Hronične komplikacije dijabetesa

Hronične komplikacije dijabetesa

Diabetes mellitus je skup metaboličkih poremećaja čija je osnovna karakteristika hiperglikemija (povećana koncentracija glukoze tj. šećera u krvi). Poremećaj metabolizma glukoze može nastati usled potpunog ili delimičnog nedostatka insulina ili poremećaja njegovog delovanja, kao i kombinacijom ovih faktora. Postoji više formi bolesti a najzastupljeniji je tip 2 dijabetesa, koji se javlja u odrasloj populaciji, dok je tip 1 manje zastupljen i javlja se kod dece i mlađih osoba.

autor: dr Milena Drašković


Dijabetes je globalni problem. Danas ima više od 400 miliona ljudi širom sveta koji žive sa dijabetesom. Svake godine 7 miliona ljudi oboli od dijabetesa. Godišnje 3,8 miliona ljudi umre od komplikacija ove bolesti, a jedna smrt se dogodi na svakih 10 sekundi.

U skladu sa sve nezdravijim životnim stilom koji podrazumeva sve nekvalitetniju ishranu, sve veći nedostatak fizičke aktivnosti, sve više svakodnevnog stresa, sve duži životni vek, ponaša se i epidemiologija šećerne bolesti. Učestalost bolesti je sve veća a posebno je poražavajuć podatak da je među obolelima sve više mlađih ljudi.

Dijabetes je bolest koja različito utiče na različite ljude. Ono što je zajedničko za sve jeste: što je bolja kontrola šećera u krvi, krvnog pritiska i lipida, manji je rizik od hroničnih komplikacija.

Rizik od komplikacija povećava se ako je koncentracija glukoze pre obroka veća od 7 mmol/l i ako je koncentracija glukoze sat do dva nakon obroka iznad 9 mmol/l . Mala je mogućnost komplikacija ako je HbA1c ispod 6,5%, ali i vrednosti do 7 % su prihvatljive.

Učestalost komplikacija

Učestalost komplikacija zavisi od brojnih faktora.

Bubrežna insuficijencija je glavni uzrok smrti u pacijenata sa dijabetesom tip-1, a infarkt miokarda i šlog u pacijenata sa tipom 2. Slepilo se javlja u oba tipa, češće u tipu 1, dok se makularni edem, ishemija i katarakta češće javljaju u dijabetesu tipa 2. Dijabetesna neuropatija se javlja i u tipu 1 i u tipu 2, ali se teža autonomna neuropatija sa gastroparezom, dijabetesnom dijarejom, tahikardijom i posturalnom hipotenzijom češće javlja u dijabetesu tip 1.Više studija je pokazalo da postoji genska predispozicija za nastanak komplikacija dijabetesa.

Bolest krvnih sudova

Povećan nivo šećera u krvi vremenom dovodi do oštećenja velikih i malih krvnih sudova u organizmu, usled čega dolazi do oštećenja srca, bubrega, oka, stopala…U početku su ova oštećenja mala i bez simptoma, zbog čega pacijent često i nije svestan da ona postoje. Vremenom komplikacije postaju ozbiljnije i javljaju se simptomi. Vaskularne komplikacije su glavni uzrok smrti kod dijabetičara.

Vaskularne komplikacije, nastaju brže kod loše kontrole nivoa glukoze u krvi. Povećan nivo glukoze dovodi do rasta nivoa masnih supstanci u krvi, što pogoduje razvoju ateroskleroze. Usled ateroskleroze smanjuje se lumen krvnog suda pa samim tim i protok krvi a povećava se mogućnost nastanka krvnih ugrušaka. Ateroskleroza je 2-6 puta češća kod dijabetičara nego kod onih koji to nisu i javlja se u ranijem životnom dobu nego obično. Ona povećava rizik od infarkta miokarda, šloga, perifernih arterijskih bolesti i glavni je razlog amputacije udova u civilizovanom svetu. Mikrovaskularne bolesti su retinopatija i nefropatija (dovode do slepila i bolesti bubrega) i neuropatije (oštećenje nerava).

Za nastanak ateroskleroze faktori rizika su i: pušenje, visok krvni pritisak, visok holesterol. Udruženi sa povećanim nivoom šećera u krvi dodatno ubrzavaju nastanak ateroskleroze. Krvni pritisak se prirodno povećava s godinama ali nažalost u dijabetičara je ovaj porast izraženiji. U ljudi s dijabetesom preporučuje se da krvni pritisak bude ispod 140/85 mmHg.

Komentari