Atopijski dermatitis i alergija na hranu

Atopijski dermatitis i alergija na hranu

Atopijski dermatitis, dečiji ekcem, danas je znatno učestalija pojava nego pre nekoliko decenija, ali isključivo u razvijenim zemljama.I pored toga što dečiji ekcem može da ima teške oblike i dugo da traje, uz pravilan režim života, ishrane, ponašanja i primenu pravilne terapije na vreme, najveći broj pacijenata može živeti normalan, kompletan i sadržajan život.

Kako nastaje?

Oboljenje se najčešće javlja u prvoj godini života, obično posle trećeg meseca, kao crvenilo i ljuskanje kože praćeno svrabom, prvo na obrazima, sa spoljne strane podlaktica, potkolenica, i na šakama. Sve ovo može biti praćeno stvaranjem erozija koje vlaže, pa dolazi i do sekundarne infekcije bakterijama što otežava kliničku sliku i zahteva intenzivniju terapiju. Kasnije, navedeni simptomi prelaze na unutrašnje strane udova i pregibe laktova i kolena. Ekcem može da zahvati veliku površinu kože, čak i 100%, što se naziva eritrodermija. Generalizovane forme ekcema zahtevaju bolničko lečenje. U okviru sklonosti ka atopiji, dečiji ekcem je često udružen i sa respiratornim simptomima, kao što su alergijska bronhijalna astma i alergijska (polenska) kijavica.

Dečiji ekcem je često hronično oboljenje. Procenjuje se da u Srbiji oko 15% mališana ima neki oblik atopijskog dermatitisa, a bolest se u 80% slučajeva javi do pete godine života. To je oko 300.000 dece. Srećom, kod većine pacijenata bolest se vremenom povlači. Od 60% do 80% pacijenata ulazi u remisiju u toku puberteta i adolescencije, dok se kod 20% do 40% odraslih pacijenata zadržava neka forma ekcema. Tek 1% do 2% obolelih ima simptome čitavog života.

Imajući u vidu činjenicu da je reč i o alergijskom oboljenju, jasno je da je i ishrana, kao put za unošenje mogućih alergena, vrlo važan faktor. Dojenje je, generalno, veoma pozitivno za razvoj deteta, te odojčad prvih šest meseci života treba isključivo dojiti – iz hiljadu razloga, a jedan od njih je i prevencija ili kasnija pojava atopijskih bolesti. Oko 30% dece sa atopijskim dermatitisom pokazuje senzibilizaciju na proteine nekih namirnica (proteina kravljeg mleka, jaja ili kikirikija, a mnoga deca ne podnose ni citrusno voće) međutim, hrana ne uzrokuje ovu bolest, već je mogući faktor pogoršanja.

Lečenje

Lečenje dečjeg ekcema se sprovodi u nekoliko koraka. Osnova terapije je nega suve kože, primenom neutralnih emolijentnih kremova koji hidriraju i omekšavaju kožu.

U akutnim fazama bolesti preporučuje se kupanje i po dva puta dnevno. Sledeći korak je tretiranje zahvaćenih zona sredstvima za suzbijanje inflamacije, pri čemu se lokalni kortikosteroidi i dalje najviše koriste. Ipak ostaje pitanje koliko je bezbedno koristiti lokalne kortikosteroide za decu mlađu od jedne godine, jer ni jedan proizvođač ne navodi da je njihov lokalni kortikosteroid preporučljiv za ovaj uzrast.
Dodatno se koriste različite forme fototerapije, zatim lokalni imunomodulatori, dok teži oblici dečjeg ekcema ponekad zahtevaju i opštu imunosupresivnu terapiju.

U većem broju studija je pokazano pozitivno delovanje pojedinih probiotika dodatih hrani. Dokazano je da čak pojedini probiotici pogoršavaju simptome atopijskog dermatitisa. Treba tražiti one probiotike koji imaju klinički dokaz efikasnosti za atopijski dermatitis. Takođe su skorija istraživanja pokazala da je mnogo važnije dužina uzimanja probiotika od količine (milijardi) probiotskih kultura.

Komentari