Zašto sujeverje opstaje uprkos činjenicama?

sujeverje

Sujeverje je iracionalno verovanje ili delovanje koje nije utemeljeno na znanju ili činjenicama. Život je pun neizvesnosti, dešava se da samo jedan događaj može promeniti sve. Zato ljudi traže tačku oslonca, osećaj da mogu kontrolisati život, pokušavaju da preduprede ili predvide događaje i tako povećaju šansu za uspeh.

Autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, supervizor Mense Bosne i Hercegovine


Sujeverje (praznoverje) pokreće strah od nepoznatog.

Sujeverje i vaspitanje

Sujeverje može biti proizvod vaspitanja i socijalnog porekla; češće je u nekim društvenim slojevima i krajevima naše zemlje, a prenosi se sa generacije na generaciju. Takav vid iracionalnog uverenja se teže menja jer ga osoba doživljava kao deo sebe (tzv. ego-sintono ponašanje). Da bi se ponašanje ili uverenje promenilo, treba da bude ego-distono, tj. da ga osoba doživljava kao simptom, tegobu, neuklapanje, a ne kao deo sebe. Tek tada je osoba motivisana da se menja.

Sujeverje i kontrola

Sujeverje može biti i proizvod individualnog načina povezivanja naizgled nepovezanih pojava. Ako neko položi težak ispit, a koristio je određenu olovku, uspeh će pripisati tome. Ako ubedi sebe u to svaki sledeći put će opuštenost zbog amajlije dovesti do pozitivnog ishoda zbog pozitivnog potkrepljenja i placebo efekta. Mnogi ljudi su sujeverni kad nisu sigurni u pozitivan ishod jer on zavisi od mnogo faktora van kontrole. Neki ljudi ne vole kad imaju previse izbora, to ih zbunjuje i uznemirava, pa teže sujeverju kao oprobanom receptu u društvu.

Sujeverje se može objasniti pomoću nekoliko psiholoških pojmova. Iluzija kontrole se zasniva na potrebi da u neizvesnim situacijama doživimo sebe kao nekog ko drži konce u rukama. Čoveku je u prirodi da grupiše nepovezane stimuluse, formira geštalt (celinu) kroz opažanje i doživljavanje. Čovek dovodi u vezu naizgled nepovezane pojave: ako mu se desilo nešto lepo kada je nosi određenu boju odeće, sledeći put će, u želji da prizove lepe vesti ili takav razvoj događaja, obući sličnu kombinaciju. Tendencija da se u svemu nađe smisao i šablon se zove apofenija. Kada je ekstremno izražena može označavati početnu fazu šizofrenije, mada se najčešće zadržava samo na opažanju.

Sujeverne osobe imaju spoljašnji lokus kontrole, veruju u horoskop, sudbinu, da neko drugi upravlja našim životom. Za razliku od njih, oni sa unutrašnjim lokusom kontrole teže logici, uporniji su u ostvarenju ciljeva jer smatraju da od truda zavisi uspeh, a ne spoljašnjih faktora. Kako ćemo se nositi sa problemima u određenim životnim situacijama zavisi od karaktera, vaspitanja, okolnosti, prethodnog iskustva i emocionalne inteligencije. Najvažnija je spoznaja da od nas zavisi kakav izbor pravimo i koji put biramo, a ne da bežimo od odgovornosti i ponašamo se pasivno.

Wishfull thinking

Posebna vrsta samoobmane je prisutna kod kockanja i igara na sreću, tzv. wishfull thinking. Tu se u obzir ne uzimaju činjenice, već prati unutrašnji osećaj (koji je pod uticajem želja). To je pozitivni osećaj očekivanog dobitka koji se oslanja na sujeverje (vera u „srećan broj“, određeni raspored radnji koje treba obaviti što je blisko opsesivno-kompulzivnoj simptomatologiji). Slično je sa sportistima (izlazak na utakmicu sa čarapama obuvenim naopačke), mada je tu i dejstvo sugestije; daju maksimum kada veruju u uspeh, pa ih okretanje sujeverju motiviše da budu bolji.

Verovanje u snove

San je pokušaj nesvesnog ispunjenja želje koje se teže zadovoljavaju u realnosti. Široko je rasprostranjeno uverenje da san ima i prediktivnu (predviđajuću) ulogu: ako npr. neka osoba veruje da lep san najavljuje lepe događaje, to će se desiti ne zbog magije sna, već opuštenosti i otvorenosti za nešto lepo. Slično je sa lošim snovima: ako neko sanja svađu tako će i biti ako veruje u snove, jer će biti pod tenzijom, pa će prag tolerancije biti znatno niži nego inače.

Sujeverje i vera

Mada sujeverje u osnovi vuče na paganstvo, na nešto što ne proističe iz prave religioznosti već je njena suprotnost, to ne sprečava mnoge vernike da istovremeno veruju u svevišnjeg i da budu sujeverni. Taj idejni nesklad prevazilaze tako što veruju u povezanost pojava, u značenje koje nije opipljivo, koje je onostrano, izvan njih.

Sujeverje i bolest

Razne životne okolnosti (kao npr. sopstvena ili bolest bliske osobe) mogu dovesti do sujevernog ponašanja. Kad je neko bolestan “hvata se za slamku“, privremeno je neuračunljiv što je prirodno zbog stresa. Tad nije reč o promeni uverenja, već o bihejvioralnoj (ponašajnoj) komponenti, kada se konsultuju mnogi „stručnjaci“ nemedicinske struke i rade stvari „za svaki slučaj“. Tu nije reč o pravom sujeverju, već pokušaju izlaženja na kraj sa bespomoćnošću. Nažalost, mnogi zloupotrebljavaju tuđu nesreću što je za osudu, ali zato ne treba da se loše osećaju članovi porodice obolelog. Svi su tad sugestibilniji, skloni da veruju u čuda i neproverene informacije, pokušavaju da učine sve što je u njihovoj moći. Zbog osećanja krivice još lošije bi se osećali da nisu pokušali sve što će „možda“ pomoći. Zato lekari treba da budu otvoreni za razgovor o svim načinima lečenja bolesti.

Sujeverje i obrazovanje

Istraživanja pokazuju da sujeverje ne zavisi direktno od obrazovanja (tome su bili skloni npr.Čerčil, Pikaso, Nils Bor i dr.), mada su široko obrazovani ljudi manje sujeverni. Češće je u profesijama sa visokim faktorom rizika i neizvesnosti, kao i kod mladih i anksioznih, previše zabrinutih za svoju budućnost. Sujeverni takođe ispoljavaju slabiji uspeh u školi, viši stepen otuđenja i spoljašnji lokus kontrole.

Postoji više eksperimenata koji ukazuju na pozitivne posledice verovanja u iracionalno: studenti koji su igrali golf sa „srećnom lopticom“ pogodili su metu češće nego oni koji su igrali sa „običnom lopticom“. Slično je sa igrom ubacivanja kuglica u metu provlačenjem kroz cevi: grupa kojoj su pred početak poželeli sreću bila je znatno uspešnija nego ona kojoj to nije rečeno. (mada se efekat u oba slučaja može tumačiti drugačije: u prvom slučaju reč je o dejstvu placebo-efekta, a u drugom o značaju socijalne podrške na efikasnost). U trećem eksperimentu ispitanici kojima je oduzeta amajlija bili su nesigurniji, dekoncentrisani i manje ambiciozni (tu je reč o negativnim posledicama verovanja u iracionalno). Sistem koji neko kreira sam je najefikasniji, bilo da se veruje u anđela čuvara, amajliju ili onostrano. A čak i kada to ne funkcioniše, ljudi uvek pronađu neko objašnjenje, zato što ne vole neizvesnost, a vole da kontrolišu.

Osobe sklone sujeverju imaju još neke osobine ličnosti:

  • pasivnost (lakše je čekati da se ostvari sudbina nego uložiti napor, nositi amajliju nego maksimalno učiti za ispit).
  • osećaj kontrole (izbegavanjem merdevina ili menjanjem putanje zbog crne mačke koja preseca put stiče se utisak da su izbegnuti loši događaji, da je preuzeta kontrola nad sopstvenim životom time što se strukturišu događaji).
  • nesigurnost (teškoća preuzimanja odgovornosti za sopstveni život, tako je lakše jer se uvek krivica može svaliti na nakog drugog).

Zašto sujeverje opstaje uprkos činjenicama?

Zato što se „činjenice“ selektivno opažaju u zavisnosti od uverenja, lakše je modifikovati činjenice nego promeniti uverenja.

Ako neko veruje da petak 13. donosi nesreću on će se fokusirati na loše događaje tog dana i toga se setiti za sledeći petak 13. Ako neko na ispit ne ponese amajliju biće uznemiren i neće dati maksimum, tako će doprineti da se uverenje održi.

Većina ljudi koja nije sujeverna ipak povremeno obavlja rituale kuckanja u drvo, pljuckanja, zaobilaženja crne mačke i sličnog „za svaki slučaj“. Tu je manje reč o verovanju u pomenute signale, a više o učenju po modelu izbegavanja mogućih loših ishoda, o doživljaju uspostavljanja kontrole nad sopstvenim životom i sudbinom.

Dakle, sko se dogodi da imate uspeh sa amajlijom to nije zbog njene magične moći, već vere i poverenja koja je u nju uložena.

Ako čvrsto verujemo u uspeh koji je u skladu sa našim sposobnostima i motivacijom, onda ćemo i uspeti jer ćemo uložiti napor da dostignemo cilj. Osećaj unutrašnje stabilnosti potiče od vere: neko veruje u sebe, a neko u amajliju ili neke druge nevidljive sile. Ta sigurnost doživljaja da sve ima svoj smisao i svrhu, daje snagu da osoba istraje naročito u teškim trenucima.

Kada to shvatimo, biće nam jasno da nam se lepe stvari ne dešavaju zbog horoskopa ili amajlije, već zbog vere u sebe i sopstvene kapacitete.

Komentari

Podeli