Da li su sedativi zaista “pilule za lilule”, “evolucija toljage”, “lek kad te iznervira šef” ?
autor: dr Vesan Tepšić-Ostojić, psihijatar
U vremenu instatnt rešenja sedativ je postao univerzalni lek, jedan od najviše propisivanih, ali i najzloupotrebljavanijih. Sedativima se leči sve – od nesanice, ljubavnih jada, problema sa decom, nesporazuma na poslu, loše komunikacije sa partnerom, bolova pa sve do zanoktica i uraslih noktiju.
I onda dolazi Uredba po kojoj se ovi lekovi više ne podaju kao bombonice, propisuju se čak po nalogu psihijatra, neophodan je lekarski recept.
“Pilule za lilule” se vraćaju tamo gde im je i mesto – među lekove. Lekove sa svojim indikacijama, kontraindikacijama, neželjenim dejstvima.
NAJČEŠĆE SE UPOTREBLJAVAJU BENZODIAZEPINI
Kao sedativi danas se najčešće koriste lekovi iz grupe benzodiazepina. Osim diazepama u ovu grupu spadaju i lorazepam, bromazepam, alaprazolam, klonazepam, midazolam, prazepam i drugi. Benzodiazepini su depresori cenralnog nervnog sistema, oni uzrokuju smanjenje aktivnosti u pojedinim regijama mozga. Nakon uzimanja odlično se resorbuju a zbog rastvorljivosti u lipidima u slučaju dugotrajne upotrebe nakupljaju se u masnom tkivu.
Koriste se kao anksiolitici, hipnotici, anestetici, antikonvulzivi i miorelaksanti.
KADA SE KORISTE?
Glavnu indikaciju za njihovu upotrebu predstavlja anksiozni poremećaj. Benzodiazepini umanjuju osećaj napetosti i smiruju. Smanjuju osećaj uzbuđenosti i napade bezrazložnog straha. Ovi simptomi mogu biti praćeni i telesnim – mišićna napetost, knedla u grlu, mučnina, lupanje srca, bol u grudima, osećaj nedostatka vazduha. Benzodiazepini, takođe, umanjuju i ove tegobe.
Koriste se i u terapiji paničnog poremećaja, agorafobije i socijalne fobije. U kombinaciji sa drugim psihofarmacima propisuju se u lečenju opsesivno kompulsivnog poremećaja, posttraumatskog stresnog poremećaja i psihotične uznemirenosti. Primenjuju se u lečenju poremećaja spavanja, terapiji epilepsije i posebno epileptičkog statusa. Zbog miorelaksantnog dejstva korisni su kod mišićnih spazama, hipertenzije kao i u uvođenju i održavanju anestezije.
PRIMENA UZ OPREZ
Lekove iz ove grupe treba uz povećan oprez primenjivati u trudnoći i za vreme dojenja, kod oboljenja respiratornog trakta, mišićne slabosti i prethodne zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Niže doze neophodne su kod pacijenata starije životne dobi i osoba sa oštećenjem funkcije jetre i bubrega.
Nejčešći neželjeni efekat predstavlja izražena sedacija koja može biti praćena nestabilnošću i otežanim govorom. Mogu se, takođe, javiti i osećaj umora i malaksalost, vrtoglavica, smetnje pažnje i koncentracije, glavobolja, mišićna slabost.
Ne preporučuje se upravljanje motornim vozilima i mašinama. Zbog izrazenog sinergističkog dejstva alkohol, čak i u malim dozama, značajno pojačava intenzitet neželjenih dejstava.
Kod posebno osetljivih osoba (npr. starije životne dobi) može se javiti i paradoksalna reakcija na lek u vidu pojačanja anksioznoti, impulsivnosti i agresivnosti.
TOLERANCIJA NA LEK
Za benzodiazepine je karakteristično da se nakon duže upotrebe razvija tolerancija na lek. To znači da je neophodno uzimanje veće doze da bi se postiglo isto dejstvo leka. Kod ove grupe lekova može se razviti i unakrsna tolerancija tj. tolerancija i na druge benzodiazepine koji ranije nisu uzimani.
ZAVISNOST I APSTINENCIJALNI SINDROM
Lekovi iz ove grupe imaju značajan potencijal za razvijenje zavisnosti. Do razvoja zavisnosti dolazi najčešče kod doza i dužine uzimanja većih od terapijskih, češća je kod osoba koje su razvile i druge oblike zavisnosti (alkohol, pušenje, kocka, klađenje).
Zavisnost, ali i tolerancija se takođe češće javlja i kod pacijenata lečenih samo benzodiazepinima za poremećaje gde oni nisu osnovna terapija kao što je to npr. panični poremećaj.
PSIHIČKA I FIZIČKA ZAVISNOST
Kod psihičke zavisnosti postoji žudnja za lekom, lek se uzima da bi se osoba osećala bolje ili izbegla neki problem bez obzira na stvarnu potrebu.
Kod postojanja fizičke zavisnosti dolazi do ispoljavanja apstinencijskih simptoma ukoliko se lek ne uzme, odnosno terapija naglo prekine. Dolazi do pojačanja anksioznosti i razdražljivosti.
Javljaju se, zatim, i: glavobolja, vrtoglavica, mučnina, gubitak apetita, nesanica, bolovi u mišićima, podrhtavanje ruku, ubrzanje rada srca, teškoće koncentracije.
U najtežim slučajevima javlja se konfuznost, mogu se razviti i halucinacije i konvulzije.
APSTINENCIJALNI SIMPTOMI
Apstinencijalni simptomi su teži kod benzodiazepina sa kraćim dejstvom, kod osoba koje su koristile veću dozu ili su imale veće psihičke probleme. Kod pojave zavisnosti i apsitinencijalnih simptoma neophodno je obratiti se psihijatru da bi se sprovelo odgovarajuće lečenje.
Sedativi su izuzetno efikasni, korisni i bezbedni lekovi ukoliko se koriste u terapijskim indikacijama, poštujući preporuke o dnevnoj dozi i dužini uzimanja leka. Treba ih koristiti po savetu i preporuci psihijatra.
Blaga, svakodnevna anksioznost nije razlog za uzimanje sedativa.
Sedativi se uzimaju po preporuci psihijatra, kraći vremenski period. U lečenju se koristi najmanja doza kojom se postiže terapijski efekat.
