Korekcija terapije srčanim bolesnicima u toku leta

korekcija terapije

Da li je srčanim bolesnicima u toku leta neophodna korekcija terapije? Kako se ponašati na godišnjem odmoru bilo da ga provodite na moru, planini ili banji?

Bilo kakvi ekstremni uslovi nikako ne pogoduju hroničnim bolesnicima. Najugroženiji su srčani bolesnici i to pri temperaturama iznad 30C, odnosno kad vlažnost vazduha pređe 70%. Termoregulacioni sistem pokušava da rashladi organizam, što predstavlja dodatni napor za kardiovaskularni sistem.

autor: dr Stanimir Elez, spec. interne medicine, supspec. kardiolog, DZ Novi Beograd


Na visokim temperaturama se krvni sudovi šire što dovodi do obaranja krvnog pritiska, i može biti praćeno nesvesticama, vrtoglavicama, pa čak i krizama svesti i infarktima. Prekomerno izlaganje toploti dovodi do redistribucije krvi i preraspodele kako iz centralne cirkulacije u perifernu, tako i iz obolelih u zdrave segmente srca. Ovo širenje krvnih sudova nije ravnomerno. Budući da se oštećeni krvni sudovi slabije šire segmenti srca koji su i inače lošije prokrvljeni, ostaju bez ionako nedovoljne snabdevenosti krvlju.

Da li je potrebna korekcija terapije?

Vrlo je važno obaviti kontrolni pregled pred nastupajuću letnju sezonu kako bi se po potrebi izvršila korekcija terapije tj terapija revidirala. Ovo se naročito odnosi na pacijente koji uzimaju diuretike i tzv. kalcijumske antagoniste koje bi u principu trebalo smanjiti.

Naime, kako je pomenuto, krvne sudove širi s jedne strane sam organizam radi termoregulacije, i s druge strane lekovi tipa kalcijumskih antagonista (Verapamil, Amlodipin, Lercanil i dr.) i drugih vazodilatatora koje propisuju i urolozi, neurolozi i vaskularni hirurzi (npr. Monizol, Alfapres, Trental, Redrgin, Cinerizin, Tamsol). Što se diuretika tiče (Lasix, Diunorm, Indapamid i sl), oni se mogu redukovati zbog očekivanog gubitka tečnosti znojenjem.

Ukoliko se planira odlazak u još toplije krajeve, treba imati na umu da se najviše srčanih infarkta dogodi u prva 4 dana letovanja, pa je neka vrsta adaptacije neophodna. Tu je od presudnog značaja izbegavanje većih fizičkih napora i boravka na suncu u periodu od 10 do 17h.

Pored redovnog uzimanja preporučene terapije, mora se voditi računa o ishrani i unosu tečnosti. Preporučuje se unos najmanje 2 litra tečnosti i ishrana bazirana na svežem voću i povrću i barenoj hrani. „Teška i masna“ hrana povećava crikulaciju u digestivnom traktu, a „krade“ je iz srčane cirkulacije, što je praktično analogno fizičkom naporu. Alkohol, kafa i slatki napici se ne preporučuju.

Preporučuju se lagane jutarnje i večernje šetnje. Oprez je vezan i za upotrebu klima uređaja- razlika u temperaturi između klimatizovane prostorije i spoljašnje sredine ne sme biti veća od 7C.

Umesto zaključka, odgovori na najčešća pitanja:

Koliko se izlagati suncu? U zavisnosti od težine srčanog oboljenja, može se provesti na suncu od 15 min do pola sata, pre podne do 10h i posle podne nakon 17h i to, ne izlagati se suncu direktno, već koristiti tzv. „šarenu hladovinu“.

Koliko se kupati? Pre plivanja je neophodno nakvasiti se vodom kako bi se telo postepeno rashladilo. Pri naglom hlađenju periferije dolazi do centralizacije krvotoka i opterećenja srca kao pumpe, veće potrošnje energije, čime može biti provociran anginozni bol ili infarkt. Veća opreznost je neophodna što je veća razlika između temperature vode i vazduha. Što se tiče dužine plivanja– i ovo zavisi od težine srčanog oboljenja, a uvek je dobra orjentacija ranije urađen test opterećenja (kod operisanih srčanih bolesnika i kod onih sa stentovima u toku banjskog lečenja obično se izvodi procena koronarne rezerve hodom na traci). Oni pacijenti koji nemaju urađenu procenu, ukoliko se mogu popeti na 4. sprat običnim hodom bez tegoba, smatra se da imaju solidnu koronarnu rezervu.

Sve ovo primenjivo je i na pacijente koji se odlučuju za planinski turizam. Kod njih je specifično da je na visokim planinama parcijalni pritisak kiseonika niži, samim tim i slabija doprema kiseonika tkivima, tako da lakše mogu nastupiti srčane tegobe. Ukoliko se pojave, treba se odmarati i usporiti tempo, a ako se javi bol u grudima, javiti se lekaru.

Iako sve pomenuto predstavlja takozvani „meteorološki stres“ koji može dovesti do pogoršanja opšteg stanja kod srčanih bolesnika, statistički podaci ipak ukazuju da je smrtnost veća u periodu od oktobra do maja nego tokom letnjih meseci.

Komentari

Podeli