Vrlo često od osoba kojima je utvrđen povišen nivo masnoće u krvi čujemo negodivanje po principu: „Moj deda je čitavog života jeo slaninu i umro je od starosti. Nije imao problema sa srcem…’’ Poznato je i u našem narodu da se slanina jede s belim lukom a upravo sastojci belog luka dokazano umanjuju nivo masnoće u krvi. Pored belog luka i druge namirnice poput pasulja i ovsenih mekinja imaju pozitivni efekat na nivo masnoće tj. snižavaju je a ove namirnice su bile nezaobilazna hrana naših predaka.
Prvi korak u borbi protiv povišenog holesterola je adekvatna ishrana. Što su vrednosti holesterola više to se promenom režima ishrane postižu bolji rezultati. Mnoge namirnice povoljno deluju na regulisanje holesterola ali sva hrana nema podjednako dejstvo kod svih ljudi. Svako mora sam da utvrdi koja hrana najbolje deluje na njega. Najbolje je da se kombinuju male količine velikog broja različitih namirnica za koje se zna da povoljno utiču na regulaciju nivoa holesterola. Cilj ishrane je da se smanji nivo lošeg holesterola a nivo dobrog poveća. U ishrani mora da bude zastupljena hrana bogata antioksidansima kako bi se kompenzovao štetan uticaj slobodnih radikala na ćelije.
Mahunarke su najrašireniji, najjeftiniji i najbezbedniji prirodni lek protiv holesterola. Efikasne su sve vrste mahunarki – beli, braon, šareni pasulj, sočivo i soja. Sojin protein koji znatno snižava LDL se nalazi u zrnu soje, sojinim pahuljicama, sojinom mleku i tofuu, ali ga nema u soja – sosu i sojinom ulju.
Beli luk snižava holesterol, što su dokazale brojne studije. U belom luku je pronađeno šest sastojaka za koje se smatra da snižavaju holesterol, kočeći njegovo stvaranje u jetri. Tri čena belog luka dnevno može da smanji holesterol za deset posto. Beli luk sirov, baren ili mariniran može poboljšati nivo holesterola, ali je u prahu bezvredan.
Maslinovo ulje (olive oil) deluje moćno na više načina. Snižava LDL, povišava HDL, poboljšava odnos LDL/HDL i sprečava odsidaciju LDL. Za razliku od njega suncokretovo, kukuruzno i sojino ulje snižavaju i dobri holesterol. Da bi se sprečilo začepljenje arterija treba u ishrani dati prednost maslinovom ulju. Maslinovom ulju slično dejtvo pokazuje i avokado.
Jabuka, dunja i šargarepa sadrže dosta pektina koji snižava LDL, povišava koristan HDL holesterol. Interesantno je da su u nekim studijama jabuke pokazale bolje dejstvo kod žena.
Grejpfrut (grapefruit) sadrži galakturonsku kiselinu i može ne samo da snizi nivo holesterola već i da smanji već formiran plak u zidu arterija. Sok od grejpfruta ne sadrži korisna vlakna, pa je potrebno da se jede pulpa (meso) ploda. Prilikom uzimanja grejpfruta budite obazrivi ukoliko ste na terapiji nekim lekovima. Grejpfrut ima uticaja na enzimski sistem jetre pa tako može uticati na dejstvo lekova koji se putem jetre metabolišu.
Čaša – dve vina dnevno povoljno deluje na holesterol. Ipak ga većina lekara ne preporučuje za lečenje srčanih bolesti, stresa i sniženje holesterola, pogotovu ako postoji porodična predispozicija za alkoholizam.
Ovsene mekinje ne deluju podjednako kod svih osoba.
Primećeno je da bolje deluje kod starijih nego mlađih žena. Ovas znatno smanjuje LDL, kada je on povišen, ali na normalni ne deluje. Postoji mogućnost da ovsene pahuljice, koje se kupuju u trgovinama imaju promenljivu količinu beta glukana odgovornog za sniženje holesterola. Ovsene mekinje su idealne za osobe koje žele da smršaju a da pri tom ne drže rigorozne dijete. Osećaj gladi je najveća prepreka za osobe koje žele da smršaju. Ovsene mekinje imaju sposobnost da svoj obim uvećaju 20-40 puta, tako uzimanje jedne supene kašike ovih mekinja uz obrok, omogućiće da pojedete manje ostale hrane. Pored toga ovsene mekinje „upijaju“ i loš holesterol koji se dalje eliminiše iz organizma.
Jagode, limun, kivi, paprika, paradajz i drugo voće i povrće koje sadrži dosta vitamina C su posebno značajni u borbi protiv holesterola. Vitamin C i E, beta karoten su antioksidantni vitamini, koji uništavaju slobodne radikale koji bi inače učinili LDL holesterol toksičnim i opasnim.
Orasi i bademi su bogati mononezasićenim mastima, poznatim po svom dejstvu na sniženje holesterola i sprečavanje oksidacije LDL. Orasi su dosta kalorični (100 g oraha daje 650 kkal) pa veći unos može da dovede do porasa telesne težine. Sasvim je dovoljno da se pojede nekoliko oraha dnevno kao zamena za druge izvore energije.
