Sekretorni otitis kod dece

Sekretorni otitis medija (SOM) je bolest nepoznatog uzroka, veoma česta kod dece. U najvećem broju slučajeva se javlja kod dece predškolskog uzrasta. Osnovni simptom je nagluvost ili oslabljen sluh.

autor: dr Ivan Baljošević, specijlasita ORL, Institut za majku i dete „Dr Vukan Čupić

Infekcije gornjih disajnih puteva kod dece su inače češće nego kod odraslih. One su gotovo uvek praćene uvećanjem trećeg krajnika, koji tada sužava unutrašnji otvor Eustahijeve tube. Ona je kod beba kraća, šira i horizontalnije položena, pa kroz nju lakše prolazi sekret iz nosa i ždrela (ali i hrana i povraćeni sadržaj), naročito ako se dete hrani flašicom u ležećem položaju. Zapušen nos je obavezan znak, a neretko su prisutni i kašalj i povišena temperatura.

SIMPTOMI SEKRETORNOG OTITISA

Sekretorni otitis medija (SOM) je bolest nepoznatog uzroka, veoma česta kod dece. U najvećem broju slučajeva se javlja kod dece predškolskog uzrasta. Osnovni simptom je nagluvost ili oslabljen sluh. Takvo dete obično pojačava TV aparat prilikom gledanja, viče pri govoru i ne odaziva se na pozive roditelja ukoliko ih ne vidi. Roditelji često smatraju da su takva deca nestašna, neposlušna ili previše zaneta u svoju igru. Međutim, radi se o oštećenom sluhu, jer deca uvek reaguju kad im se roditelji obrate pojačanim intezitetom glasa.

KOJE SU KOMPLIKACIJE?

Deca sa ovom bolešću mogu da imaju česte upale uva, naročito ako se bolest ispolji pre 4 godine života, zato što se prisutan sekret u srednjem uvu lako inficira infekcijom iz nosa. Takođe, nelečeni SOM, ukoliko traje više meseci, može da dovede do ozbiljnog oštećenja sluha. To nastaje zbog zgušnjavanja sekreta i posledične atrofije bubne opne. Takva bubna opna, umesto elastične membrane postaje mlitava opna koja se može zalepiti za koštane zidove srednjeg uva i znatno otežati lečenje.

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?

Dijagnozu postavljamo na osnovu podataka dobijenih od roditelja (heteroanamneze) i na osnovu kliničkog pregleda. Prilikom pregleda takve bubne opne nisu sedefaste boje, nego mutne i sive. Definitivna dijagnoza se postavlja ispitivanjem sluha pomoću aparata koji se zove timpanometar. To je objektivna metoda merenja sluha (bez učešća deteta) kojom se dijagnostikuje prisutvo sekreta iza obe bubne opne.

LEČENJE I TERAPIJA

Lečenje SOM-a je konzervativno (medicinskim preparatima) i hirurško.

Konzervativno lečenje obuhvata primenu sekretolitika u obliku sirupa (Prospan®) i toaletu nosa fiziološkim rastvorom (Nisita® sprej) u trajanju od mesec dana. Posle mesec dana treba izvršiti kontrolu sluha timpanometrijom. Ukoliko nema poboljšanja, a kod deteta postoje simptomi alergijskog rinitisa, mogu se primeniti antintihistaminici u obliku sirupa i nastaviti ubrizgavanje slanih rastvora u nos (Nisita® sprej).

Kada posle 3 meseca terapije nema poboljšanja sluha predlaže se hirurška intervencija koja obuhvata uklanjanje trećeg krajnika i implantaciju ventilacionih cevčica.

Ova hirurška intervencija traje oko 30 min i vrši se u opštoj anesteziji. Deca se oporave veoma brzo, već posle nekoliko sati, a sluh se već sutra poboljšava i vraća na normalne vrednosti.

Ventilacione cevčice ostaju kod dece najčešće između 5 i 8 meseci. One su tako napravljene da po svom obliku, veličini i težini, spontano ispadaju posle nekoliko meseci. Prečnik ventilacione cevčice je veoma mali, oko 1,1 mm, tako da se ona može lako zapušiti ušnom masti ili cerumenom. Tada njena funkcija prestaje i može doći do ponovnog nakupljanja sekreta u srednjem uvu. Da se to ne bi desilo, roditeljima se savetuje da koriste preparate maslinovog ulja u obliku spreja (npr.Vaxol® sprej za uho sa maslinovim uljem) koji razmekšavaju cerumen i onemogućavaju zapušavanje ventilacione cevčice. Vaxol® sprej za uho sa maslinovim uljem treba koristiti 2-3 puta nedeljno, po jednom ubrizgati u svako uvo, sve vreme dok su ventilacione cevčice prisutne.