Lenjost, 10 saveta za prevazilaženje

lenjost

Lenjost predstavlja manjak volje da se u ostvarivanje cilja uloži napor ili energija. Predstavlja jednu od društveno najnepoželjnijih osobina, koja se najranijem detinjstvu pripisuje temperamentu (koji je urođen), a kasnije nedostatku radnih navika (koje su stečene).

autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, jasnab@mensa.rs, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, supervizor Mense Bosne i Hercegovine.


Svima je povremeno teško da se pokrenu, problem je ako to duže traje. Lenjost je najčešće privremeno stanje, mada može biti i osobina ličnosti; nije bolest niti uzrok već pre simptom nečeg dubljeg.

Lenjost može biti posledica spoljašnjih i unutrašnjih faktora, pri čemu su spoljašnji više izgovori. To je pre svega sistem školstva koji podstiče memoriju umesto učenje uviđanjem, davanje gotovih rešenja umesto otkrivanja, reproduktivnost umesto kreativnosti, pasivnost umesto aktivnosti. Međutim, kakav god on bio, to ne sprečava roditelje da rade sa decom i podstiču radoznalost, da se igraju umesto da im uključe tehničke uređaje.

Najčešći unutrašnji razlozi lenjosti su strah od neuspeha, bežanje od odgovornosti, opažanje sveta kao nepravednog mesta gde se trud ne isplati i sve je preko veze, nedostatak unutrašnje motivacije (opažanje cilja kao dalekog i nedostižnog), nepostojanje radnih navika.

Strah od neuspeha odlikuje ljude sa manjkom samopouzdanja, ali i one sa previsokim ciljevima. Nesamopouzdani žive u mašti, žele uspeh ali se ne trude da to realizuju. Nemaju unutrašnji impuls da se pokrenu, pre bi da ostanu pasivni nego da urade pogrešno. Tako izbegavaju neprijatnost, ali i sabotiraju šansu za lični rast i razvoj.

Slično je sa bežanjem od odgovornosti: mnogi krive druge (roditelje, braću, sestre, lošu sudbinu, zemlju) za sopstveni neuspeh, umesto da se pokrenu i izađu iz zone komfora. Najčešće ne doživljavaju sebe kao lenje već osobe kojima je teško da se pokrenu, navodeći niz (ne)racionalnih izgovora. Racionalizacija može biti npr. nepotizam (što može donekle biti tačno, ali ne za sve). Neracionalni mogu pripadati oštećenom testiranju realnosti (npr. tvrdnja pacijentkinje da je njena starija sestra pokupila svu energiju rođenjem a njoj ostavila samo deo), mogu biti maskirani ljubomorom i zavišću, a u stvari zahtevati stručni rad jer se ne doživljavaju kao ego-distoni simptomi, već kao parapsihološka „istinitost“.

Na koji način da se osoba bori protiv lenjosti?

Najpre je potrebno nazvati je pravim imenom, a ne smišljati izgovore. Zatim je poželjno primeniti tzv. japansku metodu:

ako imate otpor da radite nešto neprijatno, ako vam je teško da započnete, zavarajte svoj um: radite to kratko (1 ili 5 minuta, u zavisnosti od složenosti aktivnosti), svakog dana u otprilike isto vreme.

Ako npr. ne možete da se naterate za šetnju, za početak neka to bude odluka da prošetate 5 minuta (ako ste se već obukli za šetnju i prošetali 5 minuta, velika je verovatnoća da ćete produžiti to).

Bitan je i doživljaj planirane aktivnosti: zadajte sebi kratkoročne ciljeve, podelite potrebnu aktivnost na faze (cilj nije dugoročni kao npr. promena posla, već za početak kratkoročni: gledanje oglasa svake srede, a naredna faza nek bude slanje CV-a; Ili npr. kod dijete: neka cilj bude konzumiranje zdravijih namirnica i sl.).

Pre svega napravite analizu i plan obaveza:

većina ljudi 80 % vremena radi     20 % aktivnosti.

Podelite sve obaveze u četiri kategorije:

  • 1=hitno i bitno;
  • 2=nije hitno a bitno;
  • 3=hitno a nije bitno;
  • 4=nije hitno i nije bitno.

Prva kategorija zahteva hitnu akciju; druga je deo dugoročnog plana, to je ono od čega imate dugoročnu korist ali ispunjenje zavisi od radnih navika; za treću vidite kome pouzdanom je možete delegirati, da li je u opisu vašeg posla; za četvrtu je pitanje da li je uopšte treba raditi i kako se uopšte našla na vašem spisku.

Iskorenjivanje lenjosti shvatite kao izazov, kao deo ispunjavanja važnog životnog zadatka, prevazilaženje zone komfora. Najvažnije je bar pokušati, time se povećavaju šanse da se cilj ostvari. Aktivnost je prirodno stanje svakog ljudskog bića, uostalom „Nije strašno umreti, strašno je ne živeti“ (Viktor Igo).

Lenjost – 10 saveta za prevazilaženje:

1) primena tzv. japanske metode (sprovođenje obaveze za početak 1 ili 5 min, dužina zavisi od vrste aktivnosti, jer složenije zahtevaju više vremena).

2) podelite obavezu na manje delove (tako smanjujete otpor i obezbeđujete sebi više manjih potkrepljenja).

3) napravite prioritete (previsoke aspiracije demotivišu, usmeravanje energije i vremena na važne stvari povećava zadovoljstvo, energija se ne rasipa).

4) vizualizacija (zamislite kako uživate u ostvarenju cilja nakon svih prepreka, motivacija za ostvarenje realno postavljenih ciljeva je ključ svega).

5) pozitivna energija (setite se savladavanja sličnih obaveza u prošlosti, razmislite šta vam je tada pomagalo da ostvarite ciljeve i ponovite to).

6) odmarajte se dovoljno i hranite zdravo (energija se crpi iz zdravih navika, a hroničan umor može biti najveća prepreka ostvarenju svakodnevnih obaveza).

7) razmislite o posledicama lenjosti (nezavršetak fakulteta vodi manje plaćenom i nesigurnijem poslu, još četiri godine učenja je ništa prema celom životu).

8) gledajte na obavezu kao na vežbu sticanja životnih veština, zabavite se time.

9) usvojite proaktivan pristup stvarima: važno je da se trudite i pokušavate, iz poraza se takođe može izvući pouka i primeniti u sličnim situacijama.

10) učite od iskusnih, uspešnih ljudi (saznajte kako su prevazilazi negativne faze letargije, podsticali sebe, donosili odluke, istrajavali u svim fazama).

Komentari