Prekomerno znojenje

Prekomerno znojenje

Znojenje je prirodan proces kojim se organizam štiti od pregrevanja. Takođe, putem znoja eliminišu se i mnoge štetne supstance iz organizma. U normalnim okolnostima organizam izluči 0,1-1l znoja dnevno a u nekim ekstremnim situacijama ta količina može dostići i 2l po satu.

Termoregulacija, najvažnija funkcija znojenja

Za izlučivanja znoja odgovorne su znojne žlezde ekrine i apokrine, koje su smeštene u koži. Ekrine žlezde su male i rasprostranjene po celoj koži izuzev usana i polnih organa. Posebno su brojne na tabanima i dlanovima, prstima ruku ispod pazuha i na čelu. Ukupni broj je 2-3 miliona. Svoju funkciju ove žlezde obavljaju još od rođenja i veoma su važne za telesnu termoregulaciju. Putem njih obavlja se neprestano, neprimetno znojenje.

Najveći deo znoja, čak 99% čini voda. U znoju su prisutne i soli (najviše ima natrijum hlorida), urea, mlečna kiselina, amonijak, urokaninska kiselina itd. Znoj u trentku stvaranja odnosno dospevanja na površinu kože je bez mirisa. Neugodan miris nastaje pod uticajem mikroorganizama koji su prisutni na površini kože.

Prekomerno znojenjeZnojenje, odgovor na stes, bol, mučninu, povraćanje

Apokrine žlezde su u koži prisutne od rođenja ali se aktiviraju tek u pubertetu. Aktivnost apokrinih znojnih žlezda stimuliše se emocijama i stresom. Veličina i aktivnost ovih žlezda nije ista kod svih ljudi. Veće su i aktivnije kod muškaraca i crne rase dok su manje i slabije aktivne kod žena i bele rase. Apokrine znojne žlezde prisutne su u području pazuha, anogenitalnoj regiji, oko grudnih bradavica, u području očnih kapaka i slušnog kanala. Za razliku od znoja koji izlučuju ekrine žlezde, apokrini znoj je viskozan, neproziran, mutnobele boje. Svež znoj je bez mirisa i sterilan. Sastoji se od holesterola, triglicerida i masnih kiselina itd.

Takođe, u znoju su prisutni i ugljeni hidrati, amonijak, soli gvožđa kao i urea u malim količinama. U znoju koji luče apokrine znojne žlezde pronađene su i male količine hormona, androgena. Kada apokrini znoj izađe na površinu kože, dolazi do bakterijske razgradnje i kao posledica nastaju produkti jako neugodnog mirisa. Apokrino znojenje nastaje kao posledica emocionalnog stersa, jake boli, mučnine ili povraćanja.

Najčešće se oznoji koža pazuha, tabana i dlanova. Uloga apokrinih žlezda još uvek nije potpuno jasna. Kod životinja one su izvor feromona ili hormona koji podstiču određena ponašanja na primer, seksualna privlačnost i teritorijalni marker. Pretpostavlja se da i kod ljudi imaju sličnu funkciju. Veoma je interesantno da se nakon 40. godine aktivnost apokrinih žlezda smanjuje, čime se smanjuje i količina hidrolipidnog sloja na površini kože, gubitak vode je veći a koža je suva i osetljivija.

Hiperhidroza, prekomerno znojenje

Od prekomernog znojenja, hiperhidroze, pati 2-3% ukupne populacije. Hiperhidroza postoji kada je količina znoja 4-5 puta veća od uobičajene. Najveći broj ljudi, 60%, koji pate od hiperhidroze ima problem sa preobilnim znojenjem stopala i dlanova dok 40% navodi kao najveći problem preobilno znojenje pazuha. Hiperhidroza se normalno javlja (fiziološka hiperhidroza), pri povećanom radu mišića, kod gojaznih osoba, za vreme trudnoće, klimakterijuma kao i u vrućoj i vlažnoj klimi. Prekomerno znojenje može biti posledica bolesti na primer: TBC, upala pluća, prekomeran rad štitaste žlezde, uzimanja nekih lekova, konzumiranja većih količina kafe, alkohola, nikotina. Kao posledica pojačanog znojenja može doći do iritacije kože što predstvlja plodno tlo za razvoj mikroorganizama.

Dezodoransi i antiperspiransi, teško je podvući jasnu granicu

Za kontrolu znojenja i izbegavanje nastanka neugodnog mirisa znoja koriste se antiperspiranti i/ili dezodoransi. Često se ove dva pojma koriste kao sinonimi iako oni to nisu. Antiperspiranti su proizvodi koji smanjuju izlučivanje znoja dok dezodoransi sprečavaju pojavu neugodnog mirisa. U nekim zemljama, antiperspiranti se ubrajaju u OTC preparate jer utiču na prirodne funkcije organizma, dok se dezodoransi smatraju kozmetikom. Kod nas i dezodoransi i antiperspiranti su kozmetički prouzvodi i nema ograničenja kada je njihova prodaja u pitanju. Na tržištu se uglavnom nalaze proizvodi koji sadrže kombinaciju dezodorantnih i antiperspirantnih sastojaka pa je jako teško povući jasnu granicu i odrediti pripadnost proizvoda.

Prekomerno znojenjeAntiperspiranti, smanjuju izlučivanje znoja

Glavni sastojak antiperspirantnih proizvoda su soli aluminijuma, cinka ili cikorija, ili njihova kombinacija. Antiperspiranti koji sadrže kisele soli aluminijuma i cinka često uzrokuju iritacije kože. Takođe, mogu ostavljati mrlje na odeći i uzrokovati razgradnju prirodnih vlakana (lan, pamuk). Osobama sa osetljivom kožom preporučuje se upotreba antiperspiranata koji u sebi sadrže kompleksne soli aluminijuma i cikorijuma. Takođe, ne preporučuje se upotreba proizvoda koje sadrže alkohol kao ni stikova koji sadrže natrijum lauril sulfat. Prednost treba dati kremama i roll on losionima.

Dezodoransi, uklanjaju neugodan miris

Svež znoj nema miris, neugodan miris nastaje kao posledica razgradnje triglicerida koji su u znoju normalno prisutni. Ova razgradnja odvija se pod uticajem bakterija koje su prisutne u pazušnoj jami. Upravo zato, osnovni sastojak dezodorantnih preparata su supstance koje imaju baktericidno svojstvo, smanjujući na taj način broj bakterija. Najčešće korišćen dezodorans je triklosan koji pokazuje širok spektar delovanja. Trikosan je zbog svoj potentnog baktericidnog svojstva čest sastojak gelova i pena za dezinfekciju i suvo pranje ruku. Nije pouzdano utvrđeno, ali smatra se da triklosan u većim dozama ima brojna štetna dejstva na zdravlje čoveka (izaziva oštećenja jetre, slabi imuni system, smanjuje plodnost, remeti hormonsku ravnotežu, ima kancerogeno dejstvo…).

Etarska ulja i parfemi

Upotreba etarskih ulja za korekciju telesnih mirisa poznata je od davnina. Još stari Egipćani, nakon mirisnih kupki u kožu ispod pazuha utrljavali su ulja cimeta i citrusa. Parfemi su i danas, sastavni deo dezodorantnih proizvoda. Parfemima se neugodan miris znoja prekriva, intenzivnijim, ugodnijim mirisom. Parfemi nemaju antibakterijska svojstva. Međutim, moramo napomenutu da neki sastojci etaskih ulja timijana, karanfilića, matičnjaka itd pokazuju antibakterijska svojstva pa su čest sastojak dezodorantnih preparata.

Prekomerno znojenje

Dezodoransi ujutru, antiperspiranti uveče

Dezodoransi i antiperspiranti se nanose na suvu i čistu kožu bar jedan sat nakon depilacije i desetak minuta pre oblačenja, kako bi se izbeglo ostavljanje mrlja na odeći. Dezodorans, preporučuje se, koristite ujutru jer je njegova osnovana uloga da maskira neugodne mirise a ne zaustavljanje znojenja. Antiperspiranse, koristite uveče. Pre upotrebe obavezno pročitajte uputstvo na ambalaži. Ukoliko je navedeno da preparat deluje 24h, ne koristite ga češće.

Prečesta upotreba dovodi do isušivanja kože pa se javljaju crvenilo, svrab i peckanje. Ukoliko se na koži ipak pojavila reakcija, obustavite korišćenje koristiti dok se simptomi ne povuku. Osobama sa osetljivom kožom preporučuju se dezodoransi i antiperspiranti bez alkohola i sa niskom koncentracijom aluminijumovih soli. Dejstvo ovih preparata nije duže od 12h.

U novije vreme mnogo se govori o štetnom uticaju ovih preparata posebno, kao uzročnika karcinoma dojke. Kancerogeno dejstvo pripisuje se solima aluminijuma i parabenima. Opsežna istraživanja koja su unazad nekoliko godina sprovedena, nisu dokazala vezu između primene ovih proizvoda u pojave karcinoma dojke pa ih uz poštovanje uputstva za upotrebu možete bez bojazni koristiti.

Komentari