Alchajmerova bolest, više od zaboravnosti

Alchajmerova bolest

Nemački neurolog Alojz Alchajmer (Alois Alzheimer,1864-1915) prvi je opisao sindrom demencije koji je po njemu i dobio ime Alchajmerova bolest. Zaboravnost je prvi simptom koji primećuju i porodica i sam pacijent i ona je izražena u tolikoj meri da remeti svakodnevno funkcionisanje u kući, na poslu, u prorodici…

Prvo na šta pomislimo kad se spomene Alchajmerova bolest je zaboravnost, gubitak sposobnosti pamćenja. Međutim, niti je svaka zaboravnost Alchajmerova bolest, niti je ova bolest samo gubitak pamćenja – ona je mnogo više od toga.

Bolest počinje gotovo neprimetno zaboravnošću i gubljenjem vremenske orijentacije. Tok je sporošuljajući, a uobičajeno je i da telesnih simptoma nema sve do kasnih stadijuma bolesti. Zaboravnost je prvi simptom koji primećuju i porodica i sam pacijent i ona je izražena u tolikoj meri da remeti svakodnevno funkcionisanje u kući, na poslu, u prorodici…

Tačan uzrok Alchajmerove bolesti nije poznat

Pretpostavlja se da je u pitanju više udruženih faktora: genetski činioci, ranija oboljenja, uticaj životne sredine i promene na mozgu uzrokovane starenjem. Žene oboljevaju nešto češće od muškaraca.
Godine života predstavljaju najizraženiji faktor rizika. Uobičajen početak bolesti je posle 65. godine, mada se može ispoljiti i ranije, pa i pre 50-te godine života. Od ove bolesti boluje preko 50% osoba starijih od 90 godina. Obzirom na produžavanje životnog veka pretpostavlja se i da će broj obolelih biti u stalnom porastu.

U Alchajmerovoj bolesti dolazi do postepenog propadanja nervnih ćelija u moždanoj kori i moždana masa može biti smanjena i do 20%. Smatra se da dolazi do nakupljanja izmenjene belančevine beta amiloida između ćelija u obliku takozvanih plakova što remeti prenos signala. Dolazi i do smanjenja količine važnih prenosnika informacija (neurotransmitera) kao što je acetil holin i povećanja onih koji u većim količinama deluju štetno na nervne ćelije (glutamat).

Tok bolesti prolazi kroz tri faze

Rana faza:

  • oštećenje kratkoročnog pamćenja
  • slabljenje vremenske i prostorne orijentacije
  • otežano pronalaženje reči
  • otežano obavljanje uobičajenih izvršnih aktivnosti (vođenje finansija npr.).

Srednja faza:

  • otežano prisećanje ranije upamćenog
  • vremenska i prostorna dezorjentacija
  • izraženi problemi u govoru
  • otežana samostalna briga o sebi (oblačenje, kuvanje…)
  • sumnjivčavost (varaju ih, potkradaju i sl.)
  • otežano obavljanje rutinskih radnji.

Treća faza:

  • neprepoznavanje drugih osoba, uključujući i najbliže
  • teško narušen govor
  • ne mogućnost vođenja samostalne brige o sebi
  • problem sa gutanjem i kontrolom stolice i mokrenja.

Nije samo pamćenje oštećeno

Za Alchajmerovu bolest karakterističan je gubitak sposobnosti pamćenja, a gubitak pamćenja predstavlja i gubitak identiteta. Ova bolest briše i druge sposobnosti i funkcije karakteristične za ljudski rod, a koje su od velikog značaja za ličnost u svakodnevnom životu. Dolazi do postepenog značajnog umanjenja mentalnih sposobnosti: pažnja, pamćenje, učenje, shvatanje, sećanje, orijentacija, volja… Postepeno napreduje i oštećenje komunikacionih sposobnosti tj. slanje i primanje verbalnih i neverbalnih poruka. Otežano je pronalaženje reči, izbgovoreno ima sve manje smisla, a i sve je slabije razumevanje onoga što se čuje. U tesnoj vezi sa gubitkom komunikacionih sposobnosti su i promene ponašanja od krajnje nezainteresovanosti do izražene agresivnosti. Kako bolest napreduje smanjuje se samostalnost u svakodnevnim aktivnostima (kupovina, vođenje domaćinstva) i mogućnost brige o sebi (higijena, oblačenje, hranjenje).

O Alchajmerovoj bolesti treba razmišljati ukoliko je osim zaboravnosti prisutno:

Često ponavljanje istih pitanja, ponavljanje jedne iste priče nebrojeno puta, nesnalaženje u poznatoj okolini, ostavljanje uobičajenih predmeta na neuobičajena mesta, nemogućnost obavljanja uobičajenih aktivnosti (kuvanje, sitne popravke…), nemogućnost vođenja finansija (plaćanje računa…), zanemarivanje lične higijene i adekvatnog oblačenja, gubitak inicijative i oslanjanje na drugu osobu.

Kako se dijagnostikuje ?

Dijagnoza Alchajmerove bolesti postavlja se na osnovu istorije bolesti koja ima karakterističan tok i podataka koji su dobijeni od bliskih osoba i psiholoških testova. Dobijeni rezultati dopunjuju se snimcima mozga (prikaz metabolizma mozga, prikaz moždanog protoka krvi) i laboratorijskim analizama. Ne postoji laboratorijska analiza kojom se dokazuje Alchajmerova bolest, ali je tako moguće isključiti neke druge uzroke demencije.

Kako se leči ?

Lekovi za demenciju ne mogu da izleče ovu bolest, ali zato značajno usporavaju njeno napredovanje. U lečenju se koriste inhibitori acetil holin esteraze (donepezil, rivastigmin) koji povećavaju koncentraciju acetil holina i to u ranoj i srednjoj fazi bolesti. U srednjoj i kasnoj fazi bolesti koriste se NMDA antagonisti (memantin) koji utiču na regulaciju funkcije glutamatergičkog sistema. Po potrebi uvode se antidepresivi i antipsihotici.

Cilj lečenja Alchajmerove bolesti je što duže očuvanje sposobnosti i samostalnosti bolesnika i osim redovnog uzimanja lekova značajna je i primena drugih mera koje mogu značajno pomeći pacijentu:
unošenje dovoljnih količina tečnosti, raznovrsna ishrana i redovni balansirani obroci, lečenje pridruženih oboljenja (povišen pritisak, šećer…), prilagođavanjem stambenog prostora omogućava sa da se bolesnik što duže samostalno stara o sebi, negovanje društvenih kontakata i ranijih aktivnosti, prilagođavanje svakodnevnih aktivnosti očuvanim sposobnostima pacijenta kako bi se podiglo samopoštovanje i vera u vlastite sposobnosti.

Nova nada za obolele od Alchajmera

Zahvaljujući matičnim ćelijama istraživanje Alchajmerove bolesti dobija novi zamah i dozu optimizma. Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji su, prvi u svetu, uspeli da stvore model bolesti u laboratorijskim uslovima koji će omogućiti lakši uvid u ono što se dešava u neuronima zahvaćenim ovom bolešću. Za stvaranje ovog modela koristili su poseban tip matičnih ćelija, takozvane indukovane pluripotentne matične ćelije, koje imaju neke od karakteristika embrionalnih matičnih ćelija, a zapravo su dobijene od ćelija kože obolelih od ove neurodegenerativne bolesti. Ćelije uzete iz kože, fibroblasti, reprogramirane su u indukovane pluripotentne matične ćelije iz kojih su zatim dobijeni neuroni sa karakteristikama Alchajmerove bolesti.

Sada, kada postoji in vitro model bolesti, naučnici mogu detaljnije da istraže početak bolesti i da precizno prouče biohemijske procese koji razaraju moždane ćelije, što dovodi do gubitka elementarnih kognitivnih funkcija kao što je pamćenje. Ovaj živi model bolesti biće dragoceni alat za otkrivanje, testiranje i razvoj novih lekova.

Nova istraživanja na laboratorijskim životinjama pokazuju da bi se embrionalne ali i adultne matićne ćelije mogle koristiti u terapiji Alchajmerove bolesti, jer njihovo ubrizgavanje dovodi do poboljšanja stanja testirane životinje.Testovi su pokazali da su ubrizgane nervne matične ćelije obnovile memoriju kod pacova lučenjem jednog proteina nazvanog moždani neurotropni faktor (BDNF, brain-derived neurotrophic factor), koji je poboljšao veze i komunikaciju između neurona. Ova istraživanja nam daju nadu da će matične ćelije sa svojim produktima biti korisne u terapiji Alchajmerove bolesti.

Dr Vladimir Debeljak, Beostemcell

Komentari