Savremeni život donosi neprestanu tenziju koja se odražava na našu seksulanost. Mit o seksualnosti koja se održava nezavisno od spoljašnjih uticaja davno je srušen i savremen čovek suočava se sa sve većim problemom. Negiranje problema seksualnosti u muškaraca i žena u savremenom društvu u potpunom je neskladu sa sve većim zahtevima za korišćenjem lekova, ali i drugih biljnih i sintetskih supstanci kao i mehaničkih pomagala kojima se podstiče i održava seksualnost na veštački način.
Pristup ljudskoj seksualnosti poprima često uprošćene dimenzije koje se svode na mušku seksualnost i gubitak seksualne moći- impotenciju.
Seksualnost je jedno od nasloženijih svojstava živog bića i pokazuje svu povezanost fiziološkog, psihološkog i socijalnog u ljudskom življenju.
Muška i ženska seksualnost same se po sebi bitno razlikuju kako u anatomskim karakteristikama, tako i u psihosocijalnom doživljaju seksualnosti. Najbolji primer za različitost u seksualnosti je sposobnost žene i muškarca da u određenoj situaciji postignu zadovoljstvo.
Pokazalo se da potpuno različite situacije stvaraju erotsko zadovoljstvo kod žena i muškaraca.
Savremeni život donosi neprestanu tenziju koja se odražava na našu seksulanost. Mit o seksualnosti koja se održava nezavisno od spoljašnjih uticaja davno je srušen i savremen čovek suočava se sa sve većim problemom. Negiranje problema seksualnosti u muškaraca i žena u savremenom društvu u potpunom je neskladu sa sve većim zahtevima za korišćenjem lekova, ali i drugih biljnih i sintetskih supstanci kao i mehaničkih pomagala kojima se podstiče i održava seksualnost na veštački način. Ako priroda ne zakazuje onda se nameće pitanje zašto se traži pomoć u rešavanju problema seksualnosti i da li je takva pomoć neophodna.
Problemi seksualnosti deo su psihijatrijske prakse i zahtevaju od terapeuta stručnu i ljudsku širinu i sveobuhvatnost terapijskog pristupa. Iskustva kliničke psihijatrijske prakse ukazuju da su poremećaji seksualnosti u porastu, ali i da su trendovi njihovog rešavanja po mišljenju stručnjaka poprimili pogrešan pravac.
Ponekad lekar tek u ordinaciji shvata ozbiljnost situacije jer u svakodnevnom životu nema te otvorenosti u pogledu seksualnosti i ne vide se posledice, patnja čoveka koji ima problem i posledice po njegov kvalitet života.
U većini situacija problem seksualnosti danas veoma se lako sagledava ali teško rešava. Čovek trpi tenziju svoje svakodnevnice, takav stil života lomi njegov biološki i psihološki sistem i rezultat je poremećaj seksualnosti.
Ukoliko stres ne traje dugo promene u endokrinom, nervnom i vaskularnom sistemu koji podržava našu sekaulnost su privremene. Promena stila življenja kroz nekoliko nedelja dovodi do poboljšanja i skoro potpunog oporavka naše seksualnosti. Tu se javlja problem kada pacijent jednostavno saopštava da je shvatio savet ali da je isti po njemu nesprovodljiv. „Pa doktore da sam živeo normalno ja i ne bih bio bolestan. Da radim umereno, više šetam, manje pušim i pijem, da pokušam da živim smirenije ne bi mi se ovo desilo. Hoću da budem dobro i to me jedino interesuje.” U tim slučajevima lekar je prinuđen da bira da istraje na stručnim principima ili da propiše lekove koji utiču na seksualnu želju i moć. Naš savet je pokušati istrajati ali u početnoj fazi paralelno u kraćim periodima propisati medikamentoznu terapiju radi vraćanja seksualnosti i samopouzdanja pacijentu. U daljem toku lečenja kod pacijenata koji istraju da samo u leku vide pomoć i odbijaju promenu u načinu svog življenja ne možemo ih sprečiti da žive patološki ali ih moramo i suočiti da time neminovno snose štetne posledice svog izbora.Lek je pomoć a ne surogat za život.
