Fluor (F) pripada halogenoj grupi elemenata periodnog sistema. Fluoridi su trinaesti po količini u Zemljinoj kori i ljudskom organizmu, a dvanaesti u morskoj vodi. Zahvaljujući prisustvu u Zemljinoj kori, ne postoji voda koja ne sadrži fluor.
Voda za pićesadrži različite koncentracije fluorida, najčešće manje od 0,3 ppm, što je daleko od optimalne koncentracije koja iznosi oko 1 ppm F. Pijaće vode u Srbiji su uglavnom siromašne fluorom, prosečne koncentracije iznose 0,1 do 0,4 ppm F, mada u pojedinim mestima poput Sombora, Bačke Topole, Bezdana, koncentracije je gotovo optimalna i iznosi 0,7 ppmF. Postoje i oni delovi Srbije u kojima je koncentracija fluora u vodi prirodno visoka i to su područja gde se može javiti endemska fluroza zuba. To su mesta poput: Vranjske banje (do 5,70 ppmF), Aranđelovca (do 5.44 ppm F), Novog Pazara ( do 4,64 ppm F) ili Prokuplja ( do 23,80 ppm F).
Jedinstveno izražavanje količine fluora u nekoj tečnosti se vrši ujedinicama ppm(parts per million) što odgovara miligramu fluora na litar tečnosti (mg F / l) ili miligramu fluora na kilogram (mg F / kg).
Životne namirnice sadrže fluoride u različitoj koncentraciji i ne postoji ni jedna koja ih ne sadrži barem u tragovima. Ispitivanjem voća, povrća, mleka, mesa, jaja, utvrđeno je da se srednje vrednosti kreću od 0,1 do 1mg fluora po kilogramu. Izuzetak čine neke vrste ribe, vina i čajeva gde je koncentracija nešto veća. Sveža skuša, losos, sardina i bakalar imaju i znatno veće koncentracije fluorida.
Metabolizam fluorida
Ljudi unose u organizam fluoride najčešće putem vode za piće ali i hranom, udisanjem ili jatrogeno – putem različitih lekova. Joni fluora imaju izraziti afinitet za mineralizovana tkiva, pa preko 99% svih fluorida u našem organizmu se nalazi u kalcifikovanom tkivu tj. kostima i zubima. Kosti predstavljaju depoe fluora i igraju značajnu uloga u neurohumoralnoj regulaciji. Koncentracija fluora u gleđi zuba je najveća u površinskim slojevima i smanjuje se ka gleđno-dentinskoj granici. Humana placenta ne predstavlja barijeru za prolazak fluorida.
Eliminacija fluora iz organizmaje najveća putem urina (60-70%), ali se vrši i putem fecesa, znoja, suza ili majčinog mleka. Pored toga što predstavlja značajno sredstvo u borbi protiv karijesa, fluor u isto vreme predstavlja i supstancu rizika jer poseduje snažan toksični potencijal. Pre masovne upotrebe u prevenciji karijesa, fluoridi su se najviše koristili u proizvodnji pesticida. Prekomerno unošenjemože dovesti do različitih poremećaja u organizmu od blagih kao što su zapaljenje želudačne sluzokože do poremećaja rada vitalnih organa, neuromišićnog spazma, hipokalcemije, inhibicije enzima, kome pa i smrti. Dejstvo fluorida na organizam zavisi direktno od količine unete doze.
Hronično toksično dejstvonastaje dugogodišnjim svakodnevnim prekomernim unošenjem hrane ili vode sa povećanom koncentracijom fluora. To može izazvati izraženo starenje kože lica, oštećenje nosne sluznice, hronični faringitis, gastritis kao i toksičnu distrofiju jetre. Prekomerno unošenje fluora u vreme amelogeneze zuba (period formiranja gledji) može dovesti do nastanka fluoroze zubai / ili skeletne fluoroze. Fluoroza zuba je endemsko oboljenje tvrdih zubnih tkiva koje karakteriše poroznost, naročito subpovršinskog sloja gledji. Nastaje dugogodišnjim prekomernim unošenjem fluorida, najčešće preko pijaće vode. Dugogodišnje unošenje prekomernih količina fluorida, koje nastaje kod osoba koje rade na specifičnim radnim mestima, gde svakodnevno udišu prekomerne količine fluorida, može dovesti do njihove akumulacije i nastanka patoloških promena na skeletnom sistemu, tj. skeletne fluoroze. Skeletna fluoroza se karakteriše deformacijama koštanog sistema u vidu „X” nogu, povećenog aneroposteriornog promera grudnog koša, abnormalnih oblika karlice, deformacije zglobova i savijanja butne kosti.
Mehanizam kariostatskog dejstva fluora
Mnogobrojna eksperimentalna, epidemiološka i klinička istraživanja nesumnjivo su potvrdila da fluoridi imaju veliki značaj u prevenciji karijesa. Danas se može slobodno reći da njihova primena predstavlja tekovinu preventivne stomatologije. Mehanizam kariostatskog dejstva fluora se odvija na nekoliko različitih načina. Bilo sistemskim unošenjem u vreme amelogeneze ili nakon lokalne aplikacije, dovešće do smanjenja rastvorljivosti gledji i pojašanja precipitacije, tj. taloženja različitih jedinjenja kalcijuma na površinu zuba, čime se pospešuje remineralizacija gleđi. Povećano prisustvo fluora u zubnom plaku može imati i inhibitorni efekat na bakterije i njihove enzime. Ugradnjom jona fluora u kristale hidroksiapatita gleđi, koji čini kristalnu rešetku gleđi, nastaje fluoroapatitznatno otporniji od hidroksiapatita. Fluorapatit se sporije rastvara pod dejstvom kiselina u usnoj duplji i time predstavlja jaču barijeru pred niskim ph oralne sredine. Mora se imati u vidu da ugradjeni fluoridi ne predstavljaju trajnu zaštitu zuba, jer procesi jonske izmene kao i de i re mineralizacije gleđi neprestano traju.
Danas je sve veći broj savremenih stomatoloških materijala koji se koriste za pripremu podloga za plombe ili kod dece za zalivanje dubokih jamica i fisura koji sadrže fluoride. Tako materijali, koji se stručno nazivaju glas – jonomer cementi sadrže visoke vrednosti fluora koje se kontinuirano otpuštaju i time doprinose prevenciji karijesa. U cilju prevencije karijesa koriste se različite metode primene kao i koncentracije bilo za individualnu, kućnu upotrebu ili za prifesionalnu aplikaciju od strane stomatologa u okviru ordinacije.
Metode primene fluora
Sistemska (endogena) primena ima za cilj uticaj na veću ugradnju fluora u tvrda zubna tkiva kako bi bila otpornija na nastanak karijesa. Lokalna (egzogena) primenapodrazumeva direktnu aplikaciju na površinu izniklih zuba, čime se postiže povećanje njihove otpornosti na karijes. Unošenje fluorida može biti u vidu niskih, srednjih i visokih koncentracija. Niske koncentracijefluorida unose se putem fluorisane vode za pića ili tabletama fluora. Srednje koncentracijese aplikuju putem pasti za zube ili rastvora za ispiranje usne duplje a visoke u okviru rastvora, želea za premazivanje i profilaktičkih pasti za profesionalno uklanjanje naslaga.
Fluorisanje vode za piće
Fluorisanje vode za piće je mera koja se primenjuje već tridesetak godina u velikom broju visoko razvijenih zemalja. Postiže se dodavanjem optimalne količine fluora u vodu gradske mreže, čime se vrši masovna zaštita stanovništva koja živi na toj teritoriji. Ova mera je zakonski regulisana, efikasna je i jednostavna, mada ne i apsolutno bezbedna jer se ne može kontrolisati individualna količina dnevnog unosa ovakve pijaće vode. Danas se javljaju kontroverzni stavovi vezani za benefit ove metode.
Tablete sa fluoridima
Primena tableta je opravdana i efikasnsa pod uslovom da se sprovodi redovno i da se sa primenom započne pravovremeno. Veća efikasnost ovih tableta je ustanovljena kod dece koja su tabletu sisala i drobila zubima nego kod one koja su je samo gutala, što se objašnjava udruženim sistemskim i lokalnim efektom primene. Kontraindikovano je davanje tableta u područjima gde su koncentracije fluora u vodi za piće veće od 0,6 ppm F. Efikasnost prenatalne primene je dobra, pa je kod dece koja su fluor dobijala preko placente majke ili kasnije majčinog mleka, prevalenca karijesa na mlečnim i stalnim zubima znatno manja. Tablete sa fluorom se preporučuju kod dece sa cirkularnim karijesom ili velikim brojem početnih karijesnih lezija.
Lokalna primena fluorida
Lokalno se mogu primeniti fluoridi visokih koncentracija (10.000 do 23.000 ppm F) u okviru rastvora ili želea, najčešće NaF. Primena ovih preparata podrazumeva profesionalnu aplikaciju u stomatološkoj ordinaciji od strane stručnog lica po protokolu, naročito kod dece, da ne bi došlo do gutanja i posledične muke i povraćanja. Smatra se da se ovom metodom može postići redukcija karijesa i za 30 do 40%. Broj serijskih aplikacija u toku godine zavisi pre svega od individualnog stepena rizika za razvoj karijesa, pa ukoliko pacijent spada u grupu visokog rizika.preporučljivo je uraditi tri serijske aplikacije godišnje ili samo jednu ukoliko spada u grupu niskog rizika. Ova metoda nije pogodna za decu uzrasta manjeg od šest godina. Rastvori srednje koncentracijefluorida podrazumevaju primenu u okviru preventivnih programa zaštite zuba školske i predškolske dece a rastvori niskih koncentracijanamenjeni su za kućnu upotrebu. Ratvori sa koncentracijom od 200 do 300 ppm F se koriste jednom dnevno za ispiranje usta u sklopu individualnog preventivnog programa, rastvori od 1000 ppm F jednom nedeljno, a rastvori od 2000 ppm F jednom u dve nedelje.
Lokalna metoda, koja se danas smatra obaveznom, je svakodnevna primena paste za zube koja sadrži fluor, dok se za odabir ostalih, dopunskih metoda treba konsultovati sa stomatologom. Pasta za zube bez fluora imala bi samo higijensko-kozmetski značaj, a dodavanjem fluora postala je praktično najvažnije sredstvo u borbi protiv karijesa. Danas se smatra da je standard od 1450 do 1550 ppm F u sastavu paste za zube optimalna koncentracija fluorida koja je odobrena i svakako preporučena od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
napisala: dr Ivana Aleksić
ordinacija dr Petar Kostić,Ohridska 3, Beograd,Tel/Fax: 011 344 7377; www.drkostic.rs
