Delirijum, mentalni poremećaj koji nastaje naglo

delirijum

Delirijum je mentalni poremećaj koji karakterišu izmenjena svest, konfuznost i poremećaji ponašanja. Najčešće nastaje naglo, u roku nekoliko sati ili dana.

autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar


Delirijum može nastati u toku teških ili hroničnih bolesti i stanja, kod metaboličkih promena, zbog uzimanja nekih lekova, infekcije, moždanog udara, nakon hirurške intervencije, prestankom uzimanja alkohola ili psihoaktivnih supstanci…

Klinička slika se relativno brzo razvija, u toku nekoliko sati ili dana. Simptomi mogu fluktuirati u toku dana i većinom postaju teži kako pada noć ili se menja okruženje u kom se osoba nalazi. Delirijum je čest među hospitalizovaim pacijentima (prema nekim statistikama i do 10% bolnički lečenih pacijenata), naročito u jedinicama intenzivne nege gde je javlja u oko jedne trećine bolesnika. Veća verovatnoća razvoja je kod vrlo mladih i starih bolesnika.

Osoba koja je ranije imala delirantnu epizodu ili oštećenje mozga (demencija, moždani udar, povreda, Parkinsonova bolest), oštećenje čula vida i/ili sluha ima veću verovatnoću razvoja delirijuma

Tipovi delirujuma

Prema ispoljavanju simptoma razlikujemo tri tipa delirujuma. Hiperaktivni delirijum koji se zbog izraženosti kliničke slike najlakše prepoznaje. Karakterišu ga poremećaj orjentacije, uznemirenost, halucinacije, razdražljivost… Kod hipoaktivnog delirijuma pacijent je miran, usporenih pokreta, izgleda kao pospan. Može se javiti i mešoviti deirijum kada se brzo izmenjuju simptomi hiperaktivnog s hipoaktivnim delirijumom.

Klinička slika

  • Poremećaj svesti se ispoljava kao smanjenje jasnoće svesti o sopstvenoj okolini.
  • Otežano je ili nemoguće održavaje pažnje ili prebacivanje pažnje ukoliko postoji potreba.
  • Nemogućnost vođenja razgovora u željenom pravcu i lako ometanje nevažnim informacijama.
  • Odsustvo komunikacije, smanjena aktivnost i odgovor na stimuluse iz okline.
  • Primetna je konfuznost. Osoba je dezorjentisana u vremenu i prostoru, ređe prema drugim osobama ili u odnosu na sebe.
  • Pamćenje skorih događaja je oštećeno.
  • Govor može biti otežan i nepovezan.
  • Poremećaji percepcije su najčešće kao vidne halucinacije.
  • Ponašanje je izmenjeno: nemir, agitacija, usporeni pokreti, letargija u zavisnosti od tipa delirijuma.
  • Poremećaj spavanja i zamena dana za noć tipični su za delirijum.
  • Mogu se javiti nevoza, razdražljivost, strah, paranoja.
  • Osećanja mogu varirati od depresije do euforije i mogu se brzo smenjivati.

Postavljanje dijagnoze i lečenje

Dijagnoza se postavlja na osnovu tipične kliničke slike koja može biti dopunjena ispitivanjem mentalnog statusa. Od velikog značaja za lečenje i ishod delirijuma je pronalaženje uzroka. Lečenje, odnosno otklanjanje uzroka obično dovodi i do povlačenja simptoma.

U toku lečenja primenjuju se razni vidovi suportivne terapije. Što se uzrok pre otkloni oporavak je brži. Nivo oporavka zavisi od fizičkog stanja i od mentalnog statusa pre delirijuma. Osobe dobrog fizičkog i mentalnog zdravlja mogu očekivati pun oporavak. Ukoliko se delirujum javi kod osobe koja boluje od demencije verovatan je značajan pad kognitivnog funkcionsanja. Kod teških ili hroničnih bolesti delirijum često vodi do daljeg pogoršanja osnovne bolesti, a povećana je i smrtnost, naročito kod hipoaktivnog delirujuma,

Delirijum i demencija

Delirijum i demencija se ubrajaju u organske mentalne poremećaje zbog postojanja oštećenja možane funkcije.

Delirujum je hitno stanje koje uglavnom nastaje naglo za razliku od demencije koja ima postepen početak i hroničan tok.

Delirijum se može razviti kod dementnih pacijenata. Kod demencije za razliku od delirijuma nema oštećenja svesti. Simptomi delirijuma mogu biti značajno promenljivi dok kod dementnih osoba nema bitnijih promena pamćenja i kogntivnih funkcija u toku dana. Ciklus spavanje budnost je ređe poremećen kod demencije dok je za delirijum tipičan.

Delirijum tremens

Delirijum tremens je, na žalost, najpoznatija vrsta delirijuma i jedna od najtežih komplikacija zavisnosti od alkohola. Nastaje nakon naglog prestanka uzimanja alkohola u prva dva do četiri dana. Osim simptoma tipičnih za delrijum (konfuznost, oštećenje orjentacije, halucinacije, psihomororna uznemirenost, nesanica, oštećenje pamćenja) prisutni su i simpotmi hiperfunkcije autonomnog nervnog sistema. Oni uključuju tremor, ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, preznojavanje i povišenu telesnu temperaturu.

Komentari

Podeli