Grožđe (Vitis vinifera) je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Grožđe je odličan izvor vitamina A, vitamina grupe B (izuzev B12) i vitamina C. Od minerala, sadrži kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, mangan, natrijum, bakar, cink i gvožđe. Od ostalih nutritivno vrednih jedinjenja pristuni su brojni polifenoli, antocijani, organske kiseline, biljna vlakna, šećeri, glukoza i fruktoza.
autor: Doc. dr. farm. tehnologije Marija Radojković
Lekovitost grožđa potiče od prisustva brojnih polifenola, jedinjenja koja su nosioci antioksidativne aktivnosti, koji štite organizam od prevremene strarosti i bolesti.
Konzumiranje grožđa blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, poboljšanje rada srca, smanjenje rizika od srčanog udara i sniženje nivoa holesterola.
Zbog sadržaja gvožđa i bakra grožđe je, voće izbora za osobe sa slabijom krvnom slikom.
Utiče i na rad digestivnog i urinarnog sistema (normalizuje rad creva i bubrega).
Zahvaljujući visokom udelu šećera preporučuje se nakon većih fizičkih i psihičkih napora kada je potreban brz oporavak.
SVEŽI SOK OD GROŽĐA
Sveži sok od grožđa podstiče apetit, poboljšava metabolizam i utiče na detoksikaciju organizma. U narodnoj medicini poznata je primena grožđanog soka u regulisanju probave, lečenju žutice, jačanju imuniteta, čišćenju jetre i oslobađanju viška mokraćne kiseline iz organizma.
SUVO GROŽĐE
Suvo grožđe se dobija procesom sušenja bobica grožđa i u takvom obliku dostupno je tokom čitave godine. Sadrži veliki broj nutritivno vrednih jedinjenja, vitamina, minerala, u velikom procentu ugljenehidrate (glukozu i fruktozu) i u manjem procentu proteine i masti. Visoke je kalorijske vrednosti u poređenju sa svežim grožđem (100 gr ima oko 270 kcal).
Zbog prisustva gvožđa preporučuje se osobama koje su malokrvne, a zbog prisustva kalcijuma osobama sa osteoporozom. Povoljno utiče i na jačanje imunog sistema, stimuliše funkcije varenja, utiče na regulaciju probave, podstiče proces oslobađanja organizma od toksina i drugih štetnih materija. Zbog visokog sadržaja šećera deluje okrepljujuće nakon velikih fizičkih i psihičkih napora.
VINO
Vino je najpoznatiji proizvod od grožđa. Dobija se fermetacijom grožđa ili grožđanog soka.
Vino spada u alkoholna pića, sa izuzetkom da u odnosu na druga pića sadrži nutritivno vrednu komponentu resveratrol. Resveratrol se nalazi u kožici bobica, zbog čega je prisutniji u crvenom vinu u odnosu na druge vrste vina. Resveratrol je prirodni antioksidans koji utiče na smanjenje agregacije trombocita i utiče na prohodnost i fleksibilnost krvnih sudova. Pored resveratrola u vinu je dokazano prisustvo velikog broja fenolnih jedinjenja koja imaju značajni antioksidantni potencijal.
FRANCUSKI PARADOKS
Veliki broj nutritivno vrednih jedinjenja utiče na današnje preporuke nutricionisata da se čaša vina uvrsti u redovnu ishranu. Uticaj konzumiranja vina na zdravlje ljudi opisano je i kroz termin „Francuski paradoks“ koji je uveden 90tih godina XX veka. Francuski paradoks govori o povezanosti dobrog zdravlja Francuza čija ishrana obiluje masnim sirevima (oko 25 kg po osobi na godišnjem nivou) ali i vinom (oko 55 l po osobi na godišnjem nivou). Upravo redovno konzumiranje vina (dominantno crvenog) doprinosi boljem zdravlju francuske nacije, u odnosu na ostale narode mediteranskog i zapadno evropskog podneblja, uprkos sličnosti ishrane koja obiluje zasićenim masnim kiselinama.
KOMINA
Nakon prerade grožđa i proizvodnje vina ostaje komina, a čini je seme, opna i peteljka. Sastav komine značajno varira u zavisnosti od vrste grožđa i primenjene tehnologije za preradu. Iz semena se ekstrakcijom dobija ekstrakt semena grožđa (ESG) bogat fenolnim jedinjenjima. Dobijeni ESG danas nalazi primenu u prehrambenoj, kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Postoji sve veći broj kozmetičkih proizvoda koji se bazirani na ESG.
ULJE SEMENKI GROŽĐA
Semenke grožđa služe za izradu ulja koje snižava nivo holesterola u krvi.
Ulje semenki grožđa se najviše dobija hladnim presovanjem i vrlo je cenjeno na tržištu.
Najpre je počelo da se koristi u kulinarstvu u Francuskoj, kao zamena za maslinovo. Pripada grupi polusušivih ulja koje je zlatno žute boje, bez ukusa i mirisa, sa izraženim sadržajem omega-3 masnih kiselina. Najvažnija komponenta u smeši masnih kiselina je linolna kiselina, koja zajedno sa prisutnom linoleinskom i arahidonskom kiselinom spada u esencijalne masne kisleine.
Ulje se koristi za pripremu marinada, u salatama i za prženje (u kome je daleko stabilnije od uobičajeno korišćenih jestivih ulja). Upotreba ulje semena grožda može doprineti sniženju nivoa lošeg LDL holesterola i triglicerida a povećanju dobrog HDL holesterola. Ulje semena grožda bogato je antioksidansima i vitaminom E.
Ulje se primjenjuje i u prirodnim kozmetičkim proizvodima za negu kože. Njegovi sastojci utiču na povećanu hidrataciju kože, usporavaju proces starenja, štite je od infekcija i negativnog uticaja sunca. Naročito je delotvorno za obnavljanje kože oko očiju i tretiranju strija. Koristi se i kao podloga u aromaterapiji.
VINSKO SIRĆE
Vinsko sirće kao jedan od proizvoda prerade grožđa je isto tako hranljivo i lekovito. Vinsko sirće hladi i steže, smiruje dijareju i krvarenje. Od vinskog sirćeta spremaju se obloge za razne bolesti. U tradicionalnoj medicini postoje preporuke koje govore da povremeno pranje tela mešavinom sirćeta i vode čisti kožu i otvara pore, pospešuje cirkulaciju krvi, čime organizam postaje otporniji na razne bolesti i spoljašnje štetne uticaje.
ZANIMLJIVOSTI:
Godišnja proizvodnja grožđa po podacima iz 2012 godine govori da se u svetu proizvede oko 71 milion tona grožđa, i to najviše u predelima Italije, Francuske, Španije i SAD.
Nakon prerade grožđa, godišnje preostaje oko 10 miliona tona komine, zbog čega se sve više radi na patentiranju prehrambenih, kozmetičkih i farmaceutskih proizvoda koji koriste trop kominu kao osnovnu sirovinu za dobijanje prpoizvoda.
Na prvom mestu po potrošnji vina po glavi stanovnika je država Vatikan (66 l), zatim Norfoska ostrva (57 l) i Francuska (55 l). Međutim ako se uzme u obzir veličina države i zanemare Vatikan i Norfolska ostrva Francuska zauzima prvo mesto iza koje slede: Luksemburg (53), Andora (52), Italija (50), Potrugalija (44), Slovenija (43) i Hrvatska (41).
Jedna čaša crnog vina ima antioksidantnu vrednost kao 12 čaša belog ili kao 20 čaša soka od jabuke.
