Modrice

Modrice nas prate od najranijeg detinjstva kada se sa prvim koracima dešavaju i prvi padovi i udarci i tokom života su uobičajena pojava. Ukoliko se, međutim, modrice javljaju često i bez očitog razloga, treba posetiti lekara.

Druga imena za modrice su i masnice, podlivi, hematomi, šljive. Predstavljaju kožne promene, najčešće plavičaste boje koje najčešće nastaju usled udarca ili dejstva neke druge mehaničke trauma. Dolazi do nagnječenja mišićnih vlakana i vezivnog tkiva pa pucaju kapilari iz kojih se krv izliva ispod kože. Nastaju najpre crvenkaste modrice koje kasnije menjaju boju od plave do zelene i žute. Za boju modrice odgovoran je hemoglobin, pigment koji je sastavni deo krvi. Hemoglobin je protein u čijem sastavu se nalazi gvožđe i važan je u prenosu kiseonika kroz organizam. Modrice su bolne na dodir.

Modrice menjaju boju

Sveže modrice imaju crvenu boju ali, kako okolna tkiva resorbuju hemoglobin koji je izašao iz cirkulacije kao i kako se on vremenom razgrađuje, i modrice menjaju boju. Nakon jednog do dva dana modrica poprima karakterističnu plavo zelenu boju. Vremenom, kako se hemoglobin resorbuje od strane okolnih tkiva, modrica se smanjuje i poprima zelenkastu i na kraju žućkastu boju. Kod malih modrica ovaj prelaz do žućkaste boje najčešće se i ne vidi. Po boji modrice može se zaključiti da li je neko krvarenje sveže odnosno, da li je nastupilo pre nekoliko sati, dan-dva ili, više dana. Modrice su vidljivije kod osoba svetle puti.

ModriceUzroci nastanka modrica su različiti

U većini slučajeva modrica nastaje kao posledica mehaničke trauma ali osim udarca, ogrebotine i nagnječenja modrice mogu nastati i nakon pucanja vena i, spontano bez nekog očitog razloga. Spontano modrice nastaju usled slabosti zida kapilara, kada dolazi do njihove rupture i isticanja krvi. Takođe, spontano stvaranje modrica može nastati usled poremećaja u broju i funkciji trombocita (krvnih pločica), kao i na nivou sistema za zgrušavanje krvi.

U slučaju da modrice nastaju spontano, treba se javiti lekaru koji će dalje preduzeti neophodne dijagnostičke postupke. Ako rezultati analiza pokažu da nema poremećaja na nivou trombocita niti poremećaja faktora zgrušavanja krvi, povećana sklonost ka stvaranju modrica nije razlog za zabrinutost. To je više kozmetički problem jer estetski može biti manje prihvatljiv, ali u medicinskom pogledu nema većeg značaja.

ModriceSklonost nastanku modrica

Sklonost nastanku modrica pripisuje se manjku elastina i kolagena u zidu krvnog suda pa je on krt i puca na najmanji dodir. Ovaj manjak može biti genetski uslovljen, pa imamo ljude koji su prirodno skloni nastanku modrica, takođe, starenjem se normalno, nivo elastičnih vlakana smanjuje pa su stariji ljudi skloni nastanku modrica. Dugotrajna terapija kortikosteroidima povećava sklonost nastanku modrica.

Modrice koje su uzrokovane poremećajem broja i funkcije trombocita ili faktora zgrušavanja nisu bezopasne. Ovi poremećaji mogu nastati u sklopu neke teže sistemske ili maligne bolesti, čak i leukemije. U tim slučajevima postoji mogućnost da se krvarenje desi i u nekom drugom organu, odnosno krvarenje ne mora da bude samo potkožno.

Krvarenja su moguća u digestivnom traktu što se manifestuje promenom boje stolice, ili pojavom tragova sveže krvi u stolici. Takođe, može doći do učestalih krvarenja iz nosa, do pojave krvi u sadržaju koji se povraća ili iskašljava, pojave krvi u mokraći kao i produženog menstrualnog krvarenja kod žena. Sve ovo, znaci su koji zabrinjavaju i zahtevaju što raniju lekarsku obradu. Poremećaji faktora zgrušavanja su ređi i najčešće su naslednog karaktera. Takođe, postoje i neki lekovi kao i dodaci ishrani koji mogu uzrokovati produženo krvarenje, pa i na to treba obratiti pažnju.

Kada se javiti lekaru

Ukoliko primetite nešto neobično odnosno, odjednom se pojavi više hematoma na telu ili ukoliko hematomi ne nastaju kao posledica udarca već spontano, trebalo bi potražiti pomoć lekara. Bilo bi dobro, obratiti se lekaru i ukoliko modrice nastaju usled vrlo blagog udarca ili jačeg pritiska. Lekar će vas uputiti da uradite analizu krvi iz koje će se videti imate li dovoljno trombocita, da li je njihova funkcija uredna.

Takođe, iz analize će se videti i da li je funkcija faktora zgrušavanja adekvatna. Ukoliko su nalazi uredni isključuje se poremećaj na nivou krvi i može se pretpostaviti da modrice nastaju usled slabosti zida krvnog suda. Nikada ne možete znati šta je uzrok spontanog stvaranja modrica i upravo zato, kada je njihovo pojavljivanje često, treba se obratiti lekaru. Moguće je da zajedno postoje i poremećaj na nivou trombocita i slabost zida krvnog suda, a to zahteva lečenja.

Proširene vene se često doživljavaju samo kao estetski problem pa se sa njihovim lečenje započinje tek kada postanu jako izražene i uzrokuju bol i težinu u nogama. Oko 6 puta su češće kod žena nego kod muškaraca i dominantna je genetska predispozicija. Može se reći da proširene vene predstavljaju i kliničku manifestaciju slabosti vezivnog tkiva, a pridružuju joj se najmanje 2 ali često i više bolesti ove grupe (spušten svod stopala, preponske kile, prošireni kapilari i crveno lice…)

Proširene vene su zastupljene kod 50-80% odraslog stanovništva. Dijagnozu postavlja lekar na osnovu pregleda i potrebnih nalaza kao što je color Doppler vena nogu. Ukoliko color Doppler ne pruži kompletan odgovor, pribegava se drugim radiološkim metodama dijagnostike.

Za olakšavanje tegoba poput težine i bola u nogama, možete koristiti neki od preprata koje možete kupiti u apotekama.

Komentari

Podeli