Alergija na ambroziju, kijavica usred leta

alergija na ambroziju

Leto je idelano vreme za boravak i uživanje na otvorenom prostoru. Međutim, da li baš svi možemo da uživamo u prirodi u toplim letnjim danima? Na žalost – ne. Jul je mesec kada ”proradi” alergija na ambroziju koja može biti i iritirajuća i iscrpljujuća.

Ambrozija se često pominje kao alergen koji zadaje muke značajnom delu populacije. Ali, da li znate šta je ambrozija, kako izgleda, kako se suzbija i šta mi možemo učiniti da smanjimo kontakt sa ovim korovom?

Ambrozija u Evropu stigla – greškom

Ambrozija je krajem XIX veka doneta iz Amerike u Evropu takoreći greškom, i to zajedno sa semenom lucerke. Na našim prostorima, tačnije u Vojvodini, se prvi put pojavila 1952. godine. Panonska nizija je, inače, mesto gde su izmerene najveće koncentracije polena ove biljke u Evropi. Sada smo u situaciji da je rasprostranjenija u Evropi nego u Americi odakle je potekla.

Lična karta ambrozije

Dakle, kakva je to opasna biljka koje se treba čuvati u letnjim mesecima i početkom jeseni kada intenzivno cveta? Istraživanja pokazuju da najveći broj ljudi, zapravo, ne zna kako ona izgleda. Ambrozija (Lat. Ambrosia artemisiofolia) je jedna od najrasprostranjenijih korovskih biljaka na svetu.

Spada u invazivne vrste i vrlo brzo se širi, tako da ju je praktično nemoguće iskoreniti. Pored toga što izaziva alergijske reakcije kod velikog broja ljudi, ova biljka je i vrlo uporan i štetan korov koji ometa rast i razvoj kulturnih biljaka.

Ambrozija, zagađuje i vazduh, jer se polen lako i brzo vezuje za čestice prašine i čađi koje se nalaze u vazduhu i zagađuje životnu sredinu.

Neobrađena zemljišta, zelene površine kraj puteva, površine van sela i gradova koje su davno napuštene i zarasle u trave i korov, građevinska zemljišta, rečna priobalja, šume i zaparložena zemljišta glavno su stanište ove invazivne vrste. Vrlo često se može naći i u obradivim zemljištima jer se njen polen brzo i lako raznosi vetrom.

Širi se ”kao zaraza”

Polen ambrozije je izuzetno sitan, a vetar ga može odneti preko 100 km daleko od matične biljke. Ako uzmemo u obzir podatak da svaka biljka ambrozije proizvede 100 miliona zrna polena, onda je sasvim jasno zašto se tolikom brzinom širi.

Alergija na ambroziju je najintenzivnija od polovine jula do sredine oktobra. Posebno treba voditi računa o periodu od druge polovine avgusta do polovine septembra, jer tada ambrozija intenzivno cveta. U septembru ova biljka bukvalno buja i koncentarcija polena ambrozije je najveća – preko 1000 polenovih zrna po metru kubnom vazduha što je alarm da se zaštitimo i ne odlazimo u tom periodu u prirodu. Niže temperature i kišoviti dani smanjuju koncentraciju polena ambrozije.

Alergija na ambroziju vs respiratorna infekcija

Alergija na ambroziju ima simptome koji su slični simptomima virusne i bakterijske infekcije. Ipak, u slučaju alergije izostaje pojava povišene temperature. Zajednički simptomi su: grebanje u grlu, vodenasta sekrecija iz nosa, uporan kašalj, kijavica, svrab u nosu, a tamni kolutovi oko očiju i tipičan svrab očiju skoro sigurno ukazuju na alergiju.

S početkom sezone ambrozije, urušava se kvalitet života velikog dela populacije, jer usled dugotrajnog alergijskog rinitisa može doći do razvoja komplikacija kao što su polipi u nosu zbog jakih upala sinusa, devijacije u nosu koje sprečavaju normalan dotok kiseonika u pluća, razvoj bronhitisa i astme.

Ukoliko imate simptome alergije posetite alergologa koji će postaviti dijagnozu alergije, i propisati terapiju. Ljudi koji znaju da su alergični potrebno je na vreme da počnu sa terapijom kako bi, koliko je moguće, predupredili neprijatne manifestacije.

Kada govorimo o ambroziji, možemo reći da su bukvalno svi izloženi riziku od dobijanja alergijske reakcije. Posebno su osetljive osobe atopične konstitucije (već imaju neku alergiju) kao i one sa genetskom predispozicijom.

Saveti za života sa alergijom na amboziju 

Ono što sami možemo da učinimo je da ne držimo otvorene prozore u kasnim jutarnjim i ranim popodnevnim časovima. Tokom prepodneva ne preporučuje se boravak napolju jer je tada koncentracija polena u vazduhu najveća. U šetnju po prirodi treba izlaziti samo posle kiše, ali nikako po vetrovitom vremenu, posebno ako je napolju toplo. Baštenske radove treba prepustiti nekom drugom, jer je mogućnost dobijanja alergijske reakcije povećana u direktnom kontaktu sa biljkama.

Svakako da ambroziju treba uništiti čupanjem iz korena u svom dvorišnom prostoru, ali pod maskom i sa rukavicama. Opran veš sušite na sušilicama jer svako izlaganje veša spoljnjem vazduhu daje šansu da se na njega nalepi sitan polen ambrozije. Redovno tuširanje i pranje kose posle izlaska u prirodu su više nego poželjni, kao i često menjanje garderobe. Ne treba napominjati da se stan mora redovno čistiti, a podovi brisati vlažnom krpom koja će sprečiti raznošenje polena po stanu.

Što se tiče ishrane, mogu se koristi i suplementi koji jačaju imuni sistem. Preporučuju se vitamin D i C, kalcijum, omega 3, cink. Posebno su korisne namirnice kao i suplementi koji sadrže kvercetin.

Izbegavanje nekih namirnica koje sadrže belančevine koje su slične onima iz  polena ambrozije takođe mogu pomoći. Zato treba izbegavati konzumaciju banana, semenki suncokreta, dinje, lubenice, krastavca, tikvica, kao i, verovali ili ne – čaj od kamilice.

Još jedan savet za turiste. Ukoliko ste alergični na ambroziju, izbegavajte odlazak u sela i na planine. Bar dok sezona polena ambrozije ne prođe. Boravak na selu i na planinama može biti jednako prijatan i tokom jeseni i zime. U toku leta izaberite destinaciju gde ambrozije nema!

Komentari

Tatjana Vlaškalin, diplomirani inženjer poljoprivrede i ekonomista. Završila je Fakultet za biofarming, smer - organska proizvodnja i Višu ekonomsku školu, smer ekonomsko-upravni u Novom Sadu. Učestvovala je u brojnim projektima kompanija koja se bave istraživanjima u poljoprivredi, poput Kleffmann-a. Poseduje Sertifikat iz oblasti poljoprivrednog preduzetništva u oblasti savremene povrtarske proizvodnje.