Ekstrovert ili introvert, koji ste tip ličnosti?

ekstrovert-ili-introvert
Veliki ključni događaji u životu menjaju osobine ličnosti.

Neverovatno moćna ideja savremene psihologije je da ličnost svake individue leži duž spektra ograničenog dvema krajnostima: ekstrovertnosti sa jedne strane, koja opisuje ljude koji energiju vuku iz odnosa sa drugim ljudima, i introvertnosti sa druge, koja opisuje ljude koji su na vrhuncu svoje snage i sposobnosti unutar tvrđave svoje samoće.

Retki su ekstremni ekstroverti/introverti, većina nas „leži“ negde na sredini spektra a tokom različitih faza života krećemo se više ka jednom ili ka drugom polu.


Potreba za definicijom je nastala usled potrebe savremenog čovečanstva da svemu stavi odgovarajuću etiketu, ali podela na ekstroverte i introverte treba pre svega da nam pomogne da bolje upoznamo sebe.

Sve popularniji testovi ličnosti dostupni širokoj javnosti, na internetu, daće vam vrlo brzo odgovor kojoj grupi pripadate. A kada „ustanovite“ koji ste tip i pronađete opis svoje ličnosti javljaju se pitanja na koja ćete teško naći dobar odgovor na otvorenim izvorima.

DA LI SMO KAO EKSTROVERTI ODNOSNO INTROVERTI ROĐENI?

Da bi se dobila jasnija slika o tome iz kakvih se sirovina sastoji naš temperament, potrebno je prisetiti se emocija, događaja i ponašanja iz detinjstva. Dr Rebecca Shiner, profesor na Colgate Univerzitetu i ko-urednik “Priručnika za temperament”, kaže da su osobine ličnosti izraz temperamenta a najviše prostora da se ispolje dobijaju tokom prelaska individue iz deteta u odraslu osobu. Pa tako koreni onoga što popularno nazivamo introvertnošću i ekstrovertnošću potiču iz detinjstva.

Dr Shiner objašnjava da pozitivna emotivnost u detinjstvu, povećava tendencije da se dožive pozitivne emocije u adultnom dobu, da se bude deo socijalnih interakcija, da se životna energije povećava kroz socijalne odnose, a povećava i tendencije za ispoljavanjem želje za ulazak u situacije koje vode socijalnom nagrađivanju.

Sa godinama, pozitivna emotivnost se izražava i kao asertivnost, a dobro je poznato da ljudi uvek slušaju najglasniju osobu u prostoriji. Negativna emotivnost pak, izlaže nas spektru neprijatnih emocija, od anksioznosti preko iritacije do nesigurnosti i ranjivosti, čini nas osetljivim na pretnje, može nas omesti u poslu i otežati opstanak u srećnom braku. Ali nas sa druge strane, negativna emotivnost čini odličnim u identifikovanju pretnji iz okruženja.

DA LI JE BOLJE BITI EKSTROVERT ILI INTROVERT?

Ekstrovertnost i introvertnost su biološki sistemi koje svako ima, samo u različitoj meri.

Ekstrovertnost je biološki sistem osetljiv na nagrade; a introvertnost biološki sistem osetljiv na pretnje.

Prema rečima dr Shiner, čovečanstvo ne bi daleko otišlo bez oba sistema:

Morate ići za nagradama i izbegavati opasnosti ako želite da preživite. Činjenice su da je veći broj ljudi ekstrovertan i da se danas ekstrovertnost više vrednuje od introvertnosti, ali ne treba zaboraviti da su neki od najvećih umova u istoriji bili ekstremni introverti i da su u svojoj samoći došli do otkrića koja pokreću savremeno društvo.

Pored toga za ekstroverte se vrlo često vezuje činjenica da su brbljivi, površni i napadni.

DA LI SE NEŠTO MOŽE PROMENITI?

Postoje brojni dokazi da veliki ključni događaji u životu menjaju osobine ličnosti. Pored toga odrastanje, sazrevanje i različite situacije kroz koje prolazimo pomažu nam da unapredimo svoje misli, osećanja i ponašanje.

Sposobnost čoveka da opiše svoj doživljaj stvari i sagleda sebe i druge kroz prizmu introvertnosti/ekstrovertnost može unaprediti njegove unutrašnje osećaje i socijalne ekspresije, a što je još bitnije zaštiti od potencijalnih psihičkih problema kao što su depresija i anksioznost.

Ono što uvek može da se promeni je naše ponašanje prema osobama koje su nam bliske.

Vaš ekstrovert osetiće se odlično ako mu: delite komplimente u prisustvu drugih, prihvatate i ohrabrujete njegov entuzijazam ili poštujete njegovu nezavisnost.

Dok ćete bliskog introverta usrećiti ako: ga nikad ne postidite u javnosti, poštujete njegovu potrebu za privatnošću, grdite ga samo nasamo i obavestite dovoljno vremena unapred o promenama koje slede.

Komentari

Podeli