Malokrvnost kod dece i trudnica

autor: Ass. dr Marija Elaz spec. interne medicine, subspec. hematolog, Klinika za hematologiju VMA

Po kriterijumima Svetske Zdravstvene Organizacije,pod anemijom se podrazumevaju vrednosti hemoglobina u različitim dobnim grupama:

ispod 110 g/l kod dece od šestog meseca do pete godine života, ispod 115 g/l od pete do dvanaeste godine života i ispod 120 g/l kod adolescenata.


Deca i trudnice se uopšteno smatraju „zdravim“, te otuda svaki zdravstveni problem u ovim grupama pacijenata predstavlja signal za uzbunu.

Šta je to anemija, odnosno malokrvnost?

Anemija ili malokrvnost podrazumeva manjak crvenih krvnih zrnaca, eritrocita i to usled njihovog smanjenog stvaranja, povećane razgradnje ili povećanih gubitaka. Najčešći oblik malokrvnosti i kod dece i kod trudnica jesu anemije uzrokovane deficitom gvožđa. Gvožđe je gradivni element i najvažnija uloga mu je stvaranje hemoglobina, odnosno prenošenje kiseonika crvenim krvnim zrncima.

Po kriterijumima Svetske Zdravstvene Organizacije, pod anemijom se podrazumevaju vrednosti hemoglobina u različitim dobnim grupama: ispod 110 g/l kod dece od šestog meseca do pete godine života, ispod 115 g/l od pete do dvanaeste godine života i ispod 120 g/l kod adolescenata. Kod odraslih ljudi, normalne vrednosti hemoglobina iznose od 120 do 160 g/l, a u trudnoći 110 do 160 g/l, tako da sve što je ispod donje granice, govori u prilog malokrvnosti.

Malokrvnost kod dece i trudnica

Koji su uzroci malokrvnosti?

Najčešći uzrok deficita gvožđa u dečjoj populaciji je vezan za ishranu i podrazumeva izostanak dojenja kod odojčadi, odnosno nedovoljan unos mesa i žumanaca kod starije dece. Osim toga, kalcijum iz kravljeg mleka sprečava apsorpciju gvožđa, te unos više od 750 ml mleka u prvoj godini života deteta, odnosno više od 500ml posle toga, može biti udružen sa određenim stepenom malokrvnosti. Takođe, infekcije su udružene sa malokrvnošću, što je slučaj sa izvesnim geografskim područjima gde su česte malarija, tuberkuloza i HIV.

Malokrvnost kod žena u reproduktivnom periodu

Kod žena u reproduktivnom periodu najčešći uzrok anemije jesu obilni menstrualni ciklusi i neadekvatan unos gvožđa ishranom. Tokom trudnoće, zbog potreba razvoja ploda, potrebe za gvožđem se povećavaju i često su veće od gvožđa koje se nalazi uskladišteno u obliku feritina. Otuda je važno da se dnevni unos gvožđa tokom trudnoće poveća sa uobičajenih 18 mikrograma na 27 mikrograma, kako putem hrane, tako i uz pomoć različitih suplemenata.

Potrebe su još veće u poslednjem trimestru trudnoće kada beba skladišti količinu gvožđa potrebnu za prvih šest meseci svog života. Treba pomenuti i takozvanu „fiziološku anemiju u trudnoći“. Naime, zbog povećanja ukupnog volumena krvi u organizmu trudnice, čak za 50%, dolazi do takozvane „hemodilucije“, odnosno razređenja krvi, tako da je izvestan blagi pad vrednosti hemoglobina očekivan.

Malokrvnost kod dece i trudnica

Koji su simptomi malokrvnosti?

Najčešći simptomi anemije su opšta slabost i malaksalost, ubrzano zamaranje, bleda prebojenost kože, pa čak i osećaj nedostatka vazduha, ubrzan rad srca, nesvestice i omaglice. Budući da je gvožđe gradivni element, dolazi do pojačanog opadanja kose, koža je suva, perutava, nokti su lomljivi. Osim toga, sklonost ka infekcijama je veća, a pažnja i koncentracija manje.

Simptomi i znaci anemije su posledica nedovoljnog snabdevanja ćelija i tkiva kiseonikom, što dovodi do trpljenja vitalnih organa, srca i mozga. Kod dece se može registrovati šum na srcu, ova deca zaostaju u psihomotronom razvoju, postižu lošije rezultate u školi.

Pušenje, već pomenuta loše balansirana ishrana, konzumiranje alkohola i pojedini lekovi (antikonvulzivi i prethodna upotreba kontraceptivnih pilula) mogu pogoršati malokrvnost. Stanje koje može pratiti trudnoću, naročito poslednji trimester, jeste pojava hemoroida (šuljeva), a krvarenje iz istih dovodi do povećanih gubitaka i može biti uzrok, odnosno pogoršati već postojeću malokrvnost.

Blaži oblici malokrvnosti najčešće ne stvaraju subjektivne tegobe i ostanu neprepoznati. Svaku sumnju na postojanje malokrvnosti, razrešiće jednostavna kontrola krvne slike, serumskog gvožđa uz određivanje rezervi gvožđa (feritina).

Lečenje anemije

Lečenje malokrvnosti podrazumeva promenu režima ishrane i nadoknadu gvožđa. Na tržištu postoje različiti preparati za lečenje anemije i to dvovalentni oblici gvožđa koji se uzimaju na prazan stomak uz dodatak vitamina C i folne kiseline, trovalentni oblici koji se mogu uzimati i tokom jela, pri čemu ne zahtevaju primenu vitamina C i najsavremeniji preparati, takozvane lipozomalne formulacije koje mogu koristiti i oni kod kojih je neadekvatna apsorpcija gvožđa. Vrstu preparata i dozu određujelekar, a lečenje anemije traje najmanje 2 do 3 meseca, odnosno do normalizacije vrednosti hemoglobina, ali i popunjavanja rezervi gvožđa u organizmu.

Nezaobilazna je uravnotežena ishrana koja podrazumeva adekvatan unos crvenog mesa, ribe, džigerice, mahunarki, žitarica od celog zrna, tamnozelenog povrća, sušenog voća i jaja. Gvožđe iz mesa i ribe se u organizmu 4 do 5 puta bolje iskorišćava od gvožđa iz drugih namirnica. Osim toga, već je pomenuto da treba biti oprezan sa unosom kravljeg mleka.

Veoma je važno korigovati deficit gvožđa, odnosno malokrvnost u trudnoći budući da pri izraženim anemijama postoji povećan rizik od prevremenih porođaja, odnosno rađanja dece manje porođajne težine jer je plod u materici trpeo zbog manjka kiseonika.

Malokrvnost kod dece i trudnica

DRUGI OBLICI MALOKRVNOSTI

Daleko ređi oblici malokrvnosti kod dece, ali teži za dijagnostikovanje i lečenje, jesu određeni urođeni poremećaji produkcije crvenih krvnih zrnaca, kao i urođene hemolitičke anemije koje su praćene povećanom razgra­dnjom (hemolizom) crvenih krvnih zrnaca.

Osim deficita gvožđa, druge deficitarne anemije u trudnoći su uslovljene nedostatkom folne kiseline ili vitamina B12.

Gvožđe ima važnu ulogu u razvoju i funkcionisanju nervnog sistema posebno kod dojenčadi i dece školskog uzrasta. Pored toga što učestvuje u metaboličkim procesima proizvodnje energije gvožđe je potrebno i u procesu normalnog razvoja vidnog i slušnog aparata. Nedostatak gvožđa u periodu ranog intenzivnog razvoja mozga negativno utiče na kognitivne i motoričke funkcije školske dece i adolescenata.

Nedostatak gvožđa povezuje se sa povećanom sklonošću ka infekcijama. Istraživanje sprovedeno u Šri Lanki u populaciji sa visokom učestalošću anemije pokazalo je da oralna primena gvožđa kod anemične dece smanjuje učestalost infekcija gornjih disajnih puteva.

Međutim i višak gvožđa može da bude udružen sa čestim infekcijama zbog veće raspoloživosti patogenima za njihov rast i razmnožavanje. Uz to, višak gvožđa putem slobodnih radikala uzrokuje ćelijska oštećenаja. Ipak, istraživanja pokazuju da sve ukupna učestalost infekcija zbog povećanog nivoa gvožđa nije značajno povećana sem proliva što se objašnjava direktnim uticajem gvožđa na sluznicu creva.

Komentari