Aneurizma

Aneurizme su ograničena proširenja krvnih sudova. Najčešće se javljaju na aorti (75% u abdominalnom delu aorte) i arterijama na bazi mozga.
Nastaju zbog slabljenja određenog dela zida krvnog suda.

Uzrok nastanka aneurizmi je pre svega ateroskleroza, zatim trauma, aortitis, infekcije. Postoji značajna povezanost aneurizmi sa porodičnom predispozicijom. Povišeni krvni pritisak i pušenje uz nepravilnu ishranu bogatu masnoćom, takođe predstavljaju faktore rizika. Dijagnoza abdominalne aortne aneurizme se postavlja ukoliko je dijametar meren između dve spoljne konture 3cm ili više. Indikacija za hirurško lečenje je ukoliko dijametar abdominalne aneurizme aorte prelazi 5cm.

Prečnik krvnog suda 5 centimatara za žene i 5,5 centimetara za muškarce predstavlja kritičnu vrednost, kada dolazi do pucanja krvnog suda. Do skora se smatralo da je glavni predznak pucanja veliki prečnik aneurizme, a onda je utvrđeno da mogu da puknu i manje aneurizme, ako pacijent ima hipertenziju ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća. Operativno lečenje nerupturirane abdominalne aortne aneurizme je praćeno moratlitetom manjim od 5%.

Rizične su sve asimptomatske AAA koje:

1. su veće od 4.5 cm u prečniku;
2. izazivaju palpatornu osetljivost trbuha;
3. izazivaju osećaj napetosti;
4. dovode do gubitaka težine;
5. imaju šestomesečno uvećanje veće od 0.6 cm mereno ultrasonografski

Aneurizma trbušne aorte (AAA) jedno je od najtežih, i najopasnijih oboljenja. Predstavlja abnormalno lokalno proširanje na najvećem krvnom sudu u stomaku i kao takvo može da dovede do rupture ovog krvnog suda, koja je u većini slučajeva smrtonosna po pacijenta. Ovo proširenje nastaje usled postepenog smanjivanja čvrstine i elstičnosti zida trbušne aorte. Bolest ima podmukao tok, često ne daje simptome sve dok ne nastupe komplikacije.

Aneurizme perifernih arterija, po svojoj etiologiji, mogu biti: degenerativne, aterosklerotične, infektivne, inflamatorne, post-stenotične, pseudoaneurizme (posttraumatske).
Klinički se ove aneurizme prezentuju tek kada dođe do komplikacija u vidu: kompresije okolnih struktura, tromboze (okluzije arterije ili distalne embolizacije), rupture.

Klinička slika

Abdominalna (trbušna) aortna aneurizma. Simptomi često izostaju ili su nespecifični. Ponekad pacijenti imaju osećaj punoće, nadutosti stomaka, nelagodnost i pulsiranje u trbuhu. Javljaju se bolovi u lumbalnom delu kičmenog stuba, bolovi u listovima nogu pri naporu. Rupturu (pucanje proširenja), najavljuje tup bol u trbuhu i/ili leđima jakog inteziteta, koji nije provociran pokretima tela, traje više sati, pa i dana. Bol je jak i ne prolazi na nitroglicerin, praćen je osetljivošću na dodir, pulsiranjem stomaka, nesvesticom, mučninom, a potom i izraženom malaksalošću, obilnim i lepljivim znojem i konfuznošću. Ako je došlo do rupture prisutni su znaci unutrašnjeg krvarenja koji progrediraju do šoka: slabost, malaksalost, bledilo, pada krvni pritisak, ubrzana srčana frekvenca.
Torakalna (grudna) aortna aneurizma. Karakteriše je dugotrajan tup bol koji nastaje kao rezultat pritiskanja proširenog krvnog suda na okolne organe, skeletno – mišićni sistem. Zbog pritiska i oštećenja disajnih puteva mogu nastati: otežano disanje, suv kašalj, iskašljavanje, bol u grudima. Pritiskom na jednjak, dovodi do otežanog gutanja. Kompresija gornje šuplje vene uzrokuje otok i modru prebojenost glave i vrata. Kompresija levog laringealnog rekurentnog nerva dovodi do promuklosti, dok pritisak nerva vagusa uslovljava usporen rad srca, a nervusa frenikusa paralizu dijafragme.

Dijagnoza aneurizmi se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, ultrazvuka, color doppler scan-om, rendgenografijom, CT-om (skenerom), magnetnom rezonancom. Konačna dijagnoza se postavlja aortografijom.

Komentari

1
2
Podeli