Alergija na sunce, sve što treba da znate

alergija na sunce

Pod pojmom alergija na sunce opisuju se stanja kože koje nakon izlaganja sunčevoj svetlosti uključuju svrab, crvenilo i osip, ponekad i mehuriće, oderotine ili bolne čvoriće i drugačijeg je izgleda u odnosu na opekotine od sunca.

autor: mr ph. Tamara Božilović


Fotodermatoze, alergije na sunce, sve su učestalija pojava poslednjih decenija, naročito kod dece i osoba svetle puti i svetlih očiju (fototipovi 1 i 2 po Fitzpatrikovoj klasifikaciji), čak su 10 puta češće kod žena.

Smatra se da oko 20% svetske populacije ima alergijsku reakciju na sunčevu svetlost.

Pod pojmom alergija na sunce opisuju se stanja kože koje nakon izlaganja sunčevoj svetlosti uključuju svrab, crvenilo i osip, ponekad i mehuriće, oderotine ili bolne čvoriće i drugačijeg je izgleda u odnosu na opekotine od sunca (koje mogu imati svi i nastaju usled prekomernog izlaganja suncu bez adekvatne zaštite).

Alergija na sunce jeste imunološka reakcija organizma na sunčevu svetlost i najčešće se javlja na dekolteu, vratu i grudima, nadlanicama, zadnjem delu šaka i potkolenicama.

Alergija nastaje kao reakcija na UV zrake, prvenstveno UV-A zrake (UV-B zraci su oni koji izazivaju opekotine, mada i ta vrsta zračenja, kao i spektar vidljive svetlosti, može izazvati alergijsku reakciju) koji prodiru u dublje slojeve kože dovodeći do okisadivnog stresa i oslobađanja značajnog broja slobodnih radikala izazivajući oštećenje ćelija kože, što kod pojedinaca izaziva alergijsku reakciju, telo oštećene ćelije prepoznaje kao alergen i dolazi do oslobađanja citokina i pro-inflamatornih medijatora i povećane koncentracije histamina.

Iako tačan uzrok još uvek nije utvrđen, atopijska konstitucija pojedinca i nasledni faktori jedan su od uzročnika alergije na sunce.

Vrste alergija na sunce

Polimorfna svetlosna erupcija je najčešći oblik alergije na sunce (skraćeno PLE), koja uključuje oko dve trećine svih oblika alergija na sunce. Uglavnom se javlja u kasno proleće ili rano leto sa naglim izlaganjem kože suncu koja je tokom hladnih dana bila zaštićena odećom.

Uključuje uvek intezivan svrab, uz crvenilo, potom sitne bubuljice ili plikove i pistule. Simptomi se uglavnom pojavljuju dan do dva nakon intezivnijeg izlaganja suncu, najčešće na rukama i dekolteu.

Hladnim oblozima i izbegavanjem izlaganja simptomi se uglavnom potpuno povlače, retko je neophodno uključiti terapiju.

Solarna urtikarija ili koprivnjača takođe je česta alegija na sunce, nastaje samo nekoliko minuta posle izlaganja suncu i može se pomešati sa opekotinama od sunca.

Praćena je intezivnim svrabom i crvenilom, koprivnjačom.

Može proći spontano ali je poželjna terapija da bi se ublažio svrab i sprečilo moguće raščešavanje i inficiranje kože.

Solarne urtikarije uglavnom traju godinama i prvi put se pojavljuju u detinjstvu. Značajan je oprez od indirektne izloženosti suncu, poput probijanja zraka kroz staklo u automobilu ili prilikom rasipanja UV zračenja u hladu.

Prurigo nodularis je takođe vrlo česta alergija na sunce, u odnosu na PLE ne prolazi spontano, zahteva lečenje, simptomi uključuju neizdrživ svrab kože uz bolne čvorove i oderotine uglavnom na izloženim delovima tela, najčešće rukama i nogama, ali mogu zahvatiti i celu površinu kože. Češća je kod dece i javlja se sa prvim izlaganjem suncu.

Kako se dijagnostikuje alergija na sunce

Dijagnostika uglavnom uključuje jednostavan pregled kože od strane specijaliste. Alergija na sunce može se utvrditi i dijagnostičkom metodom foto-testa.

Testiranje se vrši ekspozicijom delova kože UV zračenju u kratkom trajanju. Test se očitava nakon 48 sati i pozitivan je ukoliko se na datim mestima jave lezije, iste poput onih koje se kod pacijenta inače javljaju pri izlaganju sunčevoj svetlosti. Foto-testom može se ustanoviti i koja vrsta zračenja dovodi do alergije, da li je to UV-A, UV-B ili vidljiva svetlost.

Kako se alergija na sunce leči

Kao i kod drugih alergijskih reakcija prva medikamentna linija su antihistaminici, oralni i topikalni.

Jednostavno doziranje jednom dnevno i velika tepijska širina su osnovne karakteristike antihistaminika, registrovani su kao OTC lekovi (režim izdavanja bez neophodnog lekarskog recepta). Oralni antihistaminici umiruju simptome svrab, crvenilo, otok. Tablete se ne usitnjuju, ne lome i uzimaju se nezavisno od obroka. Za najmlađe pacijente dostupni su u obliku sirupa. Prvi izbor su desloratadin i levocetirizin.

OTC anihistaminske kreme su takođe rešenje za ublažavanje simptoma i smanjenje histaminske reakcije. Nanose se u tankom sloju do 3 puta u toku dana, i u slučaju da se simptomi posle trećeg dana ne povlače neophodno je konsulovati lekara.

U slučaju intezivnijih simptoma kao kod prurigo nodularis alergijske reakcije nakon pregleda lekar određuje terapiju, najčečće topikalnim kortikosteroidima.

Postoji i posebna vrsta terapije, tzv. fototerapija – pre sezone izlaganja suncu celo telo izlaže se UV lampama radi razvoja tolerancije kože na sunčevo zračenje. Terapiju određuje lekar.

Nefaramakološke mere i prevencija

Za smanjenje verovatnoće pojave alergijske reakcije na sunce, kao i za umirenje simptoma postojeće alergije,  od dijetetskih suplemenata preporučuje se primena:

  1. kalcijuma
  2. vitamina C
  3. cinka.

Kalcijum reguliše propusnost krvnih sudova, koja je u slučaju alergijske reakcije pojačana, stoga kalcijum smanjujući propusnost ublažava alergijsku reakciju i otok.

Vitamin C ubrzava razgradnju i otklanjanje histamina iz organizma, ujedno uz cink dobija se kombinacija jakih antioksidanasa koji smanjuju oksidativni stres i oštećenje ćelija kože.

Beta-karoten suplementi takođe mogu pomoći u ublažavanju i sprečavanju alergija na sunce. Vitamin A u koji se beta-karoten pretvara ima ulogu antioksidansa u našem telu i time sprečava oštećenje tkiva usled uticaja slobodnih radikala, i pruža zaštitu kože od štetnog delovanja UV zraka.

Interesuju vas preparati beta karotena, vitamina C i cinka, klikom na link sazajte šta apoteke najčešćee prodaju.

Alergija na sunce, kako se zaštiti:

  • ne izlagati se suncu između 11 i 15 sati, tada UV-A i UV-B zraci su znatno jačeg intenziteta;
  • tokom oblačnih dana oblaci reflektuju zračenje na zemlju te je zračenje čak i intezivnije i savetuje se dodatni oprez;
  • koristiti visok zaštitni faktor (idealno 50+, minimalno 30+);
  • nositi laganu odeću svetlih boja od prirodnih materijala, duge rukave i pantalone;
  • nositi šešir i naočare;
  • postepeno navikava kožu na sunce, poželjno tokom prolećnih dana sa manje intezivnim zračenjem, na taj način nastaje postepena desenzibilizacija organizma i mogućnost reakcije na koži je manje.

Da li preparati za sunčanje pomažu ako imate alergiju na sunce?

Upotreba preparata za sunčanje je takođe neophodna.

Postoje dve vrste filtera koji se koriste u preparatima za sunčanje. To su hemijski i mineralni filteri. Hemijski filteri upijaju UV zrake i oslobađaju tu energiju kao termalno zračenje, koje stvara osećaj toplote, dok mineralni filteri reflektuju ili raspršuju UV zrake i ne dozvoljavaju njihovo prodiranje u kožu. Upravo ti mineralni filteri su pogodni za zaštitu osetljive kože.

Pored toga preparat je poželjno i da bude vodootporan, i pogodniji su losione a ne sprejevi (fluidi) za sunčanje, losion ima veći postotak masne faze i duže će se zadržati na koži. Kvalitetnije formulacije pored filtera sadrže i antioksidanse koji povećavaju zaštitu kože od postojećih i novonastalih slobodnih radikala.

ladival

Pravilno nanošenje kreme za sunčanje:

  • naneti izdašnu količinu kreme za sunčanje (ceo dlan) na kožu, ali ne da se koža ,,beli“ već dobro utrljati;
  • kremu naneti mimimum 20 minuta pre izlaska na sunce;
  • lice, uši i vrat temeljno namazati;
  • dodati još jedan sloj 30 minuta kasnije;
  • ponavljati nanošenje novog sloja svaka 2 sata, naročito posle ulaska u vodu i brisanja peškirom.
  • takođe je neophodno zaštiti i usne kremom za sunčanje ili balzamom sa zaštitinim faktorom.

Koža beba i male dece je naročito osetljiva na UV zračenje i postoji veća sklonost ka razvoju opekotina i/ili alergije na sunce, i zahteva posebnu negu i zaštitu. Na tržištu su dostupne formulacije za zaštitu od sunca namenjene nežnoj koži dece.

Fotoalergijska erupcija 

Fotoalergijska erupcija je posebna vrsta alergije na sunce. Nastaje u sadejstvu sunčeve svetlosti i nanošenja određenih hemikalija na kožu, kao što su parfemi, mirišljave kreme i losioni, preparati sa citrusima, šminka pa i proizvodi za zaštitu od sunca sa hemijskim faktorima zaštite.

Stoga je preporuka je osobama atopijske konstitucije, osetljive kože, kao i osobama sa ranijim alergijama na sunce da izbegavaju kozmetičke preparate sa parfemima, veštačkim bojama i parabenima, posebno tokom leta.

Fotosenzitivni lekovi

Pojedini lekovi mogu izazvati fotosenzitivnost – hemijski izazvanu promenu na koži.

Postoje dve osnovne vrste fotosenzitivnosti – fototoksičnost i fotoalergije i značajno ih je razlikovati.

Fototiksičnost je češća i nastaje nakon samo par sati ili par dana na suncu i istovremene terapije pojedinim lekom bio on unet oralno, primljen injekciono ili nanet na kožu. Molekuli leka promenjeni UV zracima izazivaju ćelijsku smrt na pojedinim delovima kože. Promene na koži mogu ostati ireverzibilne, a najčešće dolazi do opekotina praćenih plikovima. U retkim slučajevima može se pojaviti samo crvenilo.

Fotoalergija se javlja nakon izlaganja sunčevoj svetlosti delova kože na koju je nanet sloj određenog leka u obliku kreme, masti ili gela, ili ređe nakon oralne primene leka. UV zraci menjaju strukturu leka i dolazi do razvoja alergijske reakcije, stvaranja antigena i oslobađanja histamina. Reakcija je u obliku crvenila, svraba i otoka, a može se javiti i nakon par dana od izlaganja suncu i proširiti se i na ostale delove kože, često je neophodno uključiti terapiju da bi se simptomi smirili.

Lekovi koji zahtevaju oprez prilikom izlaganja suncu

Nakon razvoja reakcije neophodno je javiti se lekaru radi određivanja koji lek je doveo do neželjene fotosenzitivnosti i utvrđivanju daljih koraka.

Fotosenzitivni lekovi:

  • antibiotici – ciprofloksacin, levofloksacin, ofloksacin, trimetoprim, doksiciklin i tetraciklin, azitromicin;
  • antimikotici – vorikonazol;
  • antivirotici – aciklovir;
  • antidijabetici – glimepirid, glikazid;
  • kombinovani oralni kontraceptivi;
  • NSAIL – ibuprofen, naproksen, ketoprofen, celekoksib, posebno naneti topikalno;
  • statini – simvastatin, atorvastatin, pravastatin;
  • antiaritmici – amjodaron;
  • diuretici – hidrohlortiazid, furosemid, amilorid, indapamid;
  • antihipertenzivi – enalapril, kaptopril, diltiazem;
  • inhibitori protonske pumpe – omeprazol, pantoprazol;
  • antiepileptici – karbamazepin;
  • antidepresivi – maprotilin, amitriptilin, klomipramin, sertralin, citalopram, mirtazapin, kao i biljka kantarion;
  • antipsihotici – hlorpromazin, tioridazin, olanzapin, flufenazin;
  • sulfonamidi – sulfadiazin;
  • retinoidi za lečenje akni – izotretinoin, adapalen, acitretin;
  • AHA kiseline u kremama.

Neće svaki pacijent koji koristi neki od datih lekova imati fotosenzitivnu reakciju, ali preporučuju se oprez i mere prevencije da bi se mogućnost reakcije svela na minimum.

Fotodermatoze mogu otežati svakodnevni život pojedinca, ali uz konsultaciju lekara i farmaceuta, mere prevencije i odabir kvalitetnog i sigurnog preparata za sunčanje mogućnost reakcije je manja i uživanje u lepim letnjim danima moguće.

Komentari