Bolesti prljavih ruku

Bolesti koje se mogu preneti prljavim rukama su žutica, razni virusni prolivi, dizenterija, amebna dizenterija, putnička dijareja i sl. To su crevne bolesti, koje uglavnom nastupaju naglo, sa povišenom temperaturom, bolovima u stomaku, povraćanjem, dijarejom… Najefikasniji način zaštite od ovih oboljenja je redovno održavanje higijene ruku, izbegavanje konzumiranja vode i hrane sumnjivog porekla. Ove navike kod dece treba stvarati još od malih nogu.

Jedan od najjeftinijih i najefikasnijih načina da se spreči širenje nekih zaraznih oboljenja je redovno pranje ruku. Nova školska godina je počela, a prenošenje štetnih mikroorganizama najfrekventnije je u predškolskom uzrastu i osnovnoj školi. Imajući to u vidu, Ministarstva zdravlja mnogih zemalja aktivno sprovode kampanje po školama i mestima gde je velika frekvenca ljudi (aerodromi, domovi zdravlja…), koje imaju za cilj da skrenu pažnju ljudi na značaj higijene ruku. Prljavim rukama prenose se mnogi virusi, bakterije, paraziti. Bolesti koje se mogu preneti prljavim rukama su žutica, razni virusni prolivi, dizenterija, amebna dizenterija, putnička dijareja, poliomijelitis…

Bolest se prenosi tako što oboleli ili kliconoša nakon mokrenja ili defekacije prljavim rukama dodiruje predmete ili hranu ili se rukuje sa drugim osobama, a one zatim svojim rukama dodiruju usta, nos, oči. Nekada put prenosa može biti i zagađena hrana ili voda.

To su uglavnom crevne bolesti koje često nastupaju naglo, sa povišenom temperaturom, bolovima u stomaku, povraćanjem, dijarejom… Stolice su vodenaste, nekad sa prisustvom krvi i sluzi. Kod ovih oboljenja gubi se dosta elektrolita i tečnosti pa je važno nadoknaditi taj gubitak da ne bi došlo do dehidratacije. O tome naročito treba voditi računa kod dece i starijih kod kojih znatno lakše može nastupiti dehidratacija.

Žutica

Žutica je zarazna bolest koja se povremeno javlja u vidu epidemije, ili je konstantno prisutna u nekim krajevima gde su loši higijenski uslovi. Uzročnik je virus Hepatitistipa A (ili tipa E koji je blaži) koji inficira ćelije jetre i izaziva zapaljenje. Virus se izlučuje stolicom, a najčešće se prenosi zagađenom vodom ili hranom. Blaga manifestacija bolesti obično se brzo razreši bez neke specijalne terapije, spontano, i ne ostavlja trajna oštećenja na jetri. Najčešće se javlja kod dece između 5 i 15 godina, dok  stariji obično imaju imunitet jer su nekad bili u dodiru sa ovim virusom. Bolest počinje malaksalošću, bolom u mišićima, mučninom, gađenjem, povraćanjem, gubitkom apetita, svetlom stolicom i tamnom bojom urina. Zatim se javlja žutilo na beonjačama, pa na koži. Simptomi obično traju nedelju do dve dana a nekad i do četiri nedelje. Može takođe da se desi da se simptomi i ne razviju. Oporavak traje do dva meseca i kada nestanu simptomi i laboratorijske analize potvrde dobre rezultate, može se reći da je bolest izlečena, a stečeni imunitet doživotan.

Danas postoje vakcine koje, ukoliko je neko bio izložen virusu, mogu da spreče razvoj infekcije. Zato je važno da u slučajevima ukoliko ste boravili u prostoru gde je neko inficiran tim virusom, ili ste jeli hranu u restoranu gde je prijavljeno da su se ljudi zarazili, i sličnim situacijama obavestite Vašeg lekara i porazgovarate sa njim o mogućnosti da primite vakcinu.

Retki slučajevi završe se težom komplikacijom, odnosno oštećenjem jetre. Pod najvećim rizikom od komplikacije su osobe sa hroničnim bolestima jetre kao i starije osobe.

Virusni prolivi

Najčešći uzročnik virusnih proliva je Rotavirus. Bolest nastupa naglo uz povišenu temperaturu, mučninu, povraćanje i proliv, a sve je praćeno bolovima u stomaku i ubrzanom peristaltikom (pokretanjem) creva. Sve traje nekoliko dana, a prethodno obično nastupi upala gornjih disajnih puteva. Stolice su česte i vodenaste, pa je i u ovom stanju najvažnije nadoknaditi gubitak tečnosti i elektrolita, što je najhitnije kod dece i starijih osoba. U apotekama postoje i praškovi koji se rastvaraju u vodi za nadoknadu tečnosti i elektolita, ali o tome kako se oni upotrebljavaju i u kojim količinama treba se posavetovati sa lekarom.

Upotreba antibiotika ne dolazi u obzir u ovim stanjima, već se uzimaju lekovi za ublažavanje simptoma, tj. sniženje temperature, mučninu, bolove.

Komentari

1
2
Podeli