Hipertenzija kod starijih osoba-izazovi u lečenju

hipertenzija kod starijih osoba

Hipertenzija kod starijih osoba nije retkost. Ako se zna da čak 80% populacije starije od 60 godina ima povišen krvni pritisak, jasno je kakav je ovo izazov za kardiologe. Koga i kako lečiti kako bi se sprečile ozbiljne komplikacije, poput srčanog infarkta ili moždanog udara, ali uzimajući u obzir i ekonomski aspekt?

Epidemiološki podaci su neumitni- životni vek se produžava i predviđanja su da će do 2060. godine većinu stanovništva činiti osobe u osmoj, devetoj, pa čak i desetoj deceniji života.

Autor: dr Stanimir Elez, spec. interne medicine, supspec. kardiolog, DZ Novi Beograd


Koje su preporučene vrednosti visine krvnog pritiska u zavisnosti od životnog doba?

Prema važećim preporukama iz 2011. godine i to vodećih američkih strukovnih udruženja (American College of Cardiology, odnosno American Heart Association), krvni pritisak kod osoba između 60. i 79, godine života treba da iznosi ispod 140/90 mmHg, odnosno, preporuka za osobe starije od 80 godina je da sistolni pritisak iznosi 140-145 mmHg. Odstupanje od ovih vrednosti, nameće potrebu za terapijom. Da ove vrednosti nisu uzete proizvoljno, već predstavljaju rezultat brojnih studija, može se zaključiti i iz činjenice da su navedene norme i u preporukama iz 2013., 2014. i 2015. godine (European Society of hypertension, American Society of Hypertension).

Postavljanje dijagnoze

Pre odluke o potrebi lečenja, predlaže se merenje krvnog pritiska na obe ruke. Ovim se može razlučiti stenoza v. subklavije od aterosklerotične vaskularne bolesti, što je imperativ, pri čemu se uzima u obzir najviša izmerena vrednost krvnog pritiska. Takođe, predlažu se najmanje dve posete doktoru, odnosno najmanje tri merenja krvnog pritiska, a sve sa željom da se predvide prirodne varijacije pritiska. Zatim, predlažu se provere pritiska u kućnim uslovima. Mada je uobičajeno da je pritisak viši u bolničkim uslovima (takozvana „hipertenzija belih mantila“), u praksi se može desiti i da je isti viši u kućnim uslovima (takozvana „maskirana hipertenzija“), te se otuda u  izvesnim slučajevima predlaže i kontinuirano merenje pritiska tokom 24h (Holter TA).

Da li se visok krvni pritisak leči na isti način kod mlađih i starijih od 60 godina?

Specifičnosti starije populacije su: manja ejekciona frakcija, veći periferni otpor, manji intravaskularni volumen i niži protok kroz bubrege. Kada se uzmu u obzir ove fiziološke varijable, jasno je da ne mogu na isti način biti lečeni pacijenti stariji i  mlađi od 60 godina.  Ono što je zajedničko bez obzira na starosnu dob je činjenica da se pre odluke o bilo kakvoj medikamentnoj terapiji pacijentima treba sugerisati promena životnih navika: smanjivanje unosa soli, redukcija telesne težine i umerena fizička aktivnost.

Izbor terapije

Kada se dođe do terapije, njen izbor zavisi od opšteg stanja pacijenta, mogućnosti da slede preporuke, kao i komorbidnih stanja i pridružene terapije. Ovo poslednje se naročito odnosi na nesteroidne antiinflamatorne lekove i dekongestantne zbog njihove sklonosti da pogoršavaju hipertenziju. Ako se razmišlja o uvođenju ACE inhibitora, antagonista aldosterona ili blokatora angiotenzin receptora, potrebno je proveriti bubrežnu funkciju i elektrolitni status.

Uvek je poželjno započeti lečenje manjim dozama i obarati krvni pritisak postepeno. Ono što je uobičajena startegija je započeti lečenje hipertenzije sa dva antihipertenzivna leka ako je krvni pritisak za 20 mmHg viši od gornje granice normale, kod starijih treba uzeti sa rezvervom da ne bi rizikovali naglo obaranje krvnog opritiska. Započinjanje lečenja primenom beta blokatora se kod starijih ne preporučuje, već ACE inihibitorima posebno ukoliko postoji podatak o pridruženoj šećernoj bolesti, srčanoj slabosti ili koronarnoj okluzivnoj bolesti. Osim navedenog, postoje i preporuke za inicijalno lečenje kalcijumskim antagonistima i diureticima, posebno kod starijih osoba sa izolovanom sistolnom hipertenzijom.

 

Komentari

Podeli