Infarkt miokarda, stiže iznenada

infarkt miokarda

Infarkt miokarda nastaje kada se zaustavi dotok krvi do srca. Tipičan simptom koji ukazuje na infarkt miokarda je bol iza grudne kosti koje se može širiti prema ramenima, levoj ruci, donjoj vilici, ledjima i stomaku (nikad ispod pupka).


Po procentu obolelih od kardiovaskularnih bolesti, Srbija se nalazi na drugom mestu u Evropi, odmah iza Rusije. Prosečna starost kardiovaskularnih bolesnika je ranije bila 60 godina, dok se danas ta granica spustila na 40. Nisu retki ni mladi ljudi koji u svojim 20.-tim i 30.-tim godinama dožive infarkt.
Oko 1/3 svih smrti nastaje zbog koronarne bolesti , a polovina od ovih su smrti zbog akutnog infarkta srčanog mišića.

Srčana insuficijencija (SI) je klinički sindrom, koji se manifestuje na više načina i u suštini predstavlja slabost srca da pumpa krv proporcionalno potrebama metabolizma u tkivima. Zdravo srce u mirovanu pumpa kroz organizam 5-6 litara krvi u minuti dok srce koje je insuficijentno ponekad samo dve litre. Usled nedovoljne snabdevenosti organa krvlju a samim tim i kiseonikom i hranjivim materijama, telesna kondicija se smanjuje i javljaju se prvi simptomi. To su: umor, smanjena mogućnost opterećenja, kratak dah. U uznapredovalim stadijumima srčane insuficijencije pacijent nije u mogućnosti da sudeluje u normalnim živonim aktivnostima. Često je vezan za krevet.

Kolika je učestalost srčane insuficijencije?

Učestalost SI nije mala (1 – 2% ljudi na zapadu boluje od SI). Sa godinama raste broj ljudi koji boluje od SI, pa tako 10% starijih ljudi od 80 godina boluje od SI. Smrtnost od ove bolesti je velika. Više od 60% ljudi sa teškom SI umire u toku prve godine lečenja, oko 50% svih bolesnika sa SI umire za 5 godina. Ovakav mortalitet je vrlo sličan mortalitetu od nekih malignih oboljenja. Najčešće srčana insuficijencija nastaje kao posledica infarkata miokarda. Može nastati i kao posledica hipertenzije, aritmija, primarne kardiomiopatije, valvularne mane, bolesti perikarda, miokarditisa, infektivnog endokarditisa.

Šta je infarkt miokarda ili srčani udar?

Infarkt miokarda nastaje kada se zaustavi dotok krvi do srca. Srčani mišić (miokard) kao i svi mišići, hranjive sastojke i kiseonik koji su neophodni za život i rad, dobija iz krvi. Do srca krv dolazi putem arterijskih krvnih sudova. Kroz zdrave krvne sudove krv neometano prolazi. Kada se krvni sud zapuši, protok se zaustavlja pa zona srčanog mišića koji se preko začepljenog krvnog suda hrani, ostaje bez hranjivih sastojaka i kiseonika, usled čega se mišićna masa oštećuje. Ovo oštećenje može da bude privremeno i da ukoliko se protok krvi brzo uspostavi ne ostavi bitne posledice po srčani mišić a može, ukoliko se brzo ne interveniše da se mišić trajno ošteti. Na mestu oštećenja stvara se ožiljak.

Koji su simptomi infarkta miokarda?

Veličina infarkta i tegobe koje nastaju određeni su veličinom krvnog suda koji je zapušen. Okluzija krvnog suda nastaje u najvećem broju slučajeva na aterosklerotično promenjenom krvnom sudu srčane cirkulacije, nakon rupture aterosklerotične ploče i formiranja tromba. Tipičan simptom je bol iza grudne kosti koji je izuzetno jak, u vidu stezanja ili pritiska, probadanja ili žarenja. Može se širiti prema ramenima, levoj ruci, donjoj vilici, ledjima i stomaku (nikad ispod pupka). Bolovi su praćeni opštom malaksalošću, hladnim preznojavanjem, izrazitim strahom od smrti, moguća je mučnina, povraćanje, gušenje, uznemirenost, nesvestica, ponekad i gubitak svesti. Bol u akutnom infarktu miokarda se razlikuje od onog koji se javlja kod angine pektoris. Anginozni bol traje od nekoliko do desetak minuta dok u slučaju infarkta bol traje sat ili duže.

Kod velikog broja bolesnika bol je provociran: fizičkim naporom, emocionalnim stresom, obilnim obrokom, hladnoćom ili promenama meteoroloskih uslova. U velikom broju slučajeva ne postoji jasan razlog zašto je infarkt nastao kao ni naznaka da će on nastati.

Kako možete pomoći osobi koja je pred Vama doživela infarkt?

Najvažnije je ne stvarati paniku već reagovati brzo i pozvati hitnu pomoć ili pacijenta prebaciti do najbliže koronarne jedinice. Dok se čeka na medicinsku pomoć pacijenta treba postaviti da leži na leđima na tvrdoj podlozi. Proveriti da li u ustima ima protezu ili zaloaj i ukoliko ih ima, izvaditi; Vrštiti masažu srca i davati veštačko disnje usta na usta. Veštačko disanje se daje tako što se pacijentu zatvori nos, maramicom pokriju usta, naša usta priljubimo uz pacijentova i brzo uduvamo vazduh, sačekamo da pacijent vazduh spontano izdahne. Postupak se ponavlja 15-tak puta u minuti. Masaža srca se vrši 70-80 puta u minuti. Veštačko disanje i masaža srca su jako važni postupci jer ukoliko pacijent ne diše pet minuta ili duže dolazi do nepovratnog oštećenja mozga kao i drugih promena. Važno je napomenuti da nitroglicerin lingualete (tabletice koje se stavljaju ispod jezika), koji se inače koristi za otklanjanje bola kod napada angine, ne otklanja bol i u slučaju infarkta.

Šta se dešava po dolasku pacijenta u koronarnu jedinicu?

Po dolasku pacijenta u koronarnu jedinicu tim lekara će proceniti njegovo stanje. Pacijentu se daje injekcija leka protiv bolova, radi se EKG, meri se krvni pritisak, slušaju srce i pluća. Lekar će odlučiti da li će pacijentu dati fibrinolitik (lek koji razgrađuje ugrušak), antikoagulas tj lek protiv zgrušavanja krvi kao i bilo koji drugi lek koji je primeren težini bolesti i stanju pacijenta. Pacijentu se obavezno rade i analize krvi. Nivo šećera u krvi je u akutnom infarktu miokarda povećan, povećan je broj leukocita, sedimentacija je uredna ali se 6-7 dana nakon infarkta raste, povećana je vrednost nekih enzima.

Komentari