Bol u leđima, kako pomoći?

Bol u ledjima, kako pomoći

Bol u leđima, kako pomoći?

Bol u leđima je po učestalosti, odmah posle respiratornih infekcija i procenjuje se da ga je iskusilo oko 80% stanovništva a „cena” je evolucije u prelazu iz četvoronožnog u uspravni hod. Javlja se najčešće u krstima ali i u predelu vratne kičme i ramena.

autor: Prim. dr sc. med. Branko Sbutega


Prvi problemi mogu da se sretnu već oko tridesete godine života. Uzroci su različiti, ali su najčešće rezultat nezdravog načina života, sa premalo kretanja i previše sedenja.Postoje dve vrste bola u leđima: akutni i hronični.

AKUTNI BOL

Akutni bol nastaje iznenada bez vidljivog uzroka, često posle bezazlene traume, „krivog” pokreta, dizanja teškog tereta ili je izazvan neposredno dejstvom neke sile. Može nastati zbog izrazitog grča (spazma) u mišićima duž kičme, u saobraćajnim nezgodama kada se kičma iznenada i naglo istegne (hiperekstenzija), a često je i posledica diskus hernije. Bol najčešće nastaje usled uklještenja živca u spinalnom kanalu ali može biti „isprovociran” i periferno, što zahteva preciznu diferencijalnu dijagnostiku.

Bol u leđima, kako pomoćiHRONIČAN BOL

Kada traje duže od dve nedelje bol je hroničan i najčešće je posledica dugotrajnih, hroničnih procesa starenja i trošenja u vidu degenerativnih promena. Deformisani pršljenovi i diskusi, loše držanje, upale malih zglobova kao i promene na ligamentima i mišićima, mogu da kompromituju nervne strukture uzrokujući bol koji je dugotrajan, povremeno praćen osećajem ukočenosti, ali uvek blaži od akutnog.

Jedan od brojnih uzroka bola u leđima jesu i ravna stopala koja direktno utiću na statiku kičmenog stuba. Prepoznavanje ovog problema je neprocenjivo jer nošenje adekvatnih uložaka može biti trajno rešenje bez dodatne terapije.

Sve navedeno ne iscrpljuje uzroke bola koji počinje kao fizički da bi vremenom postao duševna patnja. Tu pre svega treba misliti na sedenje u prinudnom položaju, fizičku neaktivnost, povećanje telesne mase, stres u privatnom ili profesionalnom životu, i naravno bolesti kao što su osteoporoza i primarni i sekundarni tumori.

KADA JE NEOPHODNO JAVITI SE LEKARU?

U slučaju blagih tegoba koje kratko traju, poseta lekaru nije neophodna. U najvećem broju slučajeva bol prolazi spontano. Međutim, ako su tegobe izraženije posetu lekaru ne treba odlagati. Na osnovu anamneze, kliničkog nalaza, neurološkog pregleda lekar će odrediti da li je potrebno uraditi i dodatne dijagnostičke procedure. Vreme od početka simptoma do postavljanja tačne dijagnoze je od posebne važnosti i ukoliko je taj „fond izgubljenog vremena” duži to su izgledi za uspeh terapije manji.

Dakle, ništa ne preduzimati sam i na svoju ruku posebno ne tražiti pomoć onih, koji će „stručno” da nameste kičmu. Uzroci bola mogu biti različiti pa je i terapija posebna a može biti sasvim jedinstvena i kod pacijenata sa istom dijagnozom. Dakle, problem se od početka mora individualizirati.

BOL U LEĐIMA I MIROVANJE

Naročito u fazi akutnog bola mirovanje jeste indikovano ali ne kako je ranije sugerisano na tvrdoj podlozi i u posebnim položajima (Wiliams) nego u obliku koji je za pacijenta najugodniji a to je najčešće u ventralnom dekubitusu (na leđima) sa blago povijenim kolenima. Univerzalno pravilo, koliko dugo treba mirovati i kada početi sa aktivnostima ne postoji. Naravno, bol ne treba trpeti i namerno ga izazivati, već se oslanjati na pokrete i aktivnosti koje same po sebi ne izazivaju bol. Sa druge strane preterano mirovanje nije preporučljivo.

KAKO POMOĆI

Za ublažavanje bola prepotučuje se upotreba lekova koji pripadaju grupi nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili poznatijih kao antireumatici (ibuprofen, naproksen, diklofenak itd.). Iako se većina ovih lekova u apotekama može kupiti bez lekarskog recepta njihova upotreba nije apsolutno bezbedna. Posebno trebaju biti oprezni pacijenti koji imaju problema sa želucem. Najčešće se u prva 3-4 dana ovi lekovi uzimaju redovno, kasnije se učestalost smanjuje i uzimaju se po potrebi.

Bol u leđima

Lokalna aplikacija krema i gelova u ovom slučaju nije od velike pomoći jer je substrat na koji se deluje duboko van domašaja leka.

Pored primene nesteroidnih antireumatika u obzir dolaze i različiti modaliteti fizikalne medicine i rehabilitacije, koji se određuju u odnosu na uzrok odnosno definitivnu dijagnozu. Naravno kao posebna mera dolazi u obzir i hirurško lečenje koje se u odnosu na vrstu problema po pravilu realizuje u za to posebnim spinalnim centrima gde u timu ponekad mora postojati više specijalista kao što su ortoped, neurohirurg, opšti i vaskularni hirurg itd.

PREVENCIJA BOLA U KIČMI

Za zdravu kičmu izuzetna je fizička aktivnost uz određene vežbe koje daju potporu stvaranjem tzv. mišićnog midera. Pravilno vežbanje i rekreativno bavljenje sportom mogu biti i te kako dobra prevencija. Posebno se preporučuju: plivanje i svi sportovi u vodi, jednosatna svakodnevna šetnja i hodanje uz stepenice.

Pravilno regulisanje telesne mase je značajna preventivna mera, jer svaki kg viška u trbuhu opterećuje kičmu za sedam puta.

SEDENJE I KIČMA

Kičmeni stub (i donji deo leđa) trpi najveće opterećenje u sagnutom položaju i pri sedenju. Zbog toga, u cilju prevencije bola u leđima, treba izbegavati rad u sagnutom položaju, dizanje većeg tereta u sagnutom položaju i duže sedenje, posebno u nekomfornim uslovima.

Deformisani pršljenovi i diskusi, loše držanje, upale malih zglobova kao i promene na ligamentima i mišićima, mogu da kompromituju nervne strukture uzrokujući bol koji je dugotrajan, povremeno praćen osećajem ukočenosti, ali uvek blaži od akutnog.

Akutni bol nastaje iznenada bez vidljivog uzroka, često posle bezazlene traume, „krivog” pokreta, dizanja teškog tereta ili je izazvan neposredno dejstvom neke sile.

Za zdravu kičmu izuzetna je fizička aktivnost uz određene vežbe koje daju potporu stvaranjem tzv. mišićnog midera.

Komentari

Podeli