu krvnu sliku i opštu biohemiju. Kod starijih muškaraca i žena uzrok anemije je često neprimetno dugotrajno krvarenje zbog hroničnih bolesti digestivnog sistema (čir na želucu, hemoroidi, bolesti creva i sl.) pa je važno prilikom postavljanja dijagnoze uključiti i gastroenterološki pregled, a kod žena i ginekološki.

ANEMIJA KOD DECE

Rezerve gvožđa kod novorođenčadi, dovoljne su za prvih 4 do 6 meseci života dok se kod prevremeno rođene dece ove zalihe istroše i ranije. Kod dojenčadi i male dece anemija zbog nedostatka gvožđa može se sprečiti dojenjem, ishranom koja je prirodno bogata gvožđem i konzumiranjem hrane koja je obogaćena ovim elementom. Na primer, mleko se obogaćuje gvožđem u obliku gvožđe sulfata i gvožđe glukonata i to 12mg/l dok se žitarice obogaćuju česticama elementarnog gvožđa i to 0.5 mg na 1kg suvih žitarica što je čak 10 puta više nego što je ovaj element prirodno prisutan u njima.

ANEMIJA KOD TRUDNICA

Anemija usled nedostatka gvožđa česta je među trudnicama. Ona nastaje zbog smanjenog unosa hranom sa jedne strane i povećanih potreba zbog razvoja fetusa, sa druge. Pod povećanim rizikom su trudnice slabijeg socijalnog statusa, žene koje su imale više uzastopnih trudnoća i maloletne trudnice. Povećane potrebe za gvožđem izražene su u poslednjem tromesečju kada plod svoje potrebe za gvožđem zadovoljava na račun majčinih zaliha.

LEČENJE ANEMIJA

Anemiju zbog nedostatka gvožđa treba lečiti! Neprepoznata i nelečena anemija može biti uzrok mnogih ozbiljnih zdravstvenih problema među kojima su povećana sklonost ka infekcijama, bolesti srca, probavnog sistema, neurološki poremećaji itd. Kod trudnica može doći do prevremenog porođaja kao i rođenja deteta male porođajne težine. Novorođenčad i deca koja imaju anemiju mogu imati smetnje u razvoju, fizičke i mentalne poremećaje itd.

Nedostatak može biti različitog intenziteta. U početnom stadijumu prvo se smanjuju zalihe gvožđa u njegovim prirodnim skladištima (ćelije jetre, slezine i koštane srži) dok nivo gvožđa u serumu i visina hemoglobina ostaju u referentnim vrednostima. Lečenje sideropenične anemije podrazumeva nadoknadu gvožđa kako bi se korigovao deficit, i otkrivanje i eliminaciju (lečenje) uzroka nedostatka gvožđa.

 PREPARATI GVOŽĐA

Za nadoknadu gvožđa preporučuju se preparati koji sadrže gvožđe u dvovalentnom obliku (fero oblik). Najčešće su to: ferosulfat, feroglukonat, feroglicin sulfat, ferolaktat. Preparati gvožđa mogu da budu u obliku tableta ali i rastvora, sirupa itd.

Za dobru apsorpciju, a time i bioraspoloživost gvožđa u organizmu, dnevnu dozu od 150-200mg treba uzeti raspodeljenu u 3-4 doze, najbolje pre obroka. U slučaju da se terapija teško podnosi i pojave neželjeni efekti kao što su mučnina, bolovi u stomaku, povraćanje, proliv, gorušica ili zatvor (opstipacija) gvožđe se može koristiti i uz obrok.

 

U apotekama se mogu pronaći i preparati trovalentnog gvožđa za čiju iskoristljivost nije neophono uzimanje vitamina C.

Isto tako, ovi preparati se lakše podnose (nema mučnine, bolova u stomaku itd). Poseban problem je terapija pacijenata sa inflamatornim bolestima creva kod kojih je doskoro jedina terapijska opcija bila primena parenteralnih preparata.

Na tržištu su sada dostupni i lipozomalni preparati gvožđa koje mogu bez problema, koristiti i ovi pacijenti. Kada je iz nekog razloga, uzimanje oralnih preparata nemoguće daju se spore intravenske infuzije (inače se izbegavaju zbog povećanog rizika od nastanka težih alergijskih reakcija). Iskustva koja su potvrđena i istraživanjima, sugerišu da se naročito starijim osobama koje pate od anemije usled nedostatka gvožđa, dnevno daju male doze. Trudnice koje su u srednjim mesecima trudnoće isto tako treba da uzimaju niže doze kako bi se izbegli neželjeni efekti (mučnina, težina u želucu i opstipacija).

Vitamin C je važan za iskoristljivost odnosno apsorpciju gvožđa jer askorbinska kiselina je neophodna za sintezu transportnog proteina – feritina. Dodatni unos vitamina C se preporučuje ali, treba biti oprezan jer prekomeran unos vitamina C i cinka može usloviti smanjenje nivoa bakra koji je takođe neophodan za normalnu iskoristljivost gvožđa.

Zato, pre uzimanja suplemenata koji sadrže vitamine i minerale potrebno je konsultovati se sa lekarom. Naučnici su utvrdili da smanjenoj iskoristljivosti gvožđa iz hrane doprinosi i manjak vitamina A. Treba imati na umu i to da lekovi koji se koriste u terapiji čira na želucu (antacidi, H2 blokatori) kao i neki antibiotici mogu smanjiti apsorpciju gvožđa iz hrane. Nakon što se krvna slika popravi, lek je potrebno uzimati još tri meseca kako bi se popunili ispražnjeni depoi.

 DNEVNE POTREBE ZA GVOŽĐEM:

  • dojenčad do godinu dana: 9mg

  • deca do 11 godina: 6-8mg

  • tinejdžeri: 10-13mg

  • muškarci: 10mg

  • žene: 12-16mg

  • trudnice: 22-36mg.

MANJAK GVOŽĐA UZROKUJE ZAMARANJE

ANEMIJA

Kada organizam iscrpi zalihe gvožđa, onemogućena je sinteza normanih količina hemoglobina što se manifestuje „klasičnim“ simptomima anemije: umor, fizička slabost, nesanica, gubitak apetita, glavobolja, bledilo. S obzirom na važnu ulogu gvožđa u odbrambenom sistemu organizma, anemične osobe su manje otporne na infekcije. Istraživanja su pokazala isto tako, da osobe koje pate od težih, hroničnih oblika anemije imaju i smanjene intelektualne sposobnosti.

VEGETARIJANCI I ANEMIJA

anemija i nedostatak gvožđa

Dnevno hranom unesemo 10-15mg gvožđa od čega iskoristimo svega 10-15% pa je dobro znati koju hranu treba preferirati, koju izbegavati ili konzumirati umereno. U iskoristljivoj formi gvožđem je bogata hem hrana (iznutrice, crveno meso, perad, morski plodovi).

Vegetarijanci i vegani ne jedu ovu vrstu hrane, pa je potrebno preporučenu količinu uneti putem namirnica biljnog porekla što je teško, jer se gvožđe iz tih namirnica loše apsorbuje. Isto tako, ove namirnice skoro uvek sadrže i materije koje otežavaju i sprečavaju apsorpciju minerala i vitamina i koje ometaju rad enzima za varenje. Zato se, veganima i vegetarijancima preporučuje unos gvožđa putem suplemenata.

NAMIRNICE BOGATE GVOŽĐEM

Svinjska džigerica i slične iznutrice 41mg u 100gr

Pivski kvasac 17.5mg na 100gr

Sojino brašno 10mg na 100gr

Peršun 8mg na 100gr

Pistaći 7.3mg na 100gr

Sočivo 86.9mg na 100gr

Čaj, kafa, vino, ometaju apsorpciju gvožđa.

Komentari