Telemedicina i inovacije u oblasti kardiologije

telemedicina

Telemedicina se može definisati, prema Evropskoj komisiji, kao “pružanje zdravstvenih usluga kroz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) u situacijama kada zdravstveni radnik i pacijent (ili dva zdravstvena radnika) nisu na istoj lokaciji”. To podrazumeva bezbedan prenos medicinskih podataka i informacija kroz tekst, zvuk, slike ili druge oblike potrebne za prevenciju, dijagnostiku, praćenje i lečenje pacijenata.

autor: dr Milica Vukićević


Telemedicina omogućava medicinske radnje i povezane zdravstvene procedure na distanci, ali to ne odbacuje potrebu za ličnim kontaktom sa pacijentom, niti namerava da zameni tzv. standardnu medicinu. Ona pokriva veoma različite realnosti, ponekad postoji u realnom vremenu interakcija među  učesnicima, a ponekad postoji vremenski interval između svake intervencije. Različiti uređaji mogu da se koriste za komunikaciju na daljinu, kao što su jedinice video konferencija, e-mail, veb kamere, PDA ili smart telefoni.

Telemedicina kao širok pojam obuhvata svaku vrstu medicine na daljinu, međutim, detaljniji koncepti su stvoreni da definišu konkretne realnosti, odnosno sajbermedicinu (praksu medicinskih radnji koje koriste Internet) i e-zdravlje (internu razmenu zdravstvenih informacija putem novih komunikacionih tehnologija).

PREDNOSTI TELEMEDICINE

Tele-obrazovanje omogućava pružanje opštih i tehničkih informacija dostupnih opštoj populaciji ili zdravstvenim radnicima, što ima poseban značaj u preventivnoj medicini. To su takozvane „virtualne bolnice“ u ovoj kategoriji, koje omogućavaju informacioni prenos (pravila postupka, preventivnih mera, kliničkih slučajeva) između zdravstvenih profesionalaca kroz sajtove. Međutim, uprkos potencijalu ono ostaje retko korišćeni oblik difuzije znanja u mnogim evropskim zemljama. Češća je upotreba veb stranica koje imaju za cilj da pruže javnosti informacije o zdravstvenoj zaštiti, u pokušaju da liče na savete koje bi doktor dao svom pacijentu, međutim, ta “mišljenja” su data generalno, bez obzira na specifičnosti kliničke situacije pacijenta. U svetlu toga, tele-obrazovanje ima veću širinu pružanja odgovarajućih informacija uz postizanje optimalnijih efekata uz individualizovani pristup svakom bolesniku.

Telemonitoring se odnosi na kontrolu vitalnih znakova na daljinu, preko sistema instaliranih daleko od doktora, pa čak i prenosivih od strane pacijenta, koji šalju signale alarma na udaljeni kontrolni centar. Ova mogućnost posebno doprinosi dijagnostikovanju i praćenju bolesnika i veoma je značajna u pogledu troškova zdravstvene zaštite, u meri u kojoj to omogućava jeftino pružanje medicinske zaštite bez institucionalizacije.

Teleintervencija se odnosi na hirurške intervencije primenjene na daljinu, koje se oslanjaju na mehanike – kao što su robotizovane i kompjuterizovane mašine – koje omogućavaju lekaru da interveniše na telu pacijenta bez stvarnog dodirivanja. Na ovaj način moguće je i lečenje bolesnika.

Proces telekonsultacija je sličan jednoj tradicionalnoj medicinskoj konsultaciji, sa tom razlikom što su lekar i pacijent fizički odvojeni i komuniciraju na daljinu, uspostavljanjem u realnom vremenu razgovorom preko video konferencije, telefona ili chat-a. Ovaj metod će se verovatno primeniti na gotovo sve medicinske specijalnosti, čak i one koje zahtevaju postojanje stvarnog fizikalnog pregleda, dok je pacijent u pratnji drugog lekara koji je sposoban da obavlja ispitivanje uz izveštavanje rezultata lekaru koji brine o daljinskoj konsultaciji. U nekim drugim slučajevima moguće je prevazići fizičku udaljenost koristeći posebnu tehnologiju, na primer, tako što stetoskopi na daljinski auskultuju otkucaje srca.

Na kraju, još jedna varijanta telemedicine koja takođe može biti nazvana telekonsultacija odnosi  se na kontakte između dva ili više zdravstvenih radnika u vezi sa određenim medicinskim pitanjem. Dobri primeri ove metode konsultacija među zdravstvenim radnicima su mehanizmi ultrazvučnog prenosa i drugih sličnih aparata prenosa koji se koriste za rad između bolnica ili između bolnice i ambulante.

POSEBAN ZNAČAJ TELEMEDICINE U PREVENCIJI I RANOJ DIJAGNOSTICI KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA

Telemedicina može biti veoma korisno sredstvo u preventivnoj medicini, pružajući pacijentima korisne informacije o njihovom zdravstvenom stanju. To može biti od posebnog značaja za kontrolu naslednih i hroničnih bolesti, pre svega dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja (arterijska hipertenzija, aritmije, srčana slabost) koje su rastući problem javnog zdravlja. Motivisan povećanjem očekivanog životnog veka i rastuće veličine starije populacije, iako ove bolesti takođe rastu u populaciji mladih, sistem telemonitoringa ima veliki značaj jer omogućava dijagnostikovanje i praćenje ovih bolesnika bez prekopotrebnog zadržavanja u bolnici. Ne samo da je pogodniji za pacijenta koji je želi da zadrži svoj svakodnevni život nesmetanim koliko je moguće, već i značajno smanjuje troškove hospitalizacije i ukupne troškove zdravstvene zaštite koji su relevantni u odnosu na period ekonomske krize. S druge strane, to je primamljivo za one pacijente koji mogu da se osećaju udobnije u vezi sa osetljivim pitanjima udaljenom lekaru (npr. bolesti zavisnosti ili polno prenosive bolesti).

INOVACIJE U OBLASTI KARDIOLOGIJE

U obasti kardiologije telemedicina ima poseban značaj, naročito u oblasti arterijske hipertenzije, aritmija i srčane insuficijencije, gde je kontinuiranim monitoringom moguće dijagnostikovati i pratiti ove bolesnike, a na osnovu toga postići i njihovo optimalno lečenje. Daljinskim nadzorom bolesnika pod Holter EKG monitoringom, onih sa implantiranim pejsmejkerom, defibrilatorom ili implantabilnim „loop recorder“’-om moguće je redukovati broj hospitalizacija zbog aritmija i šloga, kao i ograničiti broj ambulantih pregleda. Takođe, na ovaj način moguće je olakšati dijagnostikovanje, praćenje i lečenje bolesnika različitih geografskih pripadnosti, uz nesmetano praćenje i onih iz ruralnih područja, čime se može postići i optimalan kontinuitet njihovog praćenja, tj. monitoringa u cilju adekvatnijeg lečenja.

Neki od novih uređaja mogu predvideti rizik od kardiopulmonalne dekompenzacije kod bolesnika sa hroničnom srčanom insuficijencijom, tj. hroničnom srčanom slabošću i na taj način unaprediti njihovo lečenje. Određeni implantabilni uređaji mogu predvideti i stanja hemodinamskih abnormalnosti bolesnika pre pojave bilo kakvih simptoma. Primena matičnih ćelija i 3-D print tehnologija su inovativne tehnologije koje pronalaze svoje mesto i u lečenju kardiovaskularnih bolesnika. Na ovaj način moguće je stvaranje veštaćkih organa, implanata, veštačkih valvula, krvnih sudova, različitih biomaterijala, kao i korišćenje 3-D print tenhologije u farmako-industriji. Primena internet aplikacija u velikoj meri je uticala na svest o zdravlju u opštoj populaciji i pribižila značaj kontrole vodećih nerazaznih epidemija (npr. arterijska hipertenzija, dijabetes, hiperlipidemija, atrijalna fibrilacija). S’druge strane, u zdravoj populaciji, npr., kod sportista, na ovaj način je moguća kontrola fizičkog opterećenja i modifikacija treninga u cilju postizanja boljih rezultata.

 

Komentari

Podeli