PSA -zanačaj u dijagnostici i lečenju bolesti prostate

PSA

PSA – Prostata specifičan antigen je protein male molekulske mase i u krvi se njegove povišene vrednosti javljaju nakon oštećenja tkiva prostate. PSA je visoko osetljiv tumorski marker za karcinom prostate. Važno je reći da povišene vrednosti  ne znače sigurno rak prostate.

autor: mr ph.spec. Mirjana Balać


Tumorski markeri su molekule čije je prisustvo ili promena koncentracije posledica postojanja tumorskog tkiva u organizmu. U malignim procesima metabolizam tumorskih ćelija je izmenjen pa je povećana sinteza i oslobađanje nekih molekula. Često su to molekule prisutne i kod zdravih osoba, ali u veoma malim koncentracijama.

Ni jedan do sada otkriven tumorski marker nije idealan po svojoj specifičnosti i osetljivosti. Pojedini su specifični za određeni organ, mada se češće više markera može povezati sa malignim procesima na jednom organu ili tkivu. Takođe, mogu biti karakteristični samo za jedan tip tumora ili se mogu naći na malignim ćelijama različitih tumora.

Laboratorijsko određivanje tumorskih markera koristi se: u ranoj dijagnostici, kao pomoć pri postavljanju dijagnoze i proceni stadijuma bolesti, za praćenje efikasnosti terapije i rano otkrivanje recidiva.

Prostata je žlezda muškog reproduktivnog sistema, proizvodi komponente semene tečnosti, veličine je kestena, nalazi se ispod mokraćne bešike i obuhvata mokraćni kanal. Zato mokrenje može biti otežano i bolno kada je prostata uvećana. Najčešća oboljenja prostate su: prostatitis, dobroćudna (benigna) hiperplazija prostate i karcinom prostate.

Prostatitis je zapaljenje prostate uzrokovano bakterijama, virusima i gljivicama ili nastaje usled hemijskih i fizičkih povreda. Benigna hiperplazija prostate je uvećanje prostate koje dovodi do pritiskanja mokraćne cevi i otežanog mokrenja. Karcinom prostate je maligno oboljenje koje u početnoj fazi obično protiče bez ikakvih simptoma. U kasnijoj fazi javljaju se različiti simptomi često i oni prisutni u benignoj hiperplaziji prostate a pored njih i bolovi, opšta slabost organizma, malaksalost, gubitak apetita i anemija.

Prostata specifičan antigen je protein male molekulske mase i u krvi se njegove povišene vrednosti javljaju nakon oštećenja tkiva prostate. Njegova sinteza je pod direktnim uticajem muških polnih hormona i zbog toga se u malim koncentracijama u krvi mladih muškaraca može naći već na početku puberteta. Značajan porast koncentracije PSA počinje od 40. godine i nastavlja se do kraja života muškaraca.

PSA je visoko osetljiv tumorski marker za karcinom prostate, mada idealan tumorski marker ne postoji ni za karcinom prostate ni za bilo koji drugi tumor. Važno je reći da povišene vrednosti PSA ne znače sigurno rak prostate.

Umereni porast PSA ima obično neki drugi, bezopasan razlog. Isto tako normalna vrednost ovog tumorskog markera ne isključuje postojanje karcinoma prostate. Laboratorijski rezultat se uvek mora proceniti polazeći od kliničke slike i rezultata ostalih pregleda.

PSA je daleko od idealnog tumorskog markera, mada po mišljenju mnogih relevantnih stručnjaka najbolji je postojeći tumorski marker uopšte.

Određivanje PSA predstavlja korisno dijagnostičko sredstvo koje nam ukazuje na to da li treba pristupiti daljim ispitivanjima, ali ne ukazuje obavezno na karcinom prostate.

Određuje se u krvnom serumu i nalazi se kod svih muškaraca koji imaju funkcionalnu prostatu.

Određivanje koncentracije PSA radi se u vreme postavljanja dijagnoze, pre, u toku ili nakon završetka terapije i periodično da bi se ustanovilo eventualno ponovno javljanje tumora.

Da bi se tumor otkrio u ranoj fazi preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da bi svi muškarci preko 50 godina trebalo, jednom godišnje da kontrolišu nivo PSA.

Za laboratorijsko određivanje nije potrebna posebna priprema pacijenta, ali se mora voditi računa da ukoliko je pacijent podvrgnut digitalnom rektalnom pregledu prostate ili hirurškom zahvatu, određivanje treba odložiti minimum 10 dana. Njegova koncentracija je u korelaciji sa stadijumom i veličinom tumora, ali zavisi i od mnogih drugih faktora.

Referentne (normalne) vrednosti u serumu su od 0 do 4ng/ml (µg/l), mada ove granice u mnogome zavise od godina. Po dekadama starosti muškaraca utvrđene su sledeće granice:

  • 0-2,5ng/ml od 40-49 godina,
  • 0-3,5ng/ml od 50-59godina,
  • 0-4,5ng/ml od 60-69 godina,
  • 0-6,5ng/ml od 70-79 godina.

Brojna istraživanja pokazuju da i druga tkiva i neprostatni tumori mogu da sintetišu PSA što ga čini nespecifičnim za prostatu. Porast serumskog PSA nađen je kod obolelih od karcinoma prostate, ali i kod 25-86% osoba sa benignom hiperplazijom prostate i prostatitisom. Drugi nedostatak ovog tumorskog markera je taj što kod 25% muškaraca koji boluju od karcinoma prostate njegova vrednost nije veća od 4ng/ml.

Koncentracija raste kako se tumor povećava, tako da kod uznapredovalog karcinoma njegova vrednost može biti povećana i nekoliko stotina puta. Kod izrazitog povećanja nema nikakve sumnje da se radi o raku, jer ćelije tumora zadržavaju osobine ćelija prostate tako da i one sintetišu i izlučuju PSA i kako se povećava tumorska masa tako raste i njegova koncentracija. Mnogo veći dijagnostički problem su mala povećanja koncentracije PSA.

Opšte je prihvaćeno da se kod svake vrednosti PSA iznad 10ng/ml radi biopsija. Najveći problem su vrednosti PSA između 4 – 10ng/ml. Da bi se povećala specifičnost i time smanjio broj nepotrebnih biopsija pristupilo se određivanju slobodnog (free) PSA – fPSA.

fPSA se obavezno određuje kod pacijena kod kojih je koncentracija PSA u serumu od 4-10ng/ml.

Iz dobijenih vrednosti izračunava se odnos (indeks) fPSA/PSA. Kod svih pacijenata kod kojih je ovaj odnos manji od 0,15 obavezno se radi biopsija a kod onih kod kojih je veći od 0,15 (po nekim stručnjacima 0,20) preporučuju se redovne i češće kontrole.

Verovatnoća prisustva raka       prostate najveća je ukoliko je       PSA > 10ng/ml (43-65%) a indeks          < 0,10.

Da bi se ustanovila uspešnost terapije ili da bi se videlo da li je došlo do pogoršanja bolesti rade se serijska određivanja (periodično u određenim vremenskim razmacima). Naime, pošto je većina tumorskih markera nespecifična, samo jednim određivanjem ne može se utvrditi ponovna pojava tumora. Takođe, povećanje tumorskih markera kod nekih inflamatornih procesa su prolazna, za razliku od tumorskih procesa gde je njihov porast kontinuiran. Tako da izvođenjem serijskih određivanja, mogu se eliminisati lažno pozitivni rezultati. Prvu serumsku koncentraciju treba odrediti nakon postavljanja dijagnoze karcinoma kao i pre početka terapije. Drugi uzorak uzima se nakon terapije a njegov rezultat daje informaciju o uspešnosti primenjene terapije.

Ako se prostata ukloni hirurškim putem koncentracija PSA u serumu pada do skoro nemerljivih vrednosti.

Niska vrednost PSA se može koristiti kao mera da je operacija imala dobar efekat. Čak i pri korišćenju druge dve metode lečenja, zračenje i hormonska terapija, smanjena vrednost PSA je obično dobar znak da je lečenje uspešno. Trajno povišene vrednosti PSA ukazuju na postojanje rezidualne bolesti. Porast koncentracije PSA nakon hirurškog zahvata (radikalne prostatektomije) je biohemijski pokazatelj recidiva i po pravilu se pojavljuje pre drugih znakova bolesti.

Najznačajnija klinička primena PSA je u praćenju uspešnosti terapije. Koncentracija PSA je podatak koji govori o uspešnosti terapije, postojanju rezidua (lokalno ili udaljeno) i ukazuje na recidiv i pojavu metastaza pre nego što je to moguće utvrditi drugim konvencionalnim dijagnostičkim postupcima.

I pored toga što ovaj marker nije specifičan za tumor, on se pokazao veoma korisnim, kako za ranu dijagnozu, tako i za praćenje bolesnika sa malignim tumorom prostate. Preporuke za primenu PSA kod karcinoma prostate su: treba ga koristiti zajedno sa digitalnim rektalnim pregledom prostate, pri tumačenju laboratorijskih rezultata treba se osvrnuti na posebne referentne vrednosti po dekadama starosti. fPSA treba raditi kao pomoćni marker kada je ukupan PSA u opsegu od 4-10ng/ml radi razlikovanja karcinoma prostate od benigne hiperplazije prostate. PSA treba određivati nekoliko nedelja nakon obavljenog digitalnog rektalnog pregleda prostate i rešavanja problema prostatitisa.

Važno je još jednom napomenuti da određivanje nivoa tumorskih markera u krvi može imati značajnu ali ne i presudnu ulogu u dijagnostici i tretmanu malignih oboljenja.

Komentari

Podeli