Alergijski rinitis: kako ga prepoznati i lečiti?

alergijski rinitis

Alergijski rinitis predstavlja hronično zapaljenje sluzokože nosa koje je nastalo kao reakcija na prisustvo odgovarajućeg alergena ili više njih. To je najučestalije hronično zapaljenje sluznice disajnih puteva. U zavisnosti od vrste faktora koji ga izaziva, alergijski rinitis se može podeliti na sezonski i perenijalni (celogodišnji), mada je moguća i kombinacija ova dva oblika.

autor: Doc. dr sc. med. Aleksandar Perić, Klinika za otorinolaringologiju VMA


Danas se ova podela smatra donekle prevaziđenom, pa se alergijski rinitis deli na intermitentni (koji uglavnom ima sezonski karakter) i perzistentni.

Intermitentni alergijski rinitis je onaj kod koga se nosni simptomi pojavljuju manje od 4 dana u nedelji i traju ukupno manje od 4 nedelje, dok je perzistentni onaj kod koga se simptomi pojavljuju više od 4 dana u nedelji i traju ukupno duže od 4 nedelje. Intermitentni alergijski rinitis uglavnom nastaje kao reakcija na polen trava, korova i drveća.

Perzistentni alergijski rinitis nastaje kao reakcija na prisustvo faktora koji postoje u zatvorenom prostoru i koji su prisutni tokom cele godine, a veoma je teško ukloniti ih (kućna prašina, grinje, buđ, duvan, životinjska dlaka, perje, pamučna vlakna i dr.). Međutim, u mediteranskim zemljama, s obzirom na dužinu i učestalost pojavljivanja pojedinih vrsta polena, bolesnici sa sezonskim rinitisom često imaju perzistentni oblik.

Simptomi alergijskog rinitisa

Alergijski rinitis nastaje na gotovo isti način i kod intermitentnog i kod perzistentnog oblika, ali se ova dva oblika razlikuju po svojim simptomima. Ukoliko je osoba ranije već bila u kontaktu sa alergenom, pri ponovnom susretu sa njim dolazi do pokretanja snažne imunske reakcije i tada se u sluzokoži nosa stvaraju brojne supstance koje dovode do hroničnog zapaljenja. To je alergijska reakcija, koja se odvija u svojoj ranoj i kasnoj fazi.

Dok su u ranoj fazi glavni simptomi kijavica, svrab u nosu i pojačana vodenasta sekrecija, u kasnoj fazi dominiraju otežano disanje na nos i ponekad oslabljeno čulo mirisa.
Simptomi alergijskog rinitisa obuhvataju:

  • otežano disanje na nos (nosnu opstrukciju),
  • sekreciju iz nosa (rinoreju),
  • kijanje, svrab u nosu i osećaj slivanja sekreta u ždrelo (postnazalnu drenažu).
  • Više od 40% bolesnika ima i očne simptome: svrab i crvenilo vežnjače, suzenje.

Simptomi sezonskog alergijskog rinitisa su obično znatno intenzivniji od simptoma perenijalnog rinitisa i obuhvataju pojačanu nosnu sekreciju, kijanje, svrab u nosu i veoma često očne simptome.

Perenijalni alergijski rinitis se uglavnom manifestuje nosnom opstrukcijom, praćenom čestim glavoboljama i osećajem pritiska. Oslabljeno čulo mirisa se gotovo isključivo javlja kod perenijalnog rinitisa.

Povezanost sa drugim bolestima

Oko 20 do 40% pacijenata sa alergijskim rinitisom ima bronhijalnu astmu, dok čak 70-90% bolesnika sa astmom ima alergijski rinitis.

Alergijski rinitis povećava rizik od oboljevanja od bronhijalne astme čak tri do pet puta.

Brojna istraživanja su pokazala da alergijski rinitis i bronhijalna astma imaju zajedničke genetske faktore rizika, kao i zajedničke faktore rizika vezane za životnu sredinu. Sa druge strane,alergijski rinitis je sam po sebi direktni faktor rizika za nastanak bronhijalne astme. Zbog otoka nosne sluznice, a posledično i sluznice koja oblaže Eustahijevu tubu, postoji visok procenat udruženosti alergijskog rinitisa sa sekretornim zapaljenjem srednjeg uva. Takođe, pogoduje nastanku akutnog i hroničnog rinosinuzitisa.

Postavljanje dijagnoze

Prisutni simptomi alergijskog rinitisa su temelj dijagnoze alergijskog rinitisa, jer

pozitivni testovi na alergiju uz odsustvo simptoma u periodima izlaganja alergenima ne znače alergijski rinitis.

Dijagnostički postupci pri sumnji na alergijski rinitis obuhvataju kožne alergološke probe (prick test) na inhalacione alergene, određivanje ukupnih i specifičnih antitela u krvnom serumu. Pri otorinolaringološkom pregledu, alergijski rinitis se kara­kteriše otečenom i lividnom (plavičastom) sluznicom, sa bistrim sluzavim sekretom koji se razvlači poput konaca.

Kako razlikovati alergijski rinitis od prehlade i akutnog sinuzitisa?

Kod sve tri bolesti jedan od glavnih simptoma je curenje iz nosa. Međutim, izgled sekreta se razlikuje. Kod prehlade sekret je bistar i vodenast, kod alergijskog rinitisa je bistar ali sluzav i razvlači se poput konaca, kod akutnog sinuzitisa je često zamućen, žućkast ili žućkastozelenkast i obično znatno gušći. Kod prehlade i alergijskog rinitisa često se javlja kijavica. Kod alergijskog rinitisa ona je obično mnogo upornija i ima sezonski karakter, vezana je za prisustvo odgovarajućeg alergena u vazduhu.

Kod sve tri bolesti se javljaju otežano disanje na nos i oslabljeno čulo mirisa. Kod prehlade, perenijalnog alergijskog rinitisa i akutnog sinuzitisa ovi simptomi su veoma izraženi, kod sezonskog alergijskog rinitisa obično nisu dominantni. Kod prehlade i akutnog sinuzitisa čest simptom je bol i pritisak u predelu lica i čela, ovaj simptom je jak samo kod perenijalnog alergijskog rinitisa. Akutni sinuzitis i prehlada se često odlikuju povišenom telesnom temperaturom, što nije slučaj kod alergijskog rinitisa.

Lečenje alergijskog rinitisa

alergijski rinitis

Osnovni princip lečenja alergijskog rinitisa je izbegavanje faktora koji je doveo do reakcije, mada je to u većini slučajeva nemoguće. To se posebno odnosi na perenijalni alergijski rinitis, koji nastaje kao reakcija na prisustvo alergena koji su tokom cele godine prisutni u sredini gde pacijent boravi. Zbog toga se terapija alergijskog rinitisa sastoji od primene peroralnih nesedirajućih antihistaminika, topikalnih (intranazalnih) antihistaminika, kao i intranazalnih kortikosteroida.

Oralni nesedirajući antihistaminici imaju znatno veću efikasnost u uklanjanju svraba u nosu, kijavice i pojačane nazalne sekrecije nego na nazalnu opstrukciju. Topikalni (intranazalni) antihistaminici, kao što su azelastin-hidrohlorid i olopatadin, imaju brzo dejstvo, jače od peroralnih antihistaminika, pa im je efikasnost približena onoj koju imaju intranazalni kortikosteroidi. Osim toga, bolje deluju na simptom zapušenosti nosa nego oralni antihistaminici. Prednost azelastin-hidrohlorida je i što se može primenjivati kod dece uzrasta od 5. godine života.

Intranazalni kortikosteroidi

Efikasnost intranazalnih kortikosteroida u otklanjanju otežanog disanja na nos je veoma izražena, naročito kada se leči perenijalni alergijski rinitis. Međutim, kao posledica niske zdravstvene prosvećenosti, i dalje je prisutan strah od primene topikalnih kortikosteroida. Te zablude se prevashodno odnose na moguć sistemski efekat i potencijalne endokrinološke poremećaje, naročito u dečjem uzrastu. Osim toga, ljudi se plaše da će produžena upotreba kortikosteroida oštetiti nosnu sluzokoži i dovesti do njene atrofije. Međutim, topikalni kortikosteroidi nove generacije predstavljaju vodene rastvore koji se odlikuju minimalnim lokalnim neželjenim efektima.

Kako nove generacije intranazalnih kortikosteroida, kao što su flutikazon-furoat, mometazon-furoat i flutikazon-propionat, deluju gotovo isključivo tamo gde se primenjuju sigurni su za dužu upotrebu. Obično se preporučuje primena dva jutarnja spreja u obe strane nosa tokom prvih 15 dana, a nakon toga još 30 dana po jedan jutarnji sprej u obe strane nosa. U našoj zemlji, upotreba flutikazon-propionata se preporučuje od 4. godine, dok se upotreba flutikazon-furoata i mometazon-furoata preporučuje od 6. godine života.Veliki napredak u lečenju alergijskog rinitisa je sintetisanje kombinovanog preparata za intranazalnu primenu, sastavljenog od antihistaminika (azelastin-hidrohlorid) i kortikosteroida (flutikazon-propionat).

Dostupan je i na našem tržišti i namenjen je lečenju srednje teških i teških formi alergijskog rinitisa. Podjednako je efikasan i u lečenju teških formi sezonskog i perenijalnog alergijskog rinitisa. Zbog izvesnih kontroverzi koje prate rezultate prethodnih studija, primena intranazalnih kortikosteroida se ne preporučuje tokom trudnoće i dojenja.

Mada hirurško lečenje nije prva terapijska opcija kod alergijskog rinitisa, može biti potrebno u slučajevima teške nazalne opstrukcije prouzrokovane hipertrofičnim promenama sluznice donjih nosnih školjki.

Intermitentni alergijski rinitis uglavnom nastaje kao reakcija na polen trava, korova i drveća. Perzistentni alergijski rinitis nastaje kao reakcija na prisustvo faktora koji postoje u zatvorenom prostoru i koji su prisutni tokom cele godine, a veoma je teško ukloniti ih (kućna prašina, grinje, buđ, duvan, životinjska dlaka, perje, pamučna vlakna i dr.).

Komentari