Prelomi kičmenog stuba uzrokovani osteoporozom

kičmenog stuba

Prelomi kičmenog stuba uzrokovani osteoporozom nastaju najčešće spontano. Često se dobija podatak da je osoba samo podigla neki manji teret i da se tada pojavila bol.

autor: Dr sci med. Slaviša Zagorac, ortopedski hirurg i traumatolog


Osteoporoza je stanje koje se odlikuje smanjenom koštanom gustinom, slabljenjem čvrstine kosti i povećanom sklonošću ka prelomima. Normalna kost je sastavljena od proteina, kolagena i kalcijuma i svi oni daju čvrstinu kostima. Osteoporoza dovodi do poremećaja metabolizma ovih supstanci (radi se naime o slabom stvaranju i /ili pojačanoj razgradnji kosti), te je tako oslabljena kost sklona prelomima, čak i bez značajne traume. Najčešći su osteporotični prelomi kuka, gornjeg dela nadlaktice, ručnog zgloba i kičmenog stuba

Koji su faktori rizika za pojavu osteoporoze?

Može se reći da je osteoporoza neminovnost i da se javlja kao normalan proces posle 35. godine života, a naročito je ubrzan kod žena koje su u menopauzi. Međutim, postoje određeni faktori rizika za koje je dokazano na osnovu mnogih istraživanja da su povezani sa nastankom osteoporoze: ženski pol, bela rasa, smanjena telsena težina i visina, pojava osteoporoze u porodici, pušenje, alkohol, nedovoljna fizička aktivnost, smanjeno unošenje kalcijuma, zapaljenska oboljenja creva, loše varenje, manjak estrogena kod žena, manjak testosterona kod muškaraca, hemoterapija, artritis, poremećaj štitaste i paraštitaste žlezde, uzimanje kortikosteroida, heparina, neka sistemska oboljenja (Marfanov sindrom, osteogenesis imperfecta).

Kako se dijagnostikuje osteoporoza?

Pacijenti sa osteoporozom nemaju simptome dok ne dođe do preloma. Na osteoporozu može da se posumnja na osnovu podataka o postojanju faktora rizika i na osnovu rendgenskih snimaka, gde se može videti smanjena gustina kosti, ali se dijagnoza postavlja metodom koja se naziva DXA (Dual-energy X-ray absorptiometry, eng.). Tom metodom se meri koštana gustina na kičmenom stubu i kuku i ukoliko rezultat iznosi preko 2,5 SD, može se postaviti dijagnoza osteoporoze.

Osteoporotični prelomi kičmenog stuba

Ovi prelomi nastaju najčešće spontano, često se dobija podatak da je osoba samo podigla neki manji teret i da se tada pojavila bol. Vrlo često se ovi prelomi leče kao degenerativni bol u leđima, fizikalnim procedurama, koje  još više pojačavaju bolno stanje. Tek posle nekoliko nedelja ili meseci bola, uradi se rendgen i dijagnostikuje se prelom pršljena, tzv. kompresivni prelom, koji se najčešće javlja u predelu grudne, a potom i lumbalne kičme (mada su česti i osteporotični prelmi vrata i sakralne kosti).

Koji su simptomi?

Bol je dominantan simptom. On se naročito pojačava tokom sedenja i stajanja i prilikom dizanja tereta, slabo reaguje na analgetike. Osim bola,  može doći i do pritiska na kičmenu moždinu sa pojavom slabosti i utrnulosti u nogama, otežanom kontrolom mokrenja. Dugoročno dolazi da smanjenje telesne visine zbog smanjenja visinskog promera pršljena. U grudnom delu kičmenog stuba dolazi do povećanja krivine, koje se u nekim slučajevima mora rešavati i operativnim putem.

Kako se dijagnostikuje prelom kičmenog pršljena?

Već se na osnovu rendgena i kliničke slike može postaviti dijagnoza i započeti sa lečenjem. Ponekad je neophodno dopuniti dijagnostiku CT snimanjem ( skenerom) ili NMR (magnetnom rezonancom), naročito ukoliko se radi o starijim prelomima ili ukoliko se planira operativno lečenje.

Magnetna rezonanca je metod izbora kada sumnjamo da je do kolapsa pršljena došlo zbog nekog drugog oboljenja, a najčešće su u pitanju metastaze (najčešće od karcinoma dojke i pluća kod žena i karcinoma prostate i pluća kod muškaraca), zatim multipli mijelom i spondilodiscitisi.

Kako se leče osteoporotični prelomi kičmenog stuba?

Postoje dva osnovna načina lečenja: neoperativno i operativno.

Neoperativno lečenje podrazumeva mirovanje i nošenje odgovarajućih ortoza-midera, u periodu od najmanje tri meseca, sa zabranom dizanja tereta.

Operativno lečenje podrazumeva metode cementiranja pršljenova: vertebroplastika i kifoplastika. To je danas metod izbora u lečenju ovih preloma. Radi se o mini invazivnoj proceduri koja podrazumeva da se u uslovima lokalne ili kratkotrajne opšte anestezije pod kontrolom rendgena, bez reza, uđe sa specijalnom iglom- kanilom u pršljensko telo i ubrizga koštani cement koji ima dvostruko dejstvo: da svojom toplotom dovede do smirivanja bola i da ojača pršljen. Pacijenti istog dana mogu da idu kući, mogu slobodno da hodaju i ne treba i im ortoza.

U slučajevima kada je prelom doveo do slabosti nogu dolazi u obzir i veća operacija koja ima za cilj da oslobodi kičmenu moždinu pritiska.

Bez obzira da li se radi o operativnom ili neoperativnom lečenju, neophodno je odmah započeti sa lečenjem osteporoze (bilo suplementima kalcijuma i vitamina D ili nekim hormonskim preparatima), jer je dokazano da

pacijent koji ima prelom jednog pršljena ima dvostruko veću šansu od drugih ljudi da doživi novi prelom  pršljena, a ako ima dva preloma, šanse da doživi novi su 10 puta veće nego kod drugih ljudi.

Komentari

Podeli