Granični poremećaj ličnosti, kako ga prepoznati i lečiti

granični poremećaj ličnosti
Za postizanje stabilnosti emocija, promene u doživljaju sebe i međuljudskih odnosa, kontrolu besa i impulsivnosti potreban je dug i uporan tretman.

Granični poremećaj ličnosti naziva se i emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti. Karakteriše ga trajni obrazac emocionalne nestabilnosti, nestabilnosti u međuljudskim odnosima i doživljaju samog sebe kao i izražena impulsivnost.

autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar


Poremećaj počinje u ranom odraslom dobu. Najizraženiji je kod mađih osoba i lagano se poboljšava s godinama. Smatra se da mu je učestalost oko 2% u opštoj populaciji i da se češće javlja kod žena u odnosu na muškarce.

Kako prepoznati granični poremećaj ličnosti?

Osobe koje imaju granični poremećaj ličnosti na specifičan način doživljavaju sebe, svoje odnose s drugim ljudima i sopstveno ponašanje.

  • Naglašen je strah od napuštanja ili odvajanja (bilo realnog bilo imaginarnog) i izraženi su napori da se ono izbegne. Prisutan je model nestabilnih i intenzivnih interpersonalnih odnosa.
  • Izmenjuju se preterana idealizacija neke osobe s njenim krajnjim obezvređivanjem.
  • Brze su izmene doživljaja sopstvenog identiteta i slike o sebi koje idu od postavljanja maksimalističkih ciljeva i vrednosti do doživljaja sebe kao potpuno nevredne ili loše osobe.
  • Često je impulsivno i rizično ponašanje: zloupotreba psihoaktivnih supstanci, promiskuitetni seksualni odnosi ili odnosi bez zaštite, kockanje, nepromišljeno trošenje novca, bezobzirna vožnja, uzimanje velikih količina hrane…
  • Suicidalne ideje i ponašanje i/ili samopovređivanja najčešće kao rezultat straha od odvajanja ili odbijanja.
  • Nestabilnost emocija sa čestim promenama raspoloženja koja mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana i varirati od intenzivnog osećanja sreće do izražene tuge, iritabilnosti, stida…
  • Prisutan je hroničan osećaj praznine.
  • Otežana je kontrola besa koji se često ispoljava neadekvatnom i intenzivnom reakcijom (izlivi besa, česte ljutnje, sarkazam, gorčina, skonost fizičkom nasilju). Može se javiti i prolazna, načešće uzrokovana sresom, paranoja kao i gubitak kontakta s realitetom koji mogu trajati od nekoliko trenutaka do nekoliko sati ili dana…

Uzroci nastanka i faktori rizika

 Kao i kod većine mentalnih poremećaja tačan uzrok nije precizno definisan. Granični poremećaj ličnosti se češće javlja kod osoba koje potiču iz porodica u kojma je veća učestalost poremećaja raspoloženja (depresija, manija) i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kao i ukoliko je majka imala granični poremećaj ličnosti. Organske promene koje mogu nastati zbog porođajne traume, encefalitisa, povreda glave… mogu oštetiti delove mozga uključene u regulaciju emocija, impulsivnosti i agresivnosti. Kod osoba s graničnim poremećajem ličnosti češće je fizičko ili seksualno zlostavljanje u detinjstvu, zanemarivanje, rano odvajanje od roditelja (negovatelja) ili njihova preterana kontrola ili zahtevnost, konfliktni i nestabilni porodični odnosi.

Uticaj na sve aspekte života

Granični poremećaj ličnosti može imati uticaja na sve aspekte života. Negativno utiče na sliku o sebi, veze i odnose s drugim ljudima, potignuće u školovanju, na poslu.Osobe s graničnim poremećajem ličnosti mogu imati problem da završe školovanje, menjaju škole, fakultete.Problemi na poslu mogu rezultirati brojnim promenama posla ili otkazima, sukobima s kolegama. Partnerske veze su burne, nestabilne i konfliktne. Česta su samopovređivanja (mogu biti vidljive posekotine i tragovi gašenja cigareta). Prisutna su suicidalna razmišljanja, pokušaji ili realizovani suicidi. Zbog sklonosti impulsivnom i rizičnom ponašanju nisu retke neželjene trudnoće, seksualno prenosive bolesti, problemi sa zloupotrebom supstanci, tuče, saobraćajne nesreće. Ovaj poremećaj ličnosti može biti u komorbiditetu sa depresijom, pormećajima ishrane, anksioznim poremećajima, zloupotrebom ili zavisnosti od alkohola ili psihoaktivnih supstanci…

Postavljanje dijagnoze

Dijagnoza graničnog poremećaja ličnosti postavlja se kod odraslih osoba. Simptomi slični tipičnim za ovaj poremećaj ličnosti mogu se javiti kod dece i adolscenata i izgubiti se tokom sazrevanja. Nephodan je detaljan psihijatrijski intervju koji može biti dopunjen psihološkom eksploracijom.

Lečenje

Lečenje graničnog poremećaja ličnosti je dugotrajno. Osnova je psihoterapija koja se po potrebi dopunjava lekovima. Bolničko lečenje je indikovano ukoliko postoji rizik od samopovređivanja ili suicidni rizik odnosno kad je potrebno lečenje nekog od komorbidnih poremećaja.

granični poremećaj ličnosti zahteva dugotrajno lečenje.

Za postizanje stabilnosti emocija, promene u doživljaju sebe i međuljudskih odnosa, kontrolu  besa i impulsivnosti potreban je dug i uporan tretman.

Komentari

Podeli