Suicid, samoubistvo, prepoznajte poziv za pomoć

suicid
Značajan činilac u nastanku suicida je zlostavljanje u detinjstvu.

Suicid je značajan društveni i zdravstveni problem kako kod nas, tako i u celom svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 800 000 do milion osoba širom sveta svake godine izvrši suicid. Ovi podaci ne uključuju pokušaje samoubistva koji su i do 20 puta češći nego izvršena samoubistva. Zaštitni faktor suicida su moralni i religiozni obziri.

autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar


Iako su stope samoubistva najveće među starijim muškarcima, suicid među mladima je u stalnom porastu. Samoubistvo je svetu u 2012. godini bio peti vodeći uzrok smrti kod osoba između 30-49 godine života, a drugi kod osoba od 15-29 godine života. Češći je kod usamljenih (neudatih i neoženjenih), starijih osoba i kod osoba koje su već ranije pokušale suicid. Prema veroispovesti, suicid je češći kod protestanata nego kod katolika i Jevreja, kod hrišćana nego kod muslimana, kao i kod pripadnika bele nego crne rase.

Značajan činilac u nastanku suicida je zlostavljanje u detinjstvu, posebno zlostavljanje vršnjaka u adolescentom periodu. Često ulogu ima i poistovećenje sa uzorom i imitacija životnog stila uzora i idola, tzv. Verterov sindrom. Takođe su i mnoge javne ličnosti bile uzor mladima za izvršernje suicida.

Savremeni oblik suicida je tzv. sajbersuicid, termin koji se koristi kada žrtva javno ispred veb kamere pokuša ili izvrši samoubistvo. Na specijalizovanim sajtovima i forumima suicidna osoba detaljno govori o svojim planovima za samoubistvo. Takođe se preko sajtova i foruma mogu dobiti detaljna uputstva kako ljudi mogu da izvrše suicid. Postoje i internet sajtovi i čet sobe u kojima se suicidne osobe mogu sresti i dogovoriti da zajedno izvrše samoubistvo.

Suicid češće izvršavaju osobe koje imaju psihijatrijska oboljenja, prvenstveno depresiju i psihotična oboljenja, bolesti zavisnosti kao i teška telesna oboljenja.

Suicid u Srbiji

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa suicida u Srbiji pokazuje značajan pad poslednjih 10 godina, od 19.4 u 2006. godini do 15 u 2015. Pri tom je stopa suicida u Vojvodini 2-3 puta veća od stope suicida u Centralnoj Srbiji.

Samoubistva su znatno češća među muškarcima, dok su pokušaji suicida znatno češći među ženama.

U poslednjih 10 godina u Srbiji su muškarci 2.5 puta češće izvršavali suicid nego žene, a ovaj odnos se povećao u poslednje 3 godine i iznosi 3,2 u korist muške populacije.

Ove se razlike mogu objasniti naglašenijom impulsivnošću kod muškaraca koji češće biraju efikasnije (letalnije) metode suicida, kao i na činjenicu da su muškarci manje spremni da zatraže stručnu pomoć kada su u suicidnoj krizi. S druge strane muškarci su u odnosu na svoju socijalnu ulogu više izloženi profesionalnim stresovima, što je uz češću zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, posebno alkohola, značajan faktor suicidnog rizika.

Stopa suicida u Srbiji raste sa godinama života suicidanata. Najveća je kod osoba oba pola starijih od 75. godina.

U Srbiji je svaka druga osoba koja je izvršila samoubistvo bila starija od 60 godina, a svaka treća starija od 70 godina života. Najčešći metod suicida kod muškaraca (62,78%) i žena (58,38 %) je vešanje i davljenje. Kod muškraca je na drugom mestu vatreno oružje (18,65 %), a kod žena trovanje čvrstim i tečnim supstancama (19,26 %).

Uzroci suicida

Samoubistvo je rezultat istovremenog uzajamnog uticaja bioloških, genetskih, psiholoških, društvenih i drugih činilaca. Nema jasnog i jedintvenog objašnjenja zašto neke osobe odluče da pokušaju ili izvrše samoubistvo dok se druge u sličnim ili težim situacijama ne odlučuju na to.

Prema sociološkim teorijama, suicid je rezultat poremećene ravnoteže i narušenih odnosa između individue i socijalnih institucija (braka, porodice, profesionalne organizacije, kulturnih i moralnih normi) što potkrepljuje podatkom da je stopa suicida u tradicionalnim društvima znatno niža. U psihodinamici suicida aktuelne su tri psihoanalitičke teorije. Po prvoj teoriji (Frojd), suicid je rezultat pomeranja ubilačkih impulsa, pri čemu je suicidna osoba želju za smrću koja je prvobitno bila usmerena prema nekoj drugoj osobi, okrenula ka sebi. Po drugoj teoriji (Meninger) osoba koja je izvršila suicid, svoje suicidne namere je usmerila na uništenje života preživelih. Po trećoj teoriji (Fenihel) kod suicida postoji želja za ujedinjenjem sa voljenim objektom, često figurom majke i u tom smislu uočava se korelacija između dana izvršenja suicida i godišnjica smrti roditelja ili nekih drugih značajnih datuma iz života suicidanta.

Motivi

Najčešći motivi suicida su: tzv. separacioni problemi (napuštanje od strane partnera), problem usamljenosti, kod mladih problemi sa roditeljima.

Postoje i tzv. bilansna samoubistva kada osoba suočena sa bolešću, teškim životnim uslovima, prvenstveno sa teškom materijalnom situacijom, odlučuje da se ubije

 Presuicidni sindrom

Kod osobe u presuicidnom sindromu se mogu uočiti promene u spoljašnjem izgledu i ponašanju koje su karakteristične za suicidanta. Prvenstveno to su zanemarivanje spoljašnjeg izgleda, promenjen izraz lica (tužni su), pad opšte higijene, promena u odevanju, iscrpljenost, telesne povrede (posledice samopovređivanja). Primetne su zatim promene ponašanja (povučenost, usamljivanje, preosetljivost, nervoza, umor, neodlučnost, bezvoljnost ili naprotiv uznemirenost i hiperaktivnost, promenljivost raspoloženja, neraspoloženje, nesposobnost relaksacije).

Javlja se i gubitak interesovanja (prekidanje kontakta sa socijalnom sredinom, neučestvovanje u zajedničkim aktivnostima, promena u navikama (preterano pušenje cigareta, konzumiranje alkohola – narkotika), gubitak interesovanja za seks, hobije, uopšte za aktivnosti u kojima su ranije uživali.

Takođe, preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju noćne more, noću ustaju, šetaju po prostoriji. Upadljiva je promena telesne težine, nemaju apetita i slabe ili previše jedu (gubitak, ređe povećanje telesne težine). Pojačana je zloupotreba psihoaktivnih supstanci ili alkohola. Sređuju svoje poslove, dugove, pozdravljaju se sa prijateljima i rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari. Treba obratiti pažnju na izjave koje daju suicidne osobe, na njihove ideje, izjave, planove, ranije pokušaje samoubistva.

Prevencija suicida

Svetski dan prevencije suicida je ustanovljen na inicijativu Svetske asocijacije za prevenciju suicida 2003. godine i obeležava se 10. septembra svake godine.

Prevencija uključuje tri nivoa delovanja.

Prvi je prvencija u užem smislu, čiji je cilj rano prepoznavanje prvih simptoma presuicidnog sindroma. Ovde se naglašava se važnost lekara opšte prakse jer je većina osoba koje su izvršile suicid bila na pregledu mesec do dva pre suicida.

Druga faza je intervencija u krizi koja se radi sa osobom u krizi, bilo da se radi o suicidnoj osobi ili sa osobom nakon pokušaja suicida kroz njihovo dalje psihijatrijsko praćenje.

Treća faza je postvencija. Odnosi se na pružanje psihološko-psihijatrijske pomoći članovima porodice suicidanta ili njegovim prijateljima (tzv. ”preživeli”) nakon suicida njihovog voljenog člana porodice, odnosno prijatelja, sa ciljem redukcije naknadnog delovanja traumatskog događaja u životima preživelih. Postvencija takođe uključuje i edukaciju pripadnika društva kroz teme o boljem razumevanju psihijatrijskih bolesti, smanjivanju straha od upućivanja psihijatru i ranom prepoznavanju presuicidnog sindroma.

NAJČEŠĆE ZABLUDE VEZANE ZA SUICID

  1. Ako je neko rešio da se ubije ništa ga neće zaustaviti u tome.
  2. Ako je neko jednom pokušao suicid mnogo su manje šanse da će opet pokušati da se ubije.
  3. Ako je neko jednom bio suicidan ostaće suicidan zauvek.
  4. Loša je ideja da osobu pitamo da li razmišlja o suicidu. Time bismo joj mogli dati ideju da razmišlja u tom pravcu.
  5. Osobe koje pričaju da će se ubiti neće nikad preći sa reči na delo, jer im je to samo način da manipulišu drugim ljudima. Oni koji izvršavaju suicid inače ne govore o tome, već to jednostavno urade
  6. Osobe koje pričaju o suicidu samo žele da privuku pažnju na sebe
  7. Suicid nikada nema znake upozorenja
  8. Suicid uvek izvršavaju osobe određenog pola, rase, društvenog statusa, godina itd.
  9. Osobe koje pokušaju suicid su lude, slabići.
  10. Mladi nikada ne razmišljaju o suicidu, oni imaju svoj unutrašnji život koji je daleko od toga
  11. Postoji malo povezanosti između zloupotrebe alkohola, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i suicida
  12. Suicidne osobe ne traže pomoć

Komentari

Podeli