O slomljenom srcu su i ranije pisali pesnici, međutim lekari su utvrdili da proživljene emotivne traume mogu imati negativan efekat na srce i oštetiti ga fizički. To se zove stres kardiomiopatija ili sindrom slomljenog srca, a Japanci su ga opisali kao Takotsubo kardiomiopatija (jer na ultrazvučnom pregledu leva komora ima izgled lonca koji Japanci koriste).
Traume kao što su prirodne katastrofe, razvod, raskid duge veze ili smrt partnera, deteta, roditelja, prijatelja, porodično nasilje, finanasijski problemi, izopštenost iz društva, zastrašujuća lekarska dijagnoza, saobraćajna nesreća, fizički stres ili čak dobra vest, mogu negativno delovati na srce – izazvati srčani udar ili poremećaje srčanog ritma.
U našem narodu se kaže da je neko „umro od tuge“ ili mu je „prepuklo srce od žalosti.“ U takvim situacijama dolazi do spazma koronarnih arterija, poremećaja mikorocirkulacije i ekstremnog lučenja hormona stresa adrenalina i noradrenalina koji deluju toksično na srčani mišić i mogu ga zaustaviti. Kada je srce preplavljeno ovim hormonima, leva komora ne može da se pravilno steže i ubacuje krv u aortu.
Reakcija na intenzivan emotivni stres može da liči na srčani udar (infarkt) jer su simptomi slični – osobe se žale na stezanje, jak bol u grudima, slabost, vrtoglavicu, omaglicu, mučninu, otežano disanje jer je smanjena sposobnost srca da pumpa krv, nepravilan srčani rad.
Dok srčani udar nastaje zbog začepljenja krvnog suda i njegovo oštećenje je nepovratno, kod stresa se to ne dešava već nastaje privremeno slabljenje srčanog mišića zbog predoziranja hormonima, ali se srce može potpuno oporaviti.
Jačina ovog sindroma varira od laganog, koji potraje nekoliko dana i srce se vraća u normalan rad, do smrtonosnog (u 1% slučajeva) ako otežan rad srca potraje duže pa dođe do kardiogenog šoka.
Ovaj sindrom se češće dešava kod žena, najčešće u postmenopauzi, iako ima i mladih osoba, a većina je pre toga bila zdrava. Smatra se da su žene manje otporne od muškaraca na uticaj hormona koji se u stresnim situacijama pojačano stvaraju.
Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom koji nam daje podatke o nekoj fizičkoj ili emotivnoj traumi, žali se na bol u grudima, na EKG-u postoje promene koje liče na srčani udar, u laboratoriji su blago do umereno povišeni enzimi koji ukazuju na nekrozu miokarda, ultrazvučnim pregledom srca se vidi poremećaj kontraktilnosti segmenata leve komore karakterističan za ovu kardiomiopatiju, na koronarografiji nema promena na arterijama ili su one vrlo diskretne, magne-tna rezonanca srca pokazuje eventualnu redukciju funkcije leve komore.
Terapija je simptomatska, a lekovi se daju kod komplikacija kao što su srčano popuštanje, kardiogeni šok, opasni poremećaji ritma, tromb u levoj komori (Cardiopirin, heparin, ACE inhibitori, beta blokatori) kraći period. Naravno, pomoć psihologa je takođe poželjna u prevazilaženju stresnih životnih situacija.
Lečenje sindroma slomljenog srca je uspešno ako se osoba javi na vreme i ako se postavi prava dijagnoza jer se srce vraća u normalno stanje i potpuno oporavlja u roku od 2-4 nedelje, pacijent je bez tegoba, a ultrazvučni nalaz srca se normalizuje.
napisala:Dr Vranić Sonja, spec. interne medicine,DZ „Vizim“, Knez Miletina 36, Call center: (011) 339 0000
