Saveti za prevazilaženje umora i iscrpljenosti

Umor je prateća, normalna pojava svake naše aktivnosti. Može se opisati kao stanje iscrpljenosti i smanjene sposobnosti za mentalni ili fizički rad. Pojačan osećaj umora može nastati usled stresa, loših životnih navika, jednoličnog i napornog posla. Jednostavan način za prevazilaženje umora je dovoljno dug i kvalitetan odmor.

Iako je umor nezaobilazan deo života, o mehanizmima nastanka još uvek postoje brojne nedoumice. Po jednoj od teorija, umor nastaje kao posledica nakupljanja produkata metabolizma (na primer mlečne kiseline u mišićima), potrošnje kiseonika i zaliha hranjivih materija. Novija istraživanja ukazuju da je ipak, za umor odgovoran centralni nervni sistem. Smatra se da do umora dolazi usled promene u delovima mozga koji ragulišu moždanu aktivnost a samim tim i funkcionalno stanje čitavog organizma.

KAKO SE PREPOZNAJE UMOR?

Umor se prepoznaje po subjektivnim i objektivnim znacima. Subjektivni su smanjena koncentracija i motivacija, neraspoloženje, razdražljivost, osećaj slabosti i pospanosti. Objektivni znaci su kvalitativno i kvantitativno smanjenje radnog učinka, spontani prekidi rada u cilju odmora i poremećaj koordinacije  pokreta. U zavisnosti od vrste posla koji se obavlja umor često delimo na psihički (nastaje  usled obavljanja nekog intelektualnog rada) i fizički (posledica je fizičkih napora). Ova podela umora je vrlo nespretna i bolje je umor posmatrati kao akutni (kada nastaje neposredno  posle nekog posla) ili hronični (posledica je akumulacije umora tokom dužeg perioda i stalnog opterećenja).

Posebna vrsta umora kada je uzrok u pitanju, je  usled trajne izloženosti stresu. Ovu vrstu umora  naučnici nazivaju i adrenalinski umor, po hormonu adrenalinu koj se u stresnim situacijama pojačano luči.

UZROCI UMORA

Kratkotrajan umor, nastao neposredno nakon telesne ili intelektualne opterećenosti, normalna je pojava. Oraganizam se na ovaj naačin štiti od opterećenja koje prevazilazi naše mogućnosti  i negativnih efekata koji bi mogli nastati. Kod osoba kod kojih je osećaj umora stalno prisutan, uzrok treba tražiti u fizičkoj bolesti ili duševnom poremećaju. Važno je pažljivo uzeti anamnezu i uraditi pregled kako bi se detektovale ili isključile bolesti koje bi mogle biti uzrok umora. Prevazilaženje umora i iscrpljenostiNa primer, neke endokrinološke bolesti poput dijabetesa i bolesti štitaste žlezde, bolesti bubrega, srca i jetre praćene su umorom. Umor se javlja i u slučaju mnogih zaraznih bolesti kao što je infekcija HIV-om, Epstein-Barr  virusom itd. Umor može biti posledica nedovoljne ili nepravilne ishrane koja je siromašna mineralima i vitaminima (gvožđe, cink, vitamini B gripe, E vitamin itd) ali i simptom depresije i drugih duševnih bolesti što zahteva psihijatrijsko lečenje.

ŠTA POMAŽE?

Najbolji način da se oslobodimo umora je kvalitetan i dovoljno dug san. Prosečno bi trebalo  spavati 7-8 sati. Osim sna, od pomoći su i kratkotrajni odmori u toku posla kao i između odre­đenih aktivnosti. Vrsta i način odmora zavisi i od posla koji je doveo do umora. Nakon fizičkog rada, potreban je pasivan odmor: sedenje, ležanje ili spavanje, dok se kod intelektualnog preporučuje aktivni odmor: šetnja, razgibavanje, lagana sportska aktivnost.

Ako umor traje duže od pola godine, i uzrok nije utvrđen, može se raditi o sindromu hroničnog umora. Ovo stanje može potpuno da onesposobi osobu, čak i njene uobičajene dnevne aktivnosti  se dovode u pitanje. Umor mogu pratiti i nesvestica, opšta slabost, bolovi u telu, nizak pritisak,  potištenost, neraspoloženje. Neki pacijenti imaju blago povišenu temperaturu, osećaj trnjenja u nogama i rukama. U lečenju hroničnog umora nepoznatog porekla, delotvorni su psihoterapija i fizička aktivnost. Umor je posledica pa su definisanje uzroka i njegovo uklanjanje način da se umor savlada.

08 Umor (3)UMOR I POSAO

Iako statistike pokazuju da je radna produktivnost veća kada je radno vreme kraće, ipak radimo sve duže. Produžavanje radnog vremena ne samo da je potencijalno štetno po zdravlje i umanjuje kvalitet života zaposlenog već je pitanje koliko doprinosi unapređenju posla. U iščekivanju skraćenja radnog vremena korisno je podsetiti se šta utiče na ublažavanje umora: pravilna ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje kafe, alkohola i duvana. Od velikog značaja su dobro raspoloženje i vedriji pogled na život, čime se dodatno jača organizam u borbi sa stresom i velikim psihofizičkim naporima.

STIMULANSI IPAK NE!

U otklanjanju umora i poboljšanju radne sposobnosti, ponekad se koriste razni stimulansi. Najčešće i najšire su primenjivani kofein i tein koji u malim količinama mogu imati pozitivan učinak, dok u većim predstavljaju opasnost za zdravlje. Stimulanse iz grupe simpatomimetika (amfetamin na primer), ne treba koristiti. Isto je i sa lekovima iz grupe hipnotika (lekovi za spavanje) kao i sa sedativima (lekovi za umirenje). Lekove treba koristiti isključivo u kosultaciji sa lekarom.

Komentari