Da li dijabetičari smeju da jedu med

da li dijabetičari smeju da jedu med

Da li dijabetičari smeju da jedu med pitanje je na koje je odgovor – ne. Međutim, nova naučna istraživanja idu u prilog promeni ovog stava. Istraživanja čak sugerišu da bi konzumiranje meda moglo da donese boljitak u regulaciji nivou šećera u krvi, smanjenju kilograma kao i poboljšanju sveukupnog zdravlja dijabetičara.


Dijabetes mellitus ili, kako u svakodnevnom životu kažemo, šećerna bolest, i po nazivu upućuje da se radi o bolesti koja ima veze sa poremećajem koncentracije šećera, tj. glukoze u krvi, kao i količine šećera koja se apsorbuje u našim ćelijama. Ova izuzetno česta hronična bolest kod koje organizam ne proizvodi hormon pankreasa insulin, ili ga neadekvatno koristi, nedvosmisleno zahteva promenu načina života.

Nakon postavljanja dijagnoze i pored propisane terapije, lekar će vas odmah informisati i kako da prilagodite svakodnevnu ishranu. Jasno je da upravo ishrana dijabetičara mora biti lišena tzv. brzih šećera i hrane koja zahteva od pankreasa lučenje velike količine insulina. Zaboravite na slatkiše, grickalice, ali i povrće koje sadrži mnogo skroba poput krompira i mahunarki. Međutim, da li je dijabetičari smeju da jedu med i druge pčelinje proizvode?

Hoće li vam med, proizvod prijatnog, slatkog ukusa naštetiti ili pomoći u borbi protiv dijabetesa?

Iako su dokazana brojna lekovita svojstva meda, prethodnih decenija često smo slušali kako bi dijabetičari trebalo da se odreknu proizvoda koji nazivamo i superhranom. Međutim, nove generacije naučnika osporavaju dosadašnje teorije, dokazujući da med ipak može da ima blagotvorna dejstva na crevnu floru, rad gastrointestinalnog trakta, jetre, ali i pankreasa.

Dakle, na osnovu studija koje su obuhvatale ispitivanja na životinjama, postoje indicije da med može poboljšati kontrolu šećera u krvi i doprineti smanjenju metaboličkih poremećaja u povezanih sa glikemijom.

Više različitih studija pokazalo je da je med u umerenim količinama ne samo prihvatljiviji od većine uobičajenih šećera ili zaslađivača, nego i smanjuje nivo glukoze u krvi. Pretkliničke studije na životinjama daju medu šansu da uskoro bude prepoznat kao antidijabetički agens. Za sada, sprovedena ispitivanja daju samo dobru osnovu za dalja klinička ispitivanja.

Da li je med potencijalni antidijabetik?

Nova saznanja o prirodnim supstancama uz pomoć kojih se možemo boriti protiv dijabetesa ne bi obradovala samo naučnike, nego i stotine miliona ljudi širom planete. Naime, globalna statistika opominje da je u 2010. godini čak 285 miliona ljudi živelo sa dijabetesom. Ni predviđanja nisu optimistična. Stručnjaci procenjuju da će do 2030. godine broj ljudi sa dijabetesom porasti na 439 miliona. Ozbiljnost ovim brojkama daje i činjenica da je dijabetes glavni uzrok smrtnosti na globalnom nivou. Zbog ovakvih pokazatelja, naučnici su decenijama unazad posvećeni kreiranju što efikasnijih antidijabetičkih lekova. Ali poslednjih godina fokus se vraća na pronalaženje odgovora u prirodi. Na listi potencijalno novih antidijabetika našao se i najhranjiviji prirodni proizvod na svetu – med.

Koji sastojci čine med tako jedinstvenom hranom? 

Kao osnovni proizvod medonosnih pčela, med se hiljadama godina unazad upotrebljava u prevenciji i lečenju različitih bolesti, za podizanje imuniteta, ali i kao kozmetičko sredstvo. Na sastav jednog od poslednjih neobrađenih prirodnih proizvoda, utiču brojni faktori, pre svega geografsko poreklo, klimatski uslovi, botanički izvori nektara, ali i sama tehnika prerade. U zavisnosti od toga da li je u uzorku meda dominantan polen jedne vrste biljke ili ne, med svrstavamo u dve osnovne grupe: monoflorni i multiflorni.

Verovatno niste znali da med sadrži najmanje 181 sastojak i da se pretežno sastoji od monosaharida i oligosaharida. Pčele med obogaćuju i vitaminima, oligoelementima, aminokiselinama, mineralima, proteinima i drugim korisnim materijama. Zbog svega toga poznato je da ovaj pčelinji proizvod ima snažna antiinflamantorna i antimikrobna svojstva i da se u lečenju ljudi koristi od vajkada. Rani dokazi potvrđuju upotrebu meda još 2100-2000. godine pre nove ere. Naravno, u to vreme naučni dokazi o lekovitosti meda nisu postojali, ali su ljudi posmatrali i beležili svoja zapažanja i iskustva sve do trenutka kada se medu jednostavno nije mogla osporiti lekovitost.

Uticaj meda na organizam

U poslednjih nekoliko godina interesovanje za proučavanje zdravstvene korisnosti meda se vraća, a ovim naporima sve snažniju podršku daje nauka.

Do sada je dokazano da je med prijatelj vašeg srca i krvnih sudova, snižava krvni pritisak, obnavlja funkciju i tkivo jetre i ima antioksidativno dejstvo.

Nauka je dokumentovala i da med ima antibakterijska, antivirusna i antiinflamatorna svojstva, a njegova delotvornost se pokazala čak i u borbi protiv tumora.

Nedavno objavljeni eksperimentalni i klinički nalazi pokazuju efekte meda i na gastrointestinalni trakt, crevnu floru, jetru i pankreas.

Uticaj konzumiranja meda na kontrolu šećera u krvi

Studija rađena na životinjama ukazuju da ovaj pčelinji proizvod može dovesti do poboljšanja kontrole šećera u krvi, kao i posledičnih metaboličkih poremećaja. Objašnjenje leži u činjenici da fruktoza, kao jedan od ugljenih hidrata u medu, smanjuje nivo šećera kod pacijenata sa dijabetesom.

Kako?

Tako što fruktoza produžava pražnjenje želuca i usporava brzinu crevne apsorpcije. Isto tako, neke druge supstance iz meda odlažu varenje, što takođe dovodi do smanjene glikemije. Smatra se i da fruktoza smanjuje potrebu za hranom, što posledično može dovesti do smanjenja telesne težine kod gojaznih ljudi. Podsećamo da je upravo gojaznost jedan od najčešćih faktora rizika za dijabetes. Ne kaže se za džabe da gojaznost i dijabetes idu ruku pod ruku. Tako je jedna novija studija pokazala da niski ili umereni unos fruktoze, zajedno sa prirodnim voćnim suplementima, dovodi do gubitka telesne težine. Ali ako se sa unosom fruktoze pretera, kilogrami su vam gotovo zagarantovani.

Ispitivanja na životinjama pokazala su da su još neke od komplikacija koje mogu biti posledica dijabetesa otežano zarastanje čira na želucu i različite komplikacije prouzrokovane ulkusom.

Za sada je poznato da monosaharidi (fruktoza i glukoza) i disaharidi (saharoza i maltoza) prisutni u medu mogu doprineti zaštiti gastrointestinalnog trakta. Dosadašnje studije nagoveštavaju da med ima još jednu potencijalnu ulogu – smanjuje rast bakterije Helicobacter pylori, koja je, inače, jedan od glavnih uzročnika bolesti želuca i najčešći izazivač čira na dvanaestopalačnom crevu.

Široko je poznato koliko je važna crevna flora za zdravlje čoveka. Možda je manje poznato, ali crevna flora nije važna samo za zdravlje creva, nego može uticati i na nekoliko funkcija u sistemskim organima, kao što su jetra i mozak. Iako se crevna flora ne može direktno povezati sa dijabetesom, najnoviji nalazi o njenim sistemskim efektima sugerišu mogućnost uticaja na nivo glikemije u organizmu, a naučnici najavljuju dalja ispitivanja.

Kako med utiče na insulinsku rezistenciju i gojaznost

Ono što znamo je da neravnoteža ili promena u sastavu crevne flore može da utiče na razvoj insulinske rezistencije i gojaznosti. U svakom slučaju, jasno je da med ima probiotički potencijal i povećava populaciju korisnih bakterija u organizmu. Te korisne bakterije, poput laktobacila i bifidobakterija, poznate su nam kao nezaobilazni sastojci probiotskih preparata koji su danas široko rasprostranjeni na tržištu.

Dakle, med kao dodatak ishrani kod dijabetičara mogao bi poboljšati zdravlje creva i posledično doprineti boljoj regulaciji nivoa glukoze mehanizmima koje nauka tek treba da objasni.

Važno je napomenuti da med sadrži i veliki broj minerala kao što su cink, selen, bakar, kalcijum, kalijum, hrom, mangan… Za neke od njih, poput mangana, bakra i cinka, poznato je da imaju značajnu ulogu u smanjenju povišenog nivoa šećera u krvi i da deluju blagotvorno kod poremećaja tolerancije na glukozu i lučenja insulina, hormona pankreasa. Ukoliko buduća klinička ispitivanja dokažu, med bi, uprkos relativno niskim količinama ovih minerala, mogao doprineti i lečenju dijabetesa.

Da li je med bolja opcija od zaslađivača?

Brojne studije novijeg datuma ukazuju da nema sumnje da med ima potencijalnu ulogu u lečenju Dijabetes melitusa i to u relativno ranoj fazi bolesti. Iako još ne raspolažemo dovoljnom količinom podataka, jasno je da zdrave osobe, osobe intolerantne na glukozu, pa čak i dijabetičari bolje podnose med od drugih zaslađivača. Na kraju, jasno vam je koliko dijeta za dijabetičare može biti stresna i iscrpljujuća i koliko ljudi pada u iskušenje da ponekad prekrši pravilo i pojede ”nešto slatko”. Od svih slatkih iskušenja, med je svakako najzdraviji izbor.

Šta su pokazla istraživanja na životinjama?

Na kraju, kod dijabetesa koji je dijagnostifikovan životinjama, postoje vrlo ubedljivi dokazi da med ima antidijabetičko svojstvo, ali isto nije potvrđeno i kod ljudi. Svet se još uvek suočava sa nedostatkom pouzdanih kliničkih ispitivanja.

S obzirom na mapiran potencijal meda kao antidijabetičkog agensa, nauka je dala preporuke da se buduće kliničke studije dobro osmisle, zatim da se u ispitivanja uključe osobe koje boluju od dijabetesa i na kraju, da se ispitaju i uporede kratkoročni i dugoročni efekti dodavanja meda u ishranu dijabetičara.

Dosadašnja znanja bude nadu da smo možda na pragu saznanja da med ima uticaja i na poremećaj koncentracije šećera u krvi. Na nama je da budemo strpljivi, dok nauka ne da poslednju reč!

izvor:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3399220/

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29507651/

Komentari