Jesen je vreme bundeva-iskoristite njene blagodeti

bundeva

Bundeva, iako prava riznica kvalitetnih nutritijenata, pomalo je zanemarena namirnica. Mekano meso bundeve slatkastog je ukusa i privlači poklonike najrazličitijih kuhinja.


Bundeva sadrži više od 90% vode. Tamno narandžastu ili žutu boju kore bundeva ima zahvaljujući fitonutritijentima koji se u njoj nalaze. Bundeva je jedan od najkoncentrovanijih izvora karotenoida: alfa katotena, beta karotena, zeaksantina, luteina i beta kriptoksantina. Sadrži i druge antioksidanse.

Istraživanja su pokazala da beta kriptoksantin doprinosi zdravlju pluća pa se konzumiranje bundeve posebno preporučuje ljudima sa respiratornim problemima.

Bundeva je odličan izvor vitamina A, C i E. Bogata je mineralima među kojima se posebno izdvajaju cink i kalijum. Udruženo delovanje svih ovih nutritijenata ima važnu ulogu u borbi protiv slobodnih radikala i u podizanju imuniteta organizma, doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova, sprečava razvoj ateroskleroze, štiti organizam od različitih infekcija što je posebno važno u hladnijem delu godine.

Bundeva je dobar izvor prehrambenih vlakana, vitamina B6, folne kiseline koja je posebno važna trudnicama za pravilan razvoj fetusa, i niacina. U odnosu na drugo povrće, najbogatija je omega 3 masnim kiselinama važnim za zdravlje srca.

Bundeva je za ishranu dostupna od avgusta do marta ali je najbolja u jesen tokom oktobra i novembra. U ovo vreme koncentracija aktivnih supstanci je najveća, ukus najbolji a cena najniža.

 

Bundeve su ukusne i dijetalne, sadrže samo 80 kalorija po šoljici pa su idealna namirnica za zdravo mršavljenje. Prikladna su hrana za dijabetičare kao i za osobe koje imaju probleme sa želucem i tankim crevom jer su lako svarljive, deluju umirujuće, ujedno regulišu probavu zbog sadržaja celuloze i pektina. Delotvorne su protiv opstipacije, olakšavaju tegobe kod zapaljenja debelog creva. Bundeva je odličan diuretik pa se preporučuje osobama sa reumatskim tegobama, gihtom, upalom mokraćnih puteva, bubrega i žuči.

Kako odabrati bundevu?

Da bi iskoristili sve blagodeti bundeve, važno je da bude sveža i kvalitetna. Kako odabrati?

Proverite da li je kora čvrsta i neoštećena. Bundeva treba da bude relativno teška u odnosu na veličinu, kora ne sme da bude sjajna već mat. Mekana kora siguran je znak da će bundeva da bude naukusna i vodenasta. Oko peteljke ne smeju se videti plesan ni voda jer to su znaci kvarenja.

Semenke

Semenke bundeve imaju čak 20 puta veću energetsku vrednost od mesnatog dela sveže bundeve. Bogate su kvalitetnim mastima 45%, belančevinama 25% i ugljenim hidratima 17%. Obiluju aminokiselinama triptofanom, glutamatom, vitaminima i mineralima u većoj meri nego sveža bundeva a posebno se ističu gvožđe, fosfor, kalijum, kalcijum, cink, selen i mangan.

U narodnoj medicine od davnina su se koristile protiv crevnih parazita. Šaka semenki bundeve dnevno tokom dužeg vremenskog perioda doprinosi zdravlju prostate i mokraćnih organa.

Ulje

Ulje dobiveno iz semenki bundeve je jedno od najhranjivijih ulja. Tamno zlatno smeđe je boje i karakterističnog ukusa i mirisa. Sadrži esencijalne masne kiseline i to oko 45% linoleinske, 25% oleinske, 30% palmitinske I stearinske kiseline kao I lecithin koji je prirodni emulgator. Sadrži belančevine, ugljene hidrate, vitamin A, B1, B2, B6, C i D, i minerale.

Ulje bundeve je odličan diuretik, poboljšava kvalitet spermatozoida i zdravlje kože, jača imunitet, sprečava dijabetičnu nefropatiju, doprinosi uravnoteženju hormona. Poznato je i blagotvorno delovanje na prostatu.

Ulje bundeve obično se koristi u pripremi salata, ali se može dodavati i u supe i šejkove.

Za negu kože

Ekstrakti bundeve sastojci su i nekih kozmetičkih linija namenjenih nezi masne i problematične kože. Maska mesa bundeve zbog umirujućeg delovanja na žlezde lojnice pomaže u rešavanju problema akni.

Komentari

Podeli