Kod beba i male dece jedno je od glavnih pitanja i roditeljskih briga kako ono spava. Roditelji planiraju rutine pred spavanje, razmenjuju se saveti… Kako dete raste nekako pitanje spavanja dospeva u drugi plan. Tu je škola, sport, jezici, kompjuter, društvo, izlasci… Međutim, dovoljno kvalitetnog sna bitno je i kod starije dece i adolescenata.
Roditelji usmereni na uspeh u školi i mnogobrojne vanškolske aktivnosti često zaboravljaju da je san jednako važan za pravilan rast i razvoj deteta baš kao i zdrava ishrana i redovno vežbanje.
Nedovoljno sna dovodi do razdražljivosti
Spavanje ima značajnu ulogu u razvoju i sazrevanju mozga, ali i celog organizma. Tokom spavanja oslobađaju se hormoni potrebni za rast i sazrevanje. Za svakodnevno funkcionisanje deteta neophodno je dovoljno kvalitetnog sna. Nedovoljno sna dovodi do razdražljivosti, nervoze, čestih promena raspoloženja, slabijeg snalaženja u socijalnim situacijama. Premalo sna može se odraziti i na uspeh u školi kroz teškoće sa učenjem, probleme sa koncentracijom i usmeravanjem pažnje, hiperaktivnost. Dete može biti nepažljivo i hiperaktivno na času naprosto jer je pospano. Nezainteresovano i neaktivno jer je umorno. Nedovoljno sna utiče na metabolizam, što dovodi do povećanog unosa kalorija i zdravstvenih problema povezanih sa prekomernom težinom. Kod adolescenata može postojati i otežana kontrola emocija i impulsa. Umor se može odraziti na sposobnost donošenja odluka i brzinu reagovanja. Sve ovo može biti značajan faktor u razvoju rizičnih ponašanja karakterističnih za ovaj uzrast (zloupotreba psihoaktivnih supstanci na primer)
Koliko treba da spavaju osnovci?
Od deteta do deteta, naravno, varira neophodna količina sna. Istraživanja pokazuju da većina osnovaca spava u proseku oko 9 sati, a značajan procenat dece i manje od 8. Generalna je preporuka da je to bude između 10 i 12 sati. Dužina, takođe varira i od situacije u kojoj se dete nalazi. Ukoliko je pod povećanim psihofizičkim opterećenjem (serija napornih treninga, priprema za takmičenje, polazak u školu…) potrebno mu je više sna i odmora. Deca koja tokom radne nedelje manje spavaju noću to treba da nadoknade vikendom ili poslepodnevnim odmorom ukoliko je to moguće.
Koliko treba da spavaju srednjoškolci?
U ovom uzrastu detetu je potrebno između 8,5 i 10 sati spavanja. Istraživanja pokazuju da i srednjoškolci spavaju u proseku manje od preporuka i stvarnih potreba, oko 7 sati. Teško jutarnje buđenje ukazuje na nedovoljno sna uglavnom zbog prekasnog odlaska u krevet.
Kako pomoći detetu da dovoljno spava?
Što je dete starije teže ga je podstaći da ide na vreme na spavanje. Neophodno je zdrave navike u vezi spavanja negovati o najranijeg uzrasta. Odlazak na spavanje je nešto o čemu nema „velikih pregovora“ niti treba dopustiti beskonačno odlaganje. Rutina pred spavanje je možda najbolji način da dete zaspi na vreme i na taj način dobije dovoljno sna. Rutina koju osmislite, kod mlađeg deteta, može se sastojati npr. od kupanja, čitanja priče i maženja pred spavanje. Treba izbegavati aktivnosti koje razbuđuju. Rutina bi trebala da bude slična svako veče. Tokom vikenda, praznika ili raspusta, kada su deca odmornija, možete i da pomerite odlazak na spavanje nešto kasnije. Kod adolescenata razgovor o prethodnom danu ili o planovima za sledeći i dobra knjiga mogu biti kvalitetan uvod u spavanje. Neophodno je ograničiti internet, igrice ili TV pre odlaska na spavanje, a idealno bi bilo da se i ništa od toga ne nalazi u dečijoj sobi.
napisala: Dr Vesna Tepšić – Ostojić – psihijatar
