Aneurizma

Aneurizme su ograničena proširenja krvnih sudova. Najčešće se javljaju na aorti (75% u abdominalnom delu aorte) i arterijama na bazi mozga.
Nastaju zbog slabljenja određenog dela zida krvnog suda.

Uzrok nastanka aneurizmi je pre svega ateroskleroza, zatim trauma, aortitis, infekcije. Postoji značajna povezanost aneurizmi sa porodičnom predispozicijom. Povišeni krvni pritisak i pušenje uz nepravilnu ishranu bogatu masnoćom, takođe predstavljaju faktore rizika. Dijagnoza abdominalne aortne aneurizme se postavlja ukoliko je dijametar meren između dve spoljne konture 3cm ili više. Indikacija za hirurško lečenje je ukoliko dijametar abdominalne aneurizme aorte prelazi 5cm.

Prečnik krvnog suda 5 centimatara za žene i 5,5 centimetara za muškarce predstavlja kritičnu vrednost, kada dolazi do pucanja krvnog suda. Do skora se smatralo da je glavni predznak pucanja veliki prečnik aneurizme, a onda je utvrđeno da mogu da puknu i manje aneurizme, ako pacijent ima hipertenziju ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća. Operativno lečenje nerupturirane abdominalne aortne aneurizme je praćeno moratlitetom manjim od 5%.

Rizične su sve asimptomatske AAA koje:

1. su veće od 4.5 cm u prečniku;
2. izazivaju palpatornu osetljivost trbuha;
3. izazivaju osećaj napetosti;
4. dovode do gubitaka težine;
5. imaju šestomesečno uvećanje veće od 0.6 cm mereno ultrasonografski

Aneurizma trbušne aorte (AAA) jedno je od najtežih, i najopasnijih oboljenja. Predstavlja abnormalno lokalno proširanje na najvećem krvnom sudu u stomaku i kao takvo može da dovede do rupture ovog krvnog suda, koja je u većini slučajeva smrtonosna po pacijenta. Ovo proširenje nastaje usled postepenog smanjivanja čvrstine i elstičnosti zida trbušne aorte. Bolest ima podmukao tok, često ne daje simptome sve dok ne nastupe komplikacije.

Aneurizme perifernih arterija, po svojoj etiologiji, mogu biti: degenerativne, aterosklerotične, infektivne, inflamatorne, post-stenotične, pseudoaneurizme (posttraumatske).
Klinički se ove aneurizme prezentuju tek kada dođe do komplikacija u vidu: kompresije okolnih struktura, tromboze (okluzije arterije ili distalne embolizacije), rupture.

Klinička slika

Abdominalna (trbušna) aortna aneurizma. Simptomi često izostaju ili su nespecifični. Ponekad pacijenti imaju osećaj punoće, nadutosti stomaka, nelagodnost i pulsiranje u trbuhu. Javljaju se bolovi u lumbalnom delu kičmenog stuba, bolovi u listovima nogu pri naporu. Rupturu (pucanje proširenja), najavljuje tup bol u trbuhu i/ili leđima jakog inteziteta, koji nije provociran pokretima tela, traje više sati, pa i dana. Bol je jak i ne prolazi na nitroglicerin, praćen je osetljivošću na dodir, pulsiranjem stomaka, nesvesticom, mučninom, a potom i izraženom malaksalošću, obilnim i lepljivim znojem i konfuznošću. Ako je došlo do rupture prisutni su znaci unutrašnjeg krvarenja koji progrediraju do šoka: slabost, malaksalost, bledilo, pada krvni pritisak, ubrzana srčana frekvenca.
Torakalna (grudna) aortna aneurizma. Karakteriše je dugotrajan tup bol koji nastaje kao rezultat pritiskanja proširenog krvnog suda na okolne organe, skeletno – mišićni sistem. Zbog pritiska i oštećenja disajnih puteva mogu nastati: otežano disanje, suv kašalj, iskašljavanje, bol u grudima. Pritiskom na jednjak, dovodi do otežanog gutanja. Kompresija gornje šuplje vene uzrokuje otok i modru prebojenost glave i vrata. Kompresija levog laringealnog rekurentnog nerva dovodi do promuklosti, dok pritisak nerva vagusa uslovljava usporen rad srca, a nervusa frenikusa paralizu dijafragme.

Dijagnoza aneurizmi se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, ultrazvuka, color doppler scan-om, rendgenografijom, CT-om (skenerom), magnetnom rezonancom. Konačna dijagnoza se postavlja aortografijom.

Ultrazvuk je veoma senzitivna metoda u detekciji i diferenciranju aneurizme abdominalne aorte (AAA). Predstavlja osnovnu scrining metodu. Prema rezultatima brojnih istraživanja senzitivnost ove metode u detekciji aneurizmi je između 95% i 100%. Color Doppler je potpuno bezbolna, bezopasna, konforna metoda koja daje uvid u dijametar krvnog suda, morfološke i funkcionalne promene aorte. Color Doppler može dati dopunsku informaciju pokazujući veličinu funkcionalnog lumena, trombne mase, stepen prohodnosti lumena… U slučajevima aortne disekcije, mogući je prikaz protoka kroz pravi i lažni lumen primenom Color Dopplera.
Dijagnoza aneurizmi se postavlja ukoliko je dijametar meren između dve spoljne konture 3cm ili više. Indikacija za hirurško lečenje je ukoliko dijametar AAA prelazi 5cm. Najčešća lokalizacija AAA je u distalnom delu ispod nivoa renalnih arterija. Često zahvata i račvu aorte i pruža se i duž zajedničkih ilijačnih arterija.

Unutar lumena aneurizme usled turbulentnog toka krvi najčešće se uočava tromb koji može da ima oblik polu meseca ili da se cirkularno nalazi oko celog obima krvnog suda. Stoga se obavezno mere dimenzije samog tromba kao i slobodni-funkcionalni lumen.
CT-om (kompjuterizovana tomografija, skener) uz primenu intravenskog kontrasta se može odrediti veličina, proširenost i karakteristike aneurizme. Abdominalnom aortografijom može se odrediti veličina aneurizme i prikazati zahvaćenost drugih velikih krvnih sudova. Aortografija je potrebna i opravdana kada se sumnja na proširenje aneurizme iznad bubrežnih arterija, i predstavlja zlatni standard detektovanja abnormalnosti na nivou arterija.

Do pucanja (rupture) dolazi postepenim, progresivnim širenjem obolelog krvnog suda zbog čega se zid krvnog suda tanji i na kraju puca. Kada dođe do pucanja, ukoliko se pomoć ne ukaže u roku od nekoliko sati, najčešće se rupture završe smrtnim ishodom. Pošto se nikada ne zna kada će doći do pucanja, važno je redovno raditi ultrazvučne preglede (na 6 meseci), jer ranim otkrivanjem i hirurškim lečenjem stopa smrtnosti biva manja od pet procenata.

Prirodni tok AAA vodi ka komplikacijama (kompresija, tromboza, distalna embolizacija i ruptura). Zbog velikog protoka, visokog pritiska, odnosno velikog prečnika, AAA retko kompletno trombozira, međutim delovi tromba veoma lako i često daju distalnu embolizaciju. Najfatalnija komplikacijaje AAA je ruptura, a preko 90% slučajeva AAA ruputurira u retroperitonealni prostor.
Danas se AAA hirurški leči. Postoje samo dva načina: klasična hirurška intervencija, kada se prošireni deo zameni veštačkim krvnim sudom, i nova metoda, endovaskularni stent graft.
Hiruško lečenje obuhvata uklanjanje aneurizme (ekstirpaciju) ili njeno isključivanje iz cirkulacije putem ligatura i potom rekonstruktivnu hiruršku proceduru.

Standardna vaskularna procedura podrazumeva da se izvrši klemovanje proksimalnog i distalnog segmenta, aneurizma otvori, iz nje izvadi parijetalni tromb i rekonstrukcija izvrši tubularnim ili bifurkacionim graftom zavisno od stanja ilijačnih arterija. Klasični operativni zahvat je vrlo komplikovana metoda i nosi sa sobom veliki rizik za pacijente. Ovo je veoma delikatna procedura i sa starošću se povećava mogućnost komplikacija i stopa smrtnosti. U poslednjih desetak godina primenjuje se endovaskularni tretman koji podrazumeva plasman grafta kroz ispreparisanu femoralnu arteriju i njegovo fiksiranje za proksimalni i distalni aneurizmatski vrat. Ovo je minimalno invazivna procedura koja omogućuje da se pristupom kroz krvni sud tretira patološki proces, a pritom se mogućnost komplikacija i stopa smrtnosti smanjuje na najmanju moguću meru.

Najjednostavniji način da se smanji broj obolelih i stopa smrtnosti od rupture aneurizme abdominalne aorte je njeno blagovremeno otrkrivanje. Stoga se savetuje svim osobama posebno starijim od 65 godina i osobama pod povećanim rizikom (pušači, osobe sa povišenim pritiskom), da jednom godišnje izvrše ultrazvučni pregled. Osobe kod kojih je već detektovana aneurizma pod obavezom su kontrole Color Dopplerom na 6 meseci.

Vitamin D i bolesti srca

Duže od godinu dana istraživački tim Intermountain Medical Centar pratilo je 27.686 pacijentata, starijih od 50 godina bez istorije kardiovaskularnih bolesti. Ovi pacijenti na osnovu sadržaja vitamina D u krvi podeljeni su u tri grupe: sa normalnim sadržajem (više od 30 ng/ml), niskim ( 15-30 ng/ml) i veoma niskim nivoom vitamina D (manje od 15 ng/ml). Pacijenti su praćeni da bi se utvrdio eventualni razvoj kardiovaskularnih bolesti. Rezultati ove studije bili su zapanjujući. Pacijenti kod kojih je sadržaj vitamina D nizak, bili su izloženi 45% većem riziku od razvoja koronarnih bolesti i čak 78% većem riziku od moždanog udara u poređenju sa grupom koja je imala normalne vrednosti vitamina D. Kod starijih ljudi od 50 godina čak i umeren nedostatak vitamina D povezuje se sa razvojem koronarne bolesti, srčane insuficijencije, moždanim udarom.

Pošto se ova studija kao i neke ranije zasnivala samo na opservaciji nije se moglo se sa sigurnošću zaključiti da je nedostatak vitamina D u direktnoj vezi sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti ali je poslužila kao impuls za sprovođenje drugih studija.

Prošle godine, su objavljeni rezultati studije u kojoj je učestvovalo 1739 ljudi. Utvrđeno je da ljudi sa nivoom vitamina D ispod 15ng/ml imaju dva puta veći rizik oboljevanja od kardiovakularnih bolesti poput: srčanog udara, srčanog zastoja i šloga u odnosu na osobe sa normalnim nivovom ovog vitamina. Ovaj rizik je veći ukoliko je udružen sa povišenim krvnim pritiskom.

I kod ispitanika koji su imali jednake vrednosti drugih faktora kardiovaskularnog rizika kao što je visok holesterol, dijabetes, i visok krvni pritisak, rizik od kardiovaskularnog događaja je bio za 62% veći kod onih koji su mali niske vrednosti vitamina D nego kod onih čije su vrednosti bile normalne. Naučnici su utvrdili da sa svakim smanjenjem vrednosti vitamina D kardiovaskularni rizik raste.

Infarkt miokarda najčešći ujutru

Statistike pokazuju da se infarkt miokarda najčešće dešava ujutru. Razlog leži u činjenici da se upravo u jutarnjim satima oslobađaju hormoni stresa: adrenalin, noradrenalin, kortizol i drugi hormoni. Dolazi do spazma mišića koronarnih krvnih sudova, u krvnom sudu se oslobađa lipidni sadržaj iz plakova, kao kada puca čir na koži, i trombociti zapušavaju krvni sud. Nikada se ne zna kome će to da se dogodi.

Predinfarktno stanje počinje već oko tri sata ujutro, čovek se budi sa bolom u grudima, a udar se najčešće poklapa sa prvim gutljajem jutarnje kafe. Baš u to vreme, zbog oslobađanja hormona stresa, najjači su, recimo, i reumatski bolovi, i najčešća samoubistva.

Pravo rešenje za pacijenta sa infarktom je postavljanje stenta koji širi krvni sud, čime se ponovno uspostavlja krvotok. Ali, dok stignu u salu za kateterizaciju, za mnoge pacijente bitka je izgubljena. Trombolitičkom terapijom, „kupuje se vreme“, ali pacijent bi morao da je dobije najduže za dva sata od pojave prvih simptoma infarkta, a u salu za kateterizaciju mora da uđe u sledeća 22 sata.

napisala: Dr Jelena Nikolić/ Dom zdravlja „Vizim, Knez Miletina 36, Call center: (011) 3390000, e-mail: office@vizim.co.rs

 

Komentari

Next
Podeli