Bolesti prljavih ruku

Bolesti koje se mogu preneti prljavim rukama su žutica, razni virusni prolivi, dizenterija, amebna dizenterija, putnička dijareja i sl. To su crevne bolesti, koje uglavnom nastupaju naglo, sa povišenom temperaturom, bolovima u stomaku, povraćanjem, dijarejom… Najefikasniji način zaštite od ovih oboljenja je redovno održavanje higijene ruku, izbegavanje konzumiranja vode i hrane sumnjivog porekla. Ove navike kod dece treba stvarati još od malih nogu.

Jedan od najjeftinijih i najefikasnijih načina da se spreči širenje nekih zaraznih oboljenja je redovno pranje ruku. Nova školska godina je počela, a prenošenje štetnih mikroorganizama najfrekventnije je u predškolskom uzrastu i osnovnoj školi. Imajući to u vidu, Ministarstva zdravlja mnogih zemalja aktivno sprovode kampanje po školama i mestima gde je velika frekvenca ljudi (aerodromi, domovi zdravlja…), koje imaju za cilj da skrenu pažnju ljudi na značaj higijene ruku. Prljavim rukama prenose se mnogi virusi, bakterije, paraziti. Bolesti koje se mogu preneti prljavim rukama su žutica, razni virusni prolivi, dizenterija, amebna dizenterija, putnička dijareja, poliomijelitis…

Bolest se prenosi tako što oboleli ili kliconoša nakon mokrenja ili defekacije prljavim rukama dodiruje predmete ili hranu ili se rukuje sa drugim osobama, a one zatim svojim rukama dodiruju usta, nos, oči. Nekada put prenosa može biti i zagađena hrana ili voda.

To su uglavnom crevne bolesti koje često nastupaju naglo, sa povišenom temperaturom, bolovima u stomaku, povraćanjem, dijarejom… Stolice su vodenaste, nekad sa prisustvom krvi i sluzi. Kod ovih oboljenja gubi se dosta elektrolita i tečnosti pa je važno nadoknaditi taj gubitak da ne bi došlo do dehidratacije. O tome naročito treba voditi računa kod dece i starijih kod kojih znatno lakše može nastupiti dehidratacija.

Žutica

Žutica je zarazna bolest koja se povremeno javlja u vidu epidemije, ili je konstantno prisutna u nekim krajevima gde su loši higijenski uslovi. Uzročnik je virus Hepatitistipa A (ili tipa E koji je blaži) koji inficira ćelije jetre i izaziva zapaljenje. Virus se izlučuje stolicom, a najčešće se prenosi zagađenom vodom ili hranom. Blaga manifestacija bolesti obično se brzo razreši bez neke specijalne terapije, spontano, i ne ostavlja trajna oštećenja na jetri. Najčešće se javlja kod dece između 5 i 15 godina, dok  stariji obično imaju imunitet jer su nekad bili u dodiru sa ovim virusom. Bolest počinje malaksalošću, bolom u mišićima, mučninom, gađenjem, povraćanjem, gubitkom apetita, svetlom stolicom i tamnom bojom urina. Zatim se javlja žutilo na beonjačama, pa na koži. Simptomi obično traju nedelju do dve dana a nekad i do četiri nedelje. Može takođe da se desi da se simptomi i ne razviju. Oporavak traje do dva meseca i kada nestanu simptomi i laboratorijske analize potvrde dobre rezultate, može se reći da je bolest izlečena, a stečeni imunitet doživotan.

Danas postoje vakcine koje, ukoliko je neko bio izložen virusu, mogu da spreče razvoj infekcije. Zato je važno da u slučajevima ukoliko ste boravili u prostoru gde je neko inficiran tim virusom, ili ste jeli hranu u restoranu gde je prijavljeno da su se ljudi zarazili, i sličnim situacijama obavestite Vašeg lekara i porazgovarate sa njim o mogućnosti da primite vakcinu.

Retki slučajevi završe se težom komplikacijom, odnosno oštećenjem jetre. Pod najvećim rizikom od komplikacije su osobe sa hroničnim bolestima jetre kao i starije osobe.

Virusni prolivi

Najčešći uzročnik virusnih proliva je Rotavirus. Bolest nastupa naglo uz povišenu temperaturu, mučninu, povraćanje i proliv, a sve je praćeno bolovima u stomaku i ubrzanom peristaltikom (pokretanjem) creva. Sve traje nekoliko dana, a prethodno obično nastupi upala gornjih disajnih puteva. Stolice su česte i vodenaste, pa je i u ovom stanju najvažnije nadoknaditi gubitak tečnosti i elektrolita, što je najhitnije kod dece i starijih osoba. U apotekama postoje i praškovi koji se rastvaraju u vodi za nadoknadu tečnosti i elektolita, ali o tome kako se oni upotrebljavaju i u kojim količinama treba se posavetovati sa lekarom.

Upotreba antibiotika ne dolazi u obzir u ovim stanjima, već se uzimaju lekovi za ublažavanje simptoma, tj. sniženje temperature, mučninu, bolove.

Dizenterija

Bolest se prenosi u najvećem broju slučajeva zaraženom hranom i prljavim rukama. Prenose je bakterije roda Schigellakoje se razmnožavaju u sluzokoži debelog creva i ulaze u bela krvna zrnca. Bolest počinje bolovima u stomaku, učestalim prolivima, temperaturom, jakim nagonom za pražnjenjem.

Najteži oblik dizenterije prenosi Schigella dizenteriae, kada se pored temperature, slabosti, povraćanja i bolova u stomaku, javljaju krvave i sluzave stolice i to do 50 stolica na dan.

Dijagnozu uspostavlja lekar na osnovu analize stolice. Prvi korak terapije je nadoknada tečnosti i elektrolita pa se obolelom infuziono primenjuje rastvor soli. Obično se terapija sastoji od antibiotika koji se primenjuje oko 5 dana. Antibiotik se uzima još par dana nakon što prestanu prolivi. Ne smeju se davati lekovi koji sprečavaju kontrakciju mišića creva odnosno lekovi koji zaustavljaju proliv.

Uz svu terapiju pacijent je na dijeti (pirinač, tečnost…) a nakon poboljšanja zdravstvenog stanja i normalizacije stolice postepeno se unose i druge namirnice. Pacijent treba da leži u izolaciji kako ne bi preneo bolest na druge osobe, a nakon izlečenja prostoriju gde je ležao treba dezinfikovati.

Amebna dizenterija

Ova zarazna bolest nastaje kada u organizam dospe parazitEntamoeba histolityca. Ova ameba se stolicom izbacuje iz organizma u cističnom obliku koji ako dodirom zaraženih ruku dospe u hranu, vodu i sl., može da zarazi drugu osobu. Tok bolesti može da bude lakši i tada traje do par meseci a odlikuje ga bol u stomaku, temperatura, slabost, nadutost, sluzasti i krvavi prolivi kašastog oblika, 4-5 puta dnevno. Često bolest prelazi u hroničan tok kada se oboljenje s vremena na vreme „vraća”. Komplikovanije forme ređe nastupaju i to u vidu ulceracije sluzokože creva, što može biti i fatalno u malom broju slučajeva. Sa druge strane, ukoliko parazit dospe do organa, odnosno jetre, pluća, mozga, kože, može da izazove akutna zapaljenja i apscese jetre, upalu pluća, gnojni pleuritis i sl.

Najčešće zaraze dešavaju se u tropskim predelima kada se parazit prenese preko zaražene vode, nedovoljno opranog voća, povrća i sl. Pri uspostavljanju dijagnoze, obično se pacijent pita da li je boravio u tim područjima (delovi Azijie, Afrike…), a analizom stolice potvrđuje se prisustvo ove vrste amebe u organizmu.

Terapija se sastoji od primene metronidazola i antiparazitika u zavisnosti od stadijuma bolesti, a nadoknada tečnosti i elektrolita preporučuje se kao i u prethodno opisanim slučajevima bolesti prljavih ruku.

Putnički prolivi

Putnički prolivi najčešće zadese putnike koji su osetljivi na promene mesta boravka, hrane, vode… Uzročnici su različite vrste bakterija i virusa, koje se unose u organizam preko prljavih ruku (kada kliconoše zaraze okolinu svojim prljavim rukama), odnosno zaražene (neprečišćene) vode, hrane, a najčešći uzročnik je bakterija Escherihia coli.

Simptomi su prolivi u kojima nema krvi, obično zelenkasto-žućkaste boje, neprijatnog mirisa, a mučnina i povraćanje može a i ne mora da se javi. Za razliku od prethodnih slučajeva, zaraženi obično nema povišenu temperaturu. Terapija se sastoji od nadoknade tečnosti i elektrolita kao i primene određenih antibiotika koje propisuje lekar.

Prevencija

Ono što svako može da uradi za sebe je da redovno održava higijenu, redovno pere ruke, a ukoliko putuje u druge krajeve, naročito tropske, svako bi trebalo da izbegava vodu koja nije flaširana, kao i konzumiranje povrća i voća koji nisu dobro oprani ili koji zahtevaju detaljnije pranje poput zelene salate, kupusa i sl.

Decu predškolskog uzrasta takođe treba dobro edukovati i stimulisati da redovno peru ruke, a mlađoj deci treba češće prati ruke budući da deca igrajući se često stavljaju igračke u usta. Ukoliko u blizini nema česme, ruke se mogu dezinfikovati vlažnim antibakterijskim maramicama ili antiseptičkim gelom. Antibakterijske maramice kupujte u apotekama. Kupujte one koje imaju sertifikatom potvrđeno antimikrobno dejstvo. Antibakterijske maramice i gelovi služe kao privremena pomoć kada u blizini nema mogućnosti da se ruke operu. U svakom slučaju važno je oprati ruke sapunom i vodom što je pre moguće.

Komentari

Next
Podeli