Gvožđe, značaj i ispitivanje statusa u organizmu

gvožđe

Gvožđe je najvažniji mikroelement, koji je uključen u mnoge metaboličke procese. Homeostaza gvožđa u organizmu je bitan uslov za zdravlje ljudi, jer i nedostatak i preopterećenje imaju niz ozbiljnih posledica.

autor: mr ph. spec. Mirjana Balać


Osnovna funkcija gvožđa je da u sklopu hemoglobina učestvuje u transportu kiseonika do tkiva. Gvožđe je neophodno i za sintezu i funkciju mnogih enzima.

U organizmu odraslog čoveka gvožđe se nalazi u količini od oko 3,5 do 4,0 g. Najveći deo gvožđa, oko 65-75% nalazi se u hemoglobinu, oko 10% u mioglobinu i drugim proteinima i enzimima, a preostalih 20-25% deponovano je u jetri, slezini i koštanoj srži. Veoma mala količina (0-2 %) dostupna je u cirkulaciji za trenutno  korišćenje.

METABOLIZAM GVOŽĐA

Ishranom, dnevno se unese oko 10 – 20 mg gvožđa i to uglavnom preko mesa, žitarica i povrća od čega se apsorbuje oko 1 mg. Unos 1 mg gvožđa dovoljan je za muškarce i žene u postmenopauzi, dok kod žena u reproduktivnom periodu potrebe za gvožđem su povećane na 2 mg, kao i u periodu rasta, trudnoće i laktacije i iznose 3 – 4 mg. Količina gvožđa koja  se u toku dana unosi u ravnoteži je sa dnevnim gubitkom. U slučaju povećanih zahteva  za gvožđem povećava se apsorpcija iz hrane,  kako bi se održala ravnoteža između apsorpcije i gubitaka. Isto tako, apsorpciju stimuliše trudnoća, ubrzana eritropoeza usled anemije, hemoliza, hipoksija, krvarenja, a apsorpcija se smanjuje nakon unošenja neuobičajeno velike količine gvožđa (pri suplementaciji ili pri trovanju gvožđem).

RECIRKULACIJA GVOŽĐA IZ ERITROCITA 

Gvožđe koje se apsorbuje predstavlja samo deo gvožđa potrebnog za sintezu hema. Najveće potrebe za gvožđem zadovoljavaju se razgradnjom starih eritrocita (čiji je životni vek 120 dana). Dnevno se 0,8 % cirkulišućih eritrocita  razgradi i zameni novim. Ostareli eritrociti razgrađuju se pomoću tkivnih makrofaga i to prvenstveno u slezini. Na ovaj način, kontinuirano se reciklira gvožđe iz starih eritrocita u nove.

DEPONOVANJE GVOŽĐA

Gvožđe je mikroelement koji se unosi u minimalnim količinama i koga organizam strogo čuva. U tkivima se deponuje u obliku feritina i hemosiderina. Feritin je glavni oblik deponovanja, prisutan u svim ćelijama i predstavlja oblik koji može brzo da veže i oslobodi gvožđe u zavisnosti od potreba organizma. Sadržaj gvožđa u hemosiderinu je veći, ali je mobilizacija sporija. Oko trećina telesnih rezervi gvožđa deponovana je u jetri, jedna trećina u koštanoj srži, a ostatak u slezini i drugim tkivima.

IZLUČIVANJE GVOŽĐA

Gvožđe se iz organizma izlučuje putem creva, urinom i znojem. Proces izlučivanja gvožđa nije kontrolisan. Ukupan dnevni gubitak gvožđa je oko 1 mg, tako da apsorpcija i izlučivanje stoje u ravnoteži.

ISPITIVANJE STATUSA GVOŽĐA   

U cilju procene statusa gvožđa u organizmu koriste se parametri za procenu funkcionalnog gvožđa i parametri za procenu rezervi gvožđa.

Hematološka ispitivanja

Kompletna krvna slika obuhvata broj eritrocita po litru, koncentraciju hemoglobina, hematokrit i eritrocitne indekse.

Hematokrit i koncentracija hemoglobina su glavni testovi za detekciju anemija. Prema kriterijumima SZO anemija je prisutna kada koncentracija hemoglobina padne ispod 130 g/l kod muškaraca, 120 g/l kod žena (u reproduktivnom periodu) i 110 g/l kod trudnica. Koncentracija hemoglobina je brza, pogodna i jednostavna mera kapaciteta vezivanja kiseonika, ali zbog nedostatka specifičnosti, za procenu statusa gvožđa neophodna je primena dodatnih testova.

Serumsko gvožđe

Referentne vrednosti kreću se od 9 do 27 µmol/l (zavisi od metode). Vrednost serumskog gvožđa dobar je indikator blagog nedostatka gvožđa. Dijagnostički značaj ograničavaju velike individualne razlike u toku dana, varijacije iz dana u dan i mala specifičnost testa. Vrednosti serumskog gvožđa uvek treba interpretirati zajedno sa ukupnim kapacitetom vezivanja gvožđa (TIBC) i saturacijom transferina.

Saturacija transferina (TS)

Koristan je parametar u razlikovanju najčešćih uzroka anemije, ali treba voditi računa pri interpretaciji rezultata zbog njegove velike dnevne varijacije i male specifičnosti. Referentne vrednosti kreću se u opsegu od 20 do 50 %.

Serumski feritin

Serumski feritin se dosta koristi kao rutinski test za određivanje zaliha gvožđa, osetljiv je i pouzdan parametar. Njegove vrednosti u serumu ukazuju na nedostatak gvožđa u ranom stadijumu, ali ne ukazuju na težinu nedostatka. Takođe, povećanje serumskog feritina može biti prvi pokazatelj opterećenja gvožđem, pre nego što se pojave znaci i simptomi hemohromatoze. Feritin je pozitivan reaktant akutne faze, pa vrednosti mogu biti povećane kod različitih zapaljenskih procesa.

Transferinski receptori u serumu (sTfR)    

Transferinski receptor u serumu, koristi se za procenu statusa gvožđa kod male dece, adolescenata u toku naglog rasta, žena za vreme trudnoće i sportista, jer su kod njih, zbog povećanih potreba, rezerve obično smanjene. Kod žena u trudnoći vrednost sTfR raste sa gestacionim vremenom i vraća se na normalu 5 do 12 nedelja nakon porođaja.

U odnosu na koncentraciju feritina, koncentracija sTfR je specifičniji parameter, sTfR nema osobine reaktanta akutne faze i zajedno sa feritinom predstavlja najvažniji parameter u proceni ranog nedostatka gvožđa.

Prevencija i terapija anemije usled nedostatka gvožđa

Preparati gvožđa se koriste u prevenciji i lečenju anemije uzrokovane nedostatkom gvožđa. Prevencija se preporučuje u stanjima povećanih potreba za gvožđem: u trudnoći, dojenju, kod operativnih zahvata, neodgovarajuće ishrane, povećane potrebe u dece…U lečenju anemije se koriste oralni ili parenteralni preparati gvožđa. Parenteralni preparati pored rizka od alergijskih reakcija nose i rizik od opterećenja gvožđem i oksidativnog stresa. Zbog toga se prednost u terapiji daje oralnim preparatima.

Oralni preparati se često slabo resorbuju i izazivaju neželjena dejstva – mučninu, bol u želucu, abdominalne grčeve, zatvor ili dijareju.

Novinu predstavljaju preparati lipozomalnog i sukrozomalnog gvožđa koji omogućavaju bolju resorpciju i efikasnost od konvencionalnih preparata uz izbegavanje gastrointestinalnih neželjenih efekata. Gvožđe je u ovim preparatima obavijeno fosfolipdnim dvoslojem (lipozomom) i ne dolazi u direktan kontakt sa mukozom digestivnog trakta. Sukrozomalno gvožđe podrazumeva dodatno unapređenu lipozomalnu tehnologiju, gde je lipozom obavijen slojem estara sukroze i masnih kiselina, što dodatno poboljšava resorpciju.

Komentari