Ugrađen je stent, kako dalje…

Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok smrtnosti u Srbiji. Prema najnovijim istraživanjima 52% pacijenata sa akutnim infarktom miokarda dobije neki vid reperfuzione terapije. Oko 30% dobije trombolitičku terapiju, kod oko 22% se izvrši balon dilatacija sa ugradnjom stenta a čak 48% pacijenata ne dobije reperfuzionu terapiju. U akutnom infarktu miokarda, ako se u prvih 2 do 6 časova, a maksimalno 12 sati po nastanku ishemije, primeni urgentna koronarna intervencija, uspostaviće se cirkulacija i sprečiti nekroza miokarda. Na taj način se izbegavaju komplikacije infarkta miokarda i poboljšava prognoza.

U avgustu ove godine Srbija je pristupila programu „Stent for life“. Članice ovog programa pored Srbije su i: Španija, Francuska, Grčka, Turska i Bugarska. Cilj je da se poveća dostupnost reperfuzione terapije pacijentima sa akutnim infarktom miokarda, kako bi se smanjila stopa umiranja i poboljšala prognoza. Pod reperfuzionom terapijom podrazumeva se terapija koja dovodi do otvaranja zapušenog krvnog suda u što kraćem vremenskom periodu od nastanka infarkta.

Šta su stentovi?

Stentovi su elastični mrežasti cilindri, koji su fabrički postavljeni na balon. Napravljeni su od specijalne vrste čelika i ne rđaju. Osobe kojima je stent ugrađen slobodno mogu da prolaze kroz uređaje za detekciju metala (npr na aerodromima..).
Stentovi se postavljaju tako što se prvo se napravi mali ulaz kroz butnu arteriju, kroz koju se ubacuje, prvo, vodič-žica, a kasnije i ona na kojoj se nalaziti stent. Stent se precizno postavlja u područje suženja ili otvorenog zapušenja arterije. Naduvavanjem balona mrežasti cilindar se proširi, potiskuje aterosklerozni plak i ostaje utisnut u unutrašnji zid arterije. Lumen krvnog suda vraća na normalu pa samim tim i snabedvanje tog područja kiseonikom i hranjivim materijama. Postavljen stent služi da arteriju drži otvorenom.

Da li postoji više vrsti stentova?

Postoji više vrsta stentova. U našoj zemlji se uglavnom koriste obični metalni stentovi a ređe oni koji su obloženi lekom. I jedna i druga vrsta imaju svoje dobre i loše strane. Posle ugradnje i jednog i drugog stenta neophodno je uzimati dvostruku antiagregacionu terapiju ali se dužina terapije razlikuje. Pacijenti kojima je ugrađen običan metalni stent uzimaju terapiju 3 – 6 meseci od ugradnje dok pacijenti sa ugrađenim stentom koji je obložen lekom ovu terapiju uzimaju 9 -12 meseci. Pošto su aspirin i lek koji se koristi za razređivanje krvi standardni deo terapije ovi pacijenti ne smeju da budu podvrgnuti ni najbezazlenijim intervencijama kakva je na primer vađenje zuba.

Da li je moguće zatvaranje krvnog suda na mestu gde je stent ugrađen?

Kod nekih bolesnika posle postavljanja stenta dolazi do ponovnog urastanja tkiva kroz mrežicu i zatvaranja krvnog suda. Ovaj proces se naziva restenoza. Ređe se dešava kod stenta sa lekom (iznosi svega 4%). Ova vrsta stenta namenjena je dijabetičarima i komplikovanijim bolesnicima. Kod bolesnika kojima je ugrađen stent sa lekom može posle nekoliko meseci da dođe do suženja na mestima izlaska i ulaska u stent, jer na ovim mestima često nema dovoljne količine leka.

Komentari

1
2
Podeli